0
SHARE Fondacija istakla je danas da se Nacrtom zakona o unutrašnjim poslovima omogućava masovna, neselektivna obrada biometrijskih, odnosno posebnih podataka o ličnosti, kroz snimanje javnih prostora i skladištenje snimljenih materijala.
Ministarstvo unutrašnjih poslova je 08. decembra ove godine objavilo novu verziju Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima, zatim Nacrt zakona o obradi podataka i evidencijama u oblasti unutrašnjih poslova, kao i nacrte izmena niza drugih zakona iz svoje nadležnosti.
Kako navodi SHARE predložena zakonska rešenja sadrže odredbe koje regulišu biometrijski nadzor u javnim prostorima, te je pozvala sve zainteresovane da se u javnoj raspravi zauzmu protiv legalizacije masovnog biometrijskog nadzora.
„SHARE Fondacija se izričito protivi ovakvom zakonskom predlogu, u skladu sa našim načelnim stavom protiv svakog korišćenja biometrijskog nadzora u javnim prostorima, bez obzira da li je reč o domaćem ili međunarodnom kontekstu“, ističu u ovoj fondaciji.
Ova fondacija je navela da analiza novog Nacrta Zakona o unutrašnjim poslovima, Nacrta Zakona o obradi podataka i evidencijama u oblasti unutrašnjih poslova, kao i novog radnog dokumenta procene uticaja koju obrada biometrijskih podataka ima na prava i slobode građana, pokazuje da suštinski problemi primene intruzivne tehnologije nisu otklonjeni.
„Kako je opisano u radnom dokumentu procene uticaja, biometrijski podaci se prikupljaju detektovanjem lica tokom snimanja i izdvajanjem biometrijskih podataka iz fotografije kreirane iz video zapisa. Nacrt zakona o obradi podataka i evidencijama predviđa da se fotografije sa biometrijskim karakteristikama lika čuvaju 72 sata od momenta kreiranja. Ovi procesi se odvijaju u okviru nadležnosti policije, što znači da se biometrijski podaci neselektivno prikupljaju i čuvaju bez primene postupka propisanog za posebne dokazne radnje, odnosno bez odobrenja nadležnog suda“, navodi se u saopštenju i dodaje:
„Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima definiše kada ovlašćeno službeno lice može da koristi softver za obradu biometrijskih podataka za potrebe identifikacije. Reč je o slučajevima pronalaženja izvršioca krivičnog dela ili pripremnih radnji krivičnog dela koje se gone po službeno dužnosti, kao i pronalaženja nestale žrtve krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti. Međutim, utvrđivanje identiteta na ovaj način podleže uslovima iz Zakonika o krivičnom postupku, mada nije sasvim jasno koji bi se postupak za primenu posebnih dokaznih radnji primenjivao, s obzirom na to da su za svaku od ovih dokaznih radnji propisani drugačiji uslovi.“
SHARE navodi da nacrti zakona opisuju dve vrste pristupa, automatizovanu i poluautomatizovanu pretragu biometrijskih podataka, ali je razlika između ove dve vrste obrade, umesto u nacrtima zakona, definisana u radnoj verziji procene uticaja.
„Automatizovano pretraživanje biometrijskih podataka ograničeno je ili na lokacije ili na lica iz bezbednosnih profila i podrazumeva pretragu koja se vrši u realnom vremenu (uživo). Poluatomatizovana obrada predstavlja retroaktivnu pretragu biometrijskih podataka za potrebe identifikacije, gde se biometrijski podaci iz sistema koriste za pretragu drugih baza MUP-a, ili kada je za već identifikovano lice potrebno utvrditi gde se kretalo ili boravilo“, navodi se u saopštenju.
SHARE Fondacija je istakla da se dosledno zalagala protiv legalizacije masovnog, neselektivnog biometrijskog nadzora prethodne četiri godine, a naročito tokom konsultativnog procesa pokrenutog nakon povlačenja prvog nacrta zakona o unutrašnjim poslovima.
„Pred nama je novi nacrt sa identičnim suštinskim problemima“, zaključuje ova fondacija.
***
BONUS VIDEO – Sanja Radivojević iz Beogradskog centr BG CENTAR ZA LJUDSKA PRAVA
