5
Poseta kancelarke Angele Merkel Beogradu, na zalasku njenog mandata i političke karijere, sagovornici lista Nova tumače kao poruku da Zapadni Balkan i Srbija i dalje ostaju u fokusu Nemačke.
Taj fokus, međutim, prethodnih 10 godina nije obuhvatao umiranje demokratije u Srbiji, pa se zaostavštinom odlazeće kancelarke mogu smatrati minimum očekivanja od srpskih vlasti, podrška stabilokratiji, smanjenje entuzijazma ka pristupanju Evropskoj uniji, migrantska kriza i suvi biznis.
Nemačka kancelarka danas je napustila Beograd. Njen dolazak u Srbiju, na samom kraju mandata, predsednik Srbije Aleksandar Vučič najavio je kao senzaciju, te je tim povodom organizovano i vanredno obraćanje javnosti. Interesantno je da Merkel u posetu zemljama Zapadnog Balkana dolazi na kraju svog mandata, uoči izbora u Nemačkoj, ali i onih u Srbiji. To se prema mišljenju kritičara vlasti, može i hoće koristiti u predizbornoj kampanji Srpske napredne stranke, kao podrška Evrope.
Pogotovu kad se uzme u obzir da način na koji režim sprovodi vlast u Srbiji Merkel, zapravo, nikada nije kritikovala.
Minimum očekivanja
Očekivanja od Srbije u vreme mandata Merkel bila su mala – samo da bude stabilno. Dakle bez stresa za Nemačku i Evropsku uniju. Govoreći o zaostavštini Angele Merkel, kad je Srbija u pitanju, to potvrđuje i politički analitičar i programski direktor organizacije “Novi treći put” Dimitrije Milić.
“Očekivanja Berlina u vreme mandata Angele Merkel gotovo su svedena na minimum. Ta zaostavština nemačke kancelarke mogla bi se svrstati pod četiri tačke. Prva je da region bude relativno stabilan, da ne proizvodi nestabilnosti koje bi se mogle odraziti na Evropsku uniju. Zatim da bude otvoren za ekonomsku saradnju sa Nemačkom, kao i da koliko toliko ostane vezan uz Evropsku uniju i Berlinski proces, a sve kako bi Rusija i Kina ovde ne bi našle veliki prostor”, kaže Milić.
Budite stabilni, šta će vam EU
Kao poslednji rezultat vladavine Angele Merkel, Milić navodi i opšti pad entuzijazma ka članstvu u EU.
“Možda to nije direktno njena zaostavština, ali činjenica je da je tokom njenog mandata znatno opao entuzijazam oko članstva u EU. Prvenstveno, Brisela, Pariza i Berlina oko prijema novih članica. Samim tim i zemalja Zapadnog Balkana”. Merkel se zameralo da praktično daje podršku autokratiji u Srbiji.
“Ne treba zaboraviti da je Nemačka u poslednjih pet godina dozvolila da se u njenom susedstvu, tačnije u Mađarskoj i Poljskoj, formiraju autoritarni poreci, gde je došlo do velikog opadanja demokratije i urušavanja institucija. Kad Merkel nije reagovala na ta dva slučaja u svom susedstvu bilo je teško očekivati da se se fokusirati na ono što se dešava u ovom delu Balkana. I to jeste jedna od zaostavština”, navodi Milić.
Igranje na kartu SNS
Istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Vuk Vuksanović kaže da je posetom Angele Merkel potvrđeno da Nemačka ostaje jedan od najvažnijih adresa u spoljnopolitičkom adresaru Beograda.
“Uprkos tome što je Merkel na zalasku karijere i što se Aleksandar Vučić poslednjih godina mnogo više oslanja na Francusku, ipak, ne želi nikako da “iznervira” Nemačku. U tom kontekstu treba shvatiti i atmosferu u Beogradu, nemačko – srpske zastave… Dakle, Vučić želi da zadivi”, navodi Vuksanović.
A ima i zašto.
“Činjenica je da u poslednjih 10 godina Nemačka ima veliki uticaj ne samo na bilateralne odnose dve zemlje, već i na unutrašnje uređenje Srbije. Počelo je onom čuvenom posetom Angele Merkel Beogradu u vreme mandata Borisa Tadića, kada je razbila njegov flert sa idejom podele Kosova i kada ga je javno ponizila pred medijima. Tada je i doneta odluka, da Anglela Merkel, ali i ostatak Evropske unije zaigraju na kartu Srpske napredne stranke”, kaže Vuksanović.
Migranti i biznis
Vrhuncem bliske saradnje Angele Merkel i Aleksandra Vučića smatra migrantsku krizu.
“Predsednik Srbije tu je dobio jake simpatije, jer je bio spreman da podrži njenu politiku prema migrantima”. Otud ne treba čuditi prećutna podrška Merkel stabilokratiji u Srbiji.
“Nemačka se nije mnogo bavila unutrašnjem stanjem u Srbiji, jer izbegava nepotrebno trošenje resursa. Merkel je želela relativan mir na periferiji Eropske unije, kako bi mogla da se fokusira na stabilizaciju evropskih institucija. Ništa više od toga. Nemačka je uvek više volela biznis, dakle nemačke firme u Srbiji, poslovnu saradnju i na tome je bio fokus”, kaže Vuksanović.
To smo i videli svaki put kad bi se predsednik pojavio na otvaranju nemačke firme u Srbiji, kada je najavljivao nove nemačke investicije i trudio se da obraduje građane milionima koji se najviše vole, a to su svakako nemački.
BONUS VIDEO: Merkel u Beogradu
