U Evropskom parlamentu u Strazburu, održan je dvodnevni sastanak delegacija evropskog i srpskog parlamenta u okviru Odbora za stabilizaciju i pridruzivanje Srbiji Evropskoj uniji. Na ovom skupu učestvovali su i predstavnici opozicionih stranaka što je, uticalo na raspoloženje poslanika vladajuće partije koji su se u jednom trentku ponašali kao na "domaćem terenu" - Skupštini Srbije.

Nakon nekoliko godina, opozicioni poslanici su ponovo članovi Odbora i učestvuju na ovim sastancima. Konačno su se u EP čuli i drugačiji, tačnije kritički stavovi o stanju demokratije u Srbiji od onih ulepšavajućih, kako ih poslanici SNS često predstavljaju Evropskoj uniji.

Nakon kratke rasprave vezane za policijsku represiju i hapšenje ekoloških aktivista u Majdanpeku i Novom Sadu, kao i iznudu priznanja i politička suđenja, koje je pomenuo poslanik Đorđe Miketić iz stranke Zajedno, većina poslanika iz SNS je negodovala, dok je poslanik Igor Bečić otišao i korak dalje: okrenuo se ka Miketiću i nazvao ga idiotom.

Ovu informaciju za naš portal potvrdio je i sam Miketić, rekavši da ovakvo ponašanje ne priliči poslaniku koji je dobio priliku da predstavlja Srbiju u Evropi.

„Za razliku od srpskog parlamenta poslanici iz SNS-a su se trudili da kritike evroparlamentaraca podnesu stoički i ne ulaze u raspravu sa njima, međutim, na nekoliko kritičkih izlaganja iz redova opozicije, prosto živci su popustili. U ovom slučaju Igor Bečić je pokazao svoje pravo lice, isto ono anti-demokratsko iz Narodne skupštine. Ovo pokazuje da se oni brzo mogu demaskirati, zato je ključno da se uticaj opozicije kroz institucije pojača jer na to nemaju odgovor“, rekao je Miketić za naš portal.

O tome kako je bivši kondukter Igor Bečić u međuvremenu postao najdugovečniji poslanik i jedan od najimućnijih srpskih političara – pročitajte u posebnoj vesti.

Na pomenutom dovdnevnom sastanku u Evropskom parlamentu usvojena je Deklaracija o dosadašnjem napretku Srbije u procesu pristupanja EU sa preporukama, u kojoj su poslanici Narodne skupštine i Evropskog parlamenta zajedno izneli glavna zapažanja o trenutnom stanju pristupnih pregovora i preporučili smernice za brži napredak Srbije ka EU.

Deklaracija naglašava značaj komunikacije sa građanima kada je reč o koristima koje proces evropskih integracija pruža i poziva Srbiju i Evropsku uniju da vode “aktivniju i delotvorniju politiku komunikacije o koristima proširenja EU, usmereno i prema građanima Srbije i Evropske unije, u svim društvenim grupama.” 

Poslanici su u Deklaraciji izrazili zabrinutost zbog izuzetno niske podrške članstvu Srbije u EU u javnom mnjenju u Srbiji, te podsetili da je EU najbliži partner Srbije, glavni investitor i vodeći donator, što bi trebalo jasnije preneti u javnosti kako bi ta podrška bila prepoznata. 

Kada je reč o spoljnoj politici, Deklaracija pozitivno ocenjuje učešće Srbije u u misijama i operacijama u okviru Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike (ZBOP), kao i nepriznavanje “referenduma” u četiri okupirane ukrajinske oblasti i pružanje podrške teritorijalnom integritetu i suverenitetu Ukrajine tokom ruske agresije na ovu zemlju. 

Međutim, u Deklaraciji se naglašava da Srbija treba da se progresivno usklađuje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom (ZSBP) do pristupanja EU, jer je to obaveza koju je preuzela apliciranjem za članstvo u EU. 

Druge teme koje su se našle u Deklaraciji su dijalog Beograda i Prištine, značaj Međustranačkog dijaloga za unapređenje izbornih uslova i povratak opozicije u parlament, medijske slobode i borba protiv dezinformacija, kao i jačanje nezavisnosti pravosuđa.

Iako su poslanici Narodne skupštine podneli 50, a poslanici Evropskog parlamenta 8 amandmana na Deklaraciju, nijedan amandman nije usvojen.

BONUS VIDEO: Udar Zorane Mihajlović na Vučića: Skrivena poruka bivše ministarke koja je prst u oko predsedniku