Predstavnica Fondacije Beogradskog fonda za politčku izuzetnost Sonja Liht izjavila je da je, posle najnovijeg non pejpera izaslanika nemačkog kancelara i francuskog predsednika, jasno da postoji zebnja i zabrinutost evropskih lidera da i ovde, kao u Ukrajini, "može da pukne".
Liht je, u debati Regionalne akademije ženskog liderstva, rekla da je za EU ipak veći problem odnosi Srbije i Kosova, nego odnos Beograda prema Moskvi.
„Pored rata u Ukrajini, postoji zebnja najmoćnijih da i ovde može da pukne, da dođe do otvorenog konflikta“, rekla je Liht.
Kada je reč o usklađivanju sa evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom kada je reč o sankcijama Rusiji, ona navodi da to nije pitanje usklađivanja ili ne, već izbora da li će se Srbija opredeliti za budućnost za koju su nebrojeno puta političke elite rekle da je strateški cilj zemlje.
Liht je, ukazujući gde su danas društva regiona u procesu evropskih integracija, naglasila da su tu gde su zaslužila, jer su sva nasela na priču „privatizacija, pa izgradnja institucija“.
„Ako smem da citiram Dritana Abazovića, iza svakog nacionalizma, krije se pljačka“, rekla je Liht i navela da se može reći da ima i krivice EU koja nije dovoljno insistirala na izgradnji institucija u zemljama regiona.
Nekadašnja ministarka odbrane Severne Makedonije Radmila Šekerinska istakla je da proces evropskih integracija zemalja regiona, uključujući njenu, deluje kao „savršena oluja“, jer će sve poći kako ne treba, odnosno nikada se neće poklopiti spremnost EU za proširenje i kapaciteti država da ispune svoje obaveze.
Da mi je neko 2005. godine rekao da ćemo biti u statusu kandidata 17 godina, rekla bih – „nema šanse“, navela je ona.
Šekerinska je istakla da je proces evropskih integracija „izvanredno frustrirajući proces“ i da bi zemlje morale raditi na sopstvenim reformama tako da u trenutku „kada se vrata odškrinu, one budu ispred“.
„Mi smo imali tu sreću sa NATO, kada je potpisan Prespanski sporazum sa Grčkom – NATO je ‘kupio vreme’ EU i zato je taj sporazum preživeo“, ocenila je Šekerinska.
Predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike Srđan Majstorović rekao je da EU ne može biti kompletna, slobodna i cela ako svoj „najmekši deo“, region Zapadnog Balkana ostavi van.
„Nema jasne vizije EU bez Zapadnog Balkana, ali i Ukrajine, Moldavije i Gruzije“, rekao je on i naglasio kako ipak treba reći da brojne inicijative koje se pojavljuju u vidu Berlinskog procesa, francukog predloga iako nisu zamena za članstvo EU, ipak ga odlažu.
Ne slažem se da je za Srbiju glavno pitanje Kosova i razlog zašto nema vladavine prava i demokratskih institucija, ali Kosovo je izgovor da se ne bavi tim temama, rekao je Majstorović.
On je predložio, pošto se naredne godine obeleževa 20 godina od Solunskog samita, kada je otvorena evropska perspektiva za region, uspostavljanje Agende 2030, koja bi se možda garantovala i potpisima.
Prema njegovim rečima, EU bi trebalo da se obaveže da do tog roka sprovede svoje reforme, kada je reč o donošenju odluka ili reformi kada je reč o nazadovanju demokratije u članicama Unije.
„Istovremeno, zemlje regiona trebalo da se obavežu da će se rešiti otvorena pitanja između Beograda i Prištine ili funkcionalnosti Bosne i Hercegovine“, ocenio je Majstorović.
BONUS VIDEO – Vučić u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar