SHARE: Nacrtom zakona o policiji omogućava se masovna i neselektivna obrada biometrijskih podataka o ličnosti

Ministarstvo unutrašnjih poslova je 08. decembra ove godine objavilo novu verziju Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima, zatim Nacrt zakona o obradi podataka i evidencijama u oblasti unutrašnjih poslova, kao i nacrte izmena niza drugih zakona iz svoje nadležnosti.Kako navodi SHARE predložena zakonska rešenja sadrže odredbe koje regulišu biometrijski nadzor u javnim prostorima, te je pozvala sve zainteresovane da se u javnoj raspravi zauzmu protiv legalizacije masovnog biometrijskog nadzora."SHARE Fondacija se izričito protivi ovakvom zakonskom predlogu, u skladu sa našim načelnim stavom protiv svakog korišćenja biometrijskog nadzora u javnim prostorima, bez obzira da li je reč o domaćem ili međunarodnom kontekstu", ističu u ovoj fondaciji.Ova fondacija je navela da analiza novog Nacrta Zakona o unutrašnjim poslovima, Nacrta Zakona o obradi podataka i evidencijama u oblasti unutrašnjih poslova, kao i novog radnog dokumenta procene uticaja koju obrada biometrijskih podataka ima na prava i slobode građana, pokazuje da suštinski problemi primene intruzivne tehnologije nisu otklonjeni."Kako je opisano u radnom dokumentu procene uticaja, biometrijski podaci se prikupljaju detektovanjem lica tokom snimanja i izdvajanjem biometrijskih podataka iz fotografije kreirane iz video zapisa. Nacrt zakona o obradi podataka i evidencijama predviđa da se fotografije sa biometrijskim karakteristikama lika čuvaju 72 sata od momenta kreiranja. Ovi procesi se odvijaju u okviru nadležnosti policije, što znači da se biometrijski podaci neselektivno prikupljaju i čuvaju bez primene postupka propisanog za posebne dokazne radnje, odnosno bez odobrenja nadležnog suda", navodi se u saopštenju i dodaje:"Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima definiše kada ovlašćeno službeno lice može da koristi softver za obradu biometrijskih podataka za potrebe identifikacije. Reč je o slučajevima pronalaženja izvršioca krivičnog dela ili pripremnih radnji krivičnog dela koje se gone po službeno dužnosti, kao i pronalaženja nestale žrtve krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti. Međutim, utvrđivanje identiteta na ovaj način podleže uslovima iz Zakonika o krivičnom postupku, mada nije sasvim jasno koji bi se postupak za primenu posebnih dokaznih radnji primenjivao, s obzirom na to da su za svaku od ovih dokaznih radnji propisani drugačiji uslovi."SHARE navodi da nacrti zakona opisuju dve vrste pristupa, automatizovanu i poluautomatizovanu pretragu biometrijskih podataka, ali je razlika između ove dve vrste obrade, umesto u nacrtima zakona, definisana u radnoj verziji procene uticaja."Automatizovano pretraživanje biometrijskih podataka ograničeno je ili na lokacije ili na lica iz bezbednosnih profila i podrazumeva pretragu koja se vrši u realnom vremenu (uživo). Poluatomatizovana obrada predstavlja retroaktivnu pretragu biometrijskih podataka za potrebe identifikacije, gde se biometrijski podaci iz sistema koriste za pretragu drugih baza MUP-a, ili kada je za već identifikovano lice potrebno utvrditi gde se kretalo ili boravilo", navodi se u saopštenju.SHARE Fondacija je istakla da se dosledno zalagala protiv legalizacije masovnog, neselektivnog biometrijskog nadzora prethodne četiri godine, a naročito tokom konsultativnog procesa pokrenutog nakon povlačenja prvog nacrta zakona o unutrašnjim poslovima."Pred nama je novi nacrt sa identičnim suštinskim problemima", zaključuje ova fondacija.***BONUS VIDEO - Sanja Radivojević iz Beogradskog centr BG CENTAR ZA LJUDSKA PRAVA

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=gostsanjaradivojevibgcentarzaljudskaprava-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4855039"]