Spasavaj se! Predsednik se opet vanredno obraća

Način vladanja lidera naprednjaka i predsednika Srbije, Aleksandra Vučića u najvećoj meri se oslanja na njegovu sveprisutnost u medijima. Kad nije gost u redovnim televizijskim emisijama, za njegove potrebe se organizuju specijalne, a kad nema specijalnih emisija - tu su vanredna obraćanja na konferencijama za novinare. Zavisnost od medijskih nastupa kod šefa srpske države toliko je izražena da je gotovo nemoguće da prođe nedelju dana, a da nam on ne saopšti, posredstvom malih ekrana i kroz pero umiljenih mu javnih usposlenika, novi istorijskih uspeh Srbije ili pak svedoči od strašnim pritiscima koje trpi zbog svih nas.Bitka za kontroluPoslednje vanredno obraćanje predsenika, održano u sredu, bilo je jedno veliko - ništa. Vučić je govorio o dnevno političkim događajima, analizirao dolazak nemačke kancelarke Angele Merkel u Srbiju, po ko zna koji put pričao o pritscima koje trpi zbog Kosova, ali je malo ko shvatao šta je u čitavoj toj priči bilo vanredno, iako je ta reč bila u random naslovu konferencije za medije.Građani koji su pratili obraćanje šefa srpske države nisu mogli ništa novo da čuju, izuzev hvalopseva koje je iznosio na sopstveni račun, pa su se novinari s pravom pitali zbog čega su uopšte pozvani na konferenciju.“Zbog čega ste zakazali ovo vanredno obraćanje i zbog čega su ovde ministri Mali i Vulin”, upitao je novinar N1 predsednika Srbije, na šta je Vučić, umesto odgovora, objasnio kako ga televizija N1 predstavlja kao “plitkoumnog diktatora”.Pomenuta konferencija za medije samo je jedna u nizu brojnih koje je Vučić održao od početka godine u situaciji kad pauzira od redovnih gostovanja na televizijama sa nacionalnim frekvencijama.Prema rečima sociologa i istraživača Biroa za društvena istraživanja(BIRODI), Zorana Gavrilovića, broj medijskih nastupa prvog čoveka države nije toliko bitan, koliko mehanizam.“Suština toga je da se mediji pretvore u sredstvo promocije, propagande i odmazde. Cilj je da se kroz sistem neposredne komunikacije sa biračkom populacijom, gde novinari najvećeg dela medija postavljaju poželjna pitanja, održi medijska kontrola na javnim mnjenjem”, smatra on.Mediji i javnost jedina odbranaPosle svega, kao logično nameće se pitanje kako se odbraniti od propagande i šta je potrebno kako javnost ne bi bila zloupotrebljena zarad potreba jednog čoveka. Naš sagovornik nema dilemu, jedina odbrana su kritički mediji i javnost, koji izumiru u Srbiji.“To bi bilo moguće kad bi svi mediji komentarisali i kritički sagledavali ono što on radi. Pre svega, tu mislim na akademsku javnost i strukovna udruženja, koja ćute. Odbrana od ovakve vlasti nije samo na političkim strankama, već na javnosti. Mi ulazimo u fazu kad Srbija više nema samo izbornu, već i ustavnu i političku krizu”, zaključuje sagovornik Nove.Skupština kao PR služba predsednikaHvalospevi koje Vučić iznosi o sebi tokom konferencija za novinare, neretko se završavaju tako što on samog sebe uporedi sa nekom osobom iz naše bliže ili dalje istorije. Paralele sa kraljem Aleksandrom I Karađorđevićem, stoje, prema rečima Gavrilovića, baš u onom delu koji se tiče obraćanja narodu.“Kad je uveo Šestojanuarsku diktaturu, Karađorđević je govorio da to radi kako bi uspostavio neposrednu vezu sa građanima, jer mu parlament ne treba. Vučićeve konferencije za medije imaju upravo tu vezu - da učine Skupštinu besmislenom i da je učine PR službom za predsednika”, naglašava on.