0
Na poslednjoj sednici Skupštine grada Čačka usvojen je rebalans budžeta grada u kome je jedna od stavki bila izgradnja Spomenika knezu Stracimiru. Postament koji se vodi kao projekat od posebnog značaja za grad, posvećen je istorijskoj ličnosti koja je upravljala ovim prostorima u periodu od 1168. god. do 1189. god. Međutim, čačanski čelnici, ali i odbornici očigledno nisu imali sluha za to.
Od strane uprave grada Čačka pompezno najavljivan početak radova, doživeo je svoj neslavan završetak. U budžetu grada za 2021. godinu za izgradnju Spomenika knezu Stracimiru predviđeno je 4,5 miliona dinara. Međutim, rebalansom budžeta grada za 2022. godine, za njegovu izgradnju lokalna samouprava izdvojila je neverovatnih – dva dinara. Čitava dva dinara, kažu u čačanskoj Inicijativi za budućnost.
„Neko bi pomislio da se potkrala greška, ali nije, što i zvanična dokumentai pokazuju. Postavlja se nekoliko formalno-pravnih pitanja, koja opterećuju nosioce vlasti i ovakvih odluka“, ukazuju iz Inicijative za budućnost.
„Pre svega, ukoliko je projekat započet i novac uplaćen za ove namene (sigurno mnogo veći iznos od spomenutih dva dinara) i ukoliko je spomenik počeo da se gradi, a u međuvremenu je novac potrošen na neke druge aktivnosti, šta se tada dešava? Prema odredbama zakona imamo nenamenski utrošena sredstva, što je krivično delo“, ocenjuju.
Pitamo se, ističu sagovornici iz Inicijative, da li će neko, ko je odobrio takvo postupanje sa javnim sredstvima i odgovarati ili će, kao mnogo puta do sada, rešenje da se traži preko suda, gde će građani, kroz budžet, ponovo plaćati tuđe greške i brljotine?
„Očekujemo da se, po naredbi glavnih nosilaca ovakvih grešaka, uradi novi rebalans ili njegova ispravka na kraju godine, kako bi se ovakve stvari zataškale i sakrile“, smatraju.
Napominju da je budžet jednokratni podzakonski propis (kada se radi o gradskom budžetu), koji ima osnovni zadatak da planira prihode i rashode u toku godine i da se jasno vidi namena sredstava, odnosno kako će se sredstva za tu godinu i utrošiti.
„Ovakve i slične pozicije, koje se otvaraju početkom godine, imaju obično za cilj manipulaciju i zloupotrebu sredstava budžeta grada. Sredstva sa ovakvih pozicija u budžetu se rebalansom budžeta tokom godine prenamenjuju za druge stvari, iako prvobitno nije tako planirano na početku godine od strane vlasti, a zatim ove i ovakve pozicije ostaju da ‘vise’ prazne“, istuču iz Inicijative za budućnost.
Pošto se radi o novcu svih građana Čačka, kontrola utroška ovih sredstava mora biti rigoroznija, a odnos i reakcija javnosti i kontrola od strane nadležnih državnih i gradskih organa mora biti oštrija, sa jasnim kaznenim odredbama, kategorični su oni.
„Ono što je apsolutno jasno svima jeste da se za dva dinara spomenik ne može napraviti i da će pompezno najavljena izgradnja jednog kulturnog dobra i dalje čekati. Posebno boli ćutnja i nereagovanje predstavnika kulture grada Čačka u vezi ovoga“, naglašavaju u Inicijativi za budućnost.
Ako želimo biti maliciozni možemo reći da Čačak ima novca da plati jelku od 30.000 evra, ali nema za spomenik jednom takvom velikanu, navode.
„Nejasno je kako ovakvu brljotinu u budžetu nije videlo 12 članova gradskog Veća, gradonačelnik i njegovi pomoćnici, načelnik finansija sa celom svojom službom, ali i svi odbornici vladajuće većine u gradskoj skupštini koji su glasali za ovakav predlog, od 75 odbornika koliko ih ima Skupština grada Čačka“, ukazuju iz Inicijative za budućnost.
Dok ovo pišemo, kroz glavu nam prolaze reči i stihovi pesme, našeg bivšeg sugrađanina, „Dva dinara, druže!“ i nameće se pitanje ko nam upravlja sa više od 30 miliona evra gradskog budžeta grada Čačka i novca svih građana Čačka i na koji način, pitaju.
„Na kraju, logično se postavlja pitanje: Zašto nikoga ne zanima ono o čemu se odlučuje i za šta se u naše ime glasa? Zato što imamo jednog čoveka, koji misli za sve nas. Naše je samo da mu verujemo. Posle ovoga, da li smemo?“, zaključuju.
Sa druge strane, načelnik Uprave za finansije grada Čačka, Zoran Todosijević kaže da je u pitanju softverska greška.
Inače, prve fotografije budućeg spomenika, objavljene su upravo na stranicama monografije „Hram Svetog Vaznesenja Gospodnjeg u Čačku“, autora istoričara umetnosti Delfine Rajić i istoričara Miloša Timotijevića. Izdavač je Narodni muzej Čačak. Autori fotografija su: Slobodan Marković, Saša Savović, Milenko Savović, a deo fotografija je iz arhive Narodnog muzeja i Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva.
Stručni žiti činili su: Božidar Plazinić, akademski slikar (predsednik), Dragomir Acović, arhitekta, član Krunskog saveta kraljevske porodice Karađorđević, profesor dr Radoš Antonijević, akademski vajar, profesor dr Dejan Ječmenica, istoričar, mr Bojan Kovačević, arhitekta, Milica Petronijević, istoričar umetnosti i mr Nebojša Savović Nes, akademski vajar.
Umetnicima su imali slobodu izražavanja, jer sačuvanog kneževog lika nema, niti jasnih podataka o njegovom životopisu.
Stariji brat Stefana Nemanje, rodonačelnika dinastije Nemanjić, knez Stracimir, rođen je oko 1110. Upravljao je između 1168. i 1189. područjem na severnoj granici srpske države, oblašću oko Zapadne Morave, današnjeg Čačka i dalje od Bresnice…Nije sačuvan lik kneza Stracimira, niti bliži istorijski podaci, jedino se čuva jedan njegov pečat u Narodnom muzeju Srbije, čija fotografija se nalazila u prilogu konkursne dokumentacije.
Inače, prvi javni spomenik u Čačku, kako beleži istoričar Miloš Timotijević, podignut je u čast drugog dolaska kneza Miloša Obrenovića na vlast u Srbiji, 1859. To je bio obelisk od drveta na kamenom postamentu, rad Jakova Krena, a uklonjen je već devedesetih godina tog stoleća kada se pristupilo regulaciji kasabe.
BONUS VIDEO: Arhitektonsko nasilje: Stara pivnica dobila novi spoljni izgled, Čačani negoduju
