2
Situacija na Kosovu i Metohiji je stvarno opasna i tenzije su velike, saglasili su se u emisiji N1 Direktno nekadašnji predsednik Srbije Boris Tadić, profesor na Fakultetu političkih nauka Slaviša Orlović i glavni i odgovorni urednik lista "Nova" Ranko Pivljanin. Tadić je istakao da je situacija uvek opasna i da može da eksplodira, Orlović napomenuo da u takvim uslovima nije fraza kada se kaže da treba sačuvati “mir i stabilnost” i dodao da je pitanje šta se iza toga još sve krije. Pivljanin veruje da je u pitanju dirigovani konflikt koji za cilj ima da se lakše svari žaba zvana – nezavisnost.
Specijalni izaslanik SAD za Balkan Gabrijel Eskobar ocenio je da je današnji sastanak s predsenikom Srbije Aleksandrom Vučićem bio težak i dug. Specijalni predstavnik EU Miroslav Lajčak je na svom Tviter nalogu objavio da je sa predsednikom Srbije imao „tešku i odgovornu diskusiju“. Predsednik Srbije naveo je da će razgovori biti nastavljeni posle 22h i dodao da su „ne laki“.
Upitan o tome, Boris Tadić kaže da je to malo podizanje tenzija i očekivanja i davanje za pravo svim učesnicima u dijalogu da im je teška i kompleksna pozicija tokom ovih razgovora. „Ne kažem da razgovori nisu teški, možda jesu, ali ta rečenica ništa ne znači u ovom trenutku“, ocenjuje on.
Na pitanje šta znači to za 1. septembar, Tadić odgovara – normalizacija u funkcionisanju na prelazima i da je to dobar znak.
„Čitava ideja je bila samo to – tablice, lične karte, dokumenti, isprave i napravljeni su bolni kompromisi sa obe strane – niko tu nije sve dobio i sve izgubio, ali je bila ideja da se normalizuju odnosi i da se normalizuje dnevno kretanje ljudi“, rekao je Tadić o sporazumu iz 2011. Ako je Lajčak to rekao – to je dobro i to bi trebalo da relaksira odnose, smatra on i dodaje: „Kada nema normalizacije u prelazu, trgovini, neko će biti osujećen i može da krene agresija“.
Profesor Slaviša Orlović kaže da je sve ovo je logičan rasplet obnavljanja razgovora na najvišem nivou Beograda i Prištine. Kaže da dijalog (kosovskog premijera Aljbina) Kurtija i Vučića ili nije imao uspeha ili je neke stvari zadržao u tajnosti. Ocenjuje da Kurti u svom mandatu izlazi sa maksimalističkim zahevima.
„Ne znamo da li je dogovoreno odlaganje na određeni broj meseci, akcenat je na poštovanju svih sporazuma, ne znamo šta to znači – da li Briselski sporazum u celini. Mislim da je poenta pre svega da se u jednoj delikatnoj međunarodnoj i regionalnoj situaciji, koja je potencijalno zapaljiva, da se spuste tenzije – što se, čini mi, postiglo. Mislim da su poruke NATO-a, Kfora-a i svih međunarodnih aktera i uključenost Amerike – poslednjih dana nešto intenzivnije, da to govori da se stvar na neki način relaksira, normalizuje, reč je o početku školske godine i početku nastave na Prištinskom univerzitetu“, navodi Orlović.
Vučić i njegova vlast što više drame i što više šalju patriotske poruke, sve više gube na Kosovu, ocenio je Tadić. On navodi da je Vučić nedavno rekao „mi smo dali sve, nismo dobili ništa“ za ZSO, konstatujući da je to za politiku zastrašujuće.
Tadić je, govoreći o prošlosti i o periodu kada je vlast koju je on predvodio pregovarala sa Prištinom, rekao da je nekadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel očekivala da će on da stane iza njenog stava da se rasformiraju srpske institucije na severu.
„Odnosno da izgubimo u miru ono što nismo u ratu. Ali njoj su rekli to saradnici da bih ja pristao, saradnici koji su bili loši, nisam samo ja imao loše saradnike“, rekao je Tadić. On navodi da se Kosovom bavi od svojih studentskih dana, da je podržavao protest Srba s Kosova, takođe da je jedan od tri srpska studenta koji je poslao peticiju za oslobađanje albanskih studenata koji su protestovali za albansku nezavisnost osamdesetih… Borio sam se za albanska prava i nikad nisam podržao odvajanje Kosova od Srbije, ni u Jugoslaviji ni kasnije i nisam prihvatio to ni kad je u pitanju Merkel, ni Klinton, ni Buš – zbog mojih uverenja, naveo je nekadašni predsednik.
„Ali, istovremeno mi moramo da pronađemo neka rešenja, jer na Kosovu žive neki Albanci koji neće sa Srbijom“, dodao je Tadić.
Sve srpske vlasti koje su učestvovale u pregovorima, da li devedesetih o obrazovanju, da li dvehiljaditih – bile su u situaciji da čine ustupke, ocenjuje profesor Orlović. „Mi smo na Zapadu viđeni kao ruski faktor na Balkanu. Sve tendencije svih značajnih zapadnih aktera idu u pravcu postizanja nezavisnosti i odvajanje Kosova od Srbije“, navodi. Srbija je, kaže, činila ustupke a da nikad nismo dobili garancije za čak ono na šta smo pristali, uključujući i ZSO – da neko garantuje da se to primeni.
„Još jedna ključna stvar – povod NATO intervencije je bilo kršenje prava Albanaca. Posle 1999. godine se apsolutno krše prava Srba i drugih koji nisu Albanci. Postavlja se pitanje, danas, u 21. veku, da li ja istovremeno mogu da budem i građanin Evrope i građanin sveta i građanin Srbije. Da li Srbin sa severa Kosova može da bude i građanin Kosova i Srbije, da li je problem da neko bude uhapšen ili kažnjen zato što ima srpsku ličnu kartu“, upitao je univerzitetski profesor.
Opširnije čitajte na N1.
BONUS VIDEO – Miladinović Od teme Kosova ne možemo da pobegnemo ne dva dana, već dve decenije
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook
Twitter
Instagram
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
