Pobeda opozicije na predstojećim izborima, koji su najavljeni za aprili 2022. godine, prema gotovo svim istraživanjima, najrealnije se može ostvariti u Beogradu.
Zbog brojnih afera prestoničkih vlasti i činjenice da glavni grad Srbije nije u potpunosti pao pod kontrolu medijske propagande vladajuće partije, prestonica će biti poprište najveće izborne bitke u poslednjih deset godina.
Prema rečima lidera Stranke slobode i pravde, Dragana Đilasa, preduslov za pobedu biće visoka izlaznost. On je u više navrata istakao da sa 900 hiljada izašlih glasača vlast SNS odlazi u prošlost.
“Ako na izbore u Beogradu izađe 900.000 birača, Vučić, Vesić i Šapić nemaju šanse za pobedu”, isticao je on. Koliko su realna očekivanja opozicije. Rukovodilac istraživanja, koje sprovodi Nova srpska politička misao (NSPM), Đorđe Vukadinović za Novu napominje da je pomenuta procena približna onome na šta su on i njegove kolege nailazili tokom ispitivanja raspoloženja javnog mnjenja.
“Radije baratam sa procentima, nego sa brojkama, ali u dobroj meri je ta konstatacija tačna. Barem je tako bilo i važilo za prethodne beogradske izbore. Čak i najpovoljnija tumačenja po SNS ne mogu da ne registruju pad podrške naprednjaka u Beogradu”, objašnjava Vukadinović.
Sagovornik “Nove” ističe da je upravo pad podrške bio razlog zbog čega je u redove vladajuće partije prešao bivši opozicionar i prvi čovek Novog Beograda, Aleksandar Šapić.
“Formalnim uvlačenjem Šapića u SNS, oni su pokušali da zakrpe tu’rupu’ koju imaju u Beogradu. Pod pretpostavkom da izađe 900 hiljada ljudi, naprednjaci bi se na vlasti održali samo u slučaju da to budu novi glasači, a to je potpuno nerealno očekivati, jer se njihovo biračko telo u Beogradu realno smanjuje”, navodi Vukadinović.
S druge strane, izvršni direktor CESID-a, Bojan Klačar ističe da se oni nisu u skorije vreme sprovodili istraživanja o raspoloženju glasača u Beogradu, ali dodaje da iskustva govore da takve procene unapred ne mogu da urade ni mnogo snažnije stranke od onih unutar opozicije.
Klačar je rekao da je nezahvalno davati procene o tome kako određena izlaznost na izborima donosi političke promene, ali da je zadatak na opoziciji da izvede sve one koji su protiv vlasti.
“Čak ni SNS ne može da predvidi određeni rezultat i da očekuje da će se desiti. Svi izbori, pa i ovi u Srbiji, uvek su sa sobom nosili neku vrstu iznenađenja. Meni se čini da su te analize, kako će zbog određene izlaznosti doći do političkih promena, prilično upitne”, rekao je on.
Šta je zadatak opozicije
Klačar smatra da je opoziciji potrebna mobilizacija i da ona, najpre, mora da izvede na izbore sve ljude koji su joj naklonjeni.
“Na drugom koraku, oni moraju da ubede ljude koji se kolebaju oko izlaska na izbore, a nisu zadovoljni aktuelnom vlašću, da ipak glasaju. Tek na trećem koraku bi trebalo da probaju da dođu do onih briača koji su meka podrška vlasti”, napominje naš sagovornik.
Od pitanja kako da izvede odgovarajući broj ljudi na izbore, Vukadinović smatra da je važnije kako sprečiti rasipanje glasova.
“Ako izađe 900 hiljada ljudi, a posle dođe do rasipanja glasova, kao što je to bio slučaj na prošlim izborima u Beogradu, onda bi ta računica pala u vodu”, upozorava Vukadinović.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare