Firme bliske Srpskoj naprednoj stranci osim što, po pravilu bez konkurencije, dobijaju mnogobrojne državne poslove vredne stotine miliona evra, građani Srbije i dodatno finansiraju. Vlast je smislila način kako da tim firmama pokrije uložene investicije, kao da činjenica da pod sumnjivim okolnostima već dobijaju unosne državne poslove, nije dovoljna. A model za podršku SNS firmama, zove se – subvencija. I to, naravno, bespovratna
Subvencionisanje – odnosno davanje dodatnog novca bez obaveze vraćanja, kao podsticaj za zapošljavanje radnika, model je koji je vlast počela da primenjuje još dvehiljaditih.
Taj novac su dobijali pre svega strani investitori, i dešavalo se da iznos koji država daje bespovratno prevaziđe iznos investicije. Iako je aktuelna vlast taj sistem kritikovala, ispostaviće se da se u međuvremenu predomislila.
Isti model subvencionisanja je nastavljen, a zatim i „unapređen“.
Izmene u korist privilegovanih
Novac se dodeljivao na osnovu Uredbe o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija. A onda je ta Uredba doživela male korekcije, i to baš ubrzo nakon što su firme bliske SNS ušle u biznis sa banjama.
To su među prvima uradili Dragoljub Zbiljić i naprednjak Aleksandar Papić, u to vreme čovek blizak ministru Nebojši Stefanoviću.
Nakon njih u banjski biznis ulazi još jedna firma usko povezana sa SNS, „Milenijum tim“, u vlasništvu Stojana Vujka i Ivana Bošnjak.
Među prvima naprednjak Aleksandar Papić 2015. kupuje hotel „Tonanti“ u Vrnjačkoj Banji. Dve godine kasnije (2017) „Južna Bačka“ Dragoljuba Zbiljića, biznismena koji je bio garant SNS-u za kredit koji su uzeli 2012. za izbornu kampanju, kupuje hotel „Fortuna“ u Vrnjačkoj Banji.
Vlasnik postaje za dvostruko nižu cenu od prvobitno procenjene. Više od 9.000 kvadrata platio je oko milion evra, odnosno oko 110 evra po kvadratu.
Širi se spisak novih „banjskih magnata“
Samo nekoliko meseci kasnije usledila je sporna odluka Vlade Srbije na čelu sa premijerkom Anom Brnabić. Menja se Uredba o dodeli bespovratnih sredstava tako što je omogućeno investitorima da bespovratna sredstva od države dobiju i za dogradnju i rekonstrukciju hotela u banjskim područjima.
Slučajno ili ne, a reklo bi se ipak ciljano, prvi dobitnici ovih beneficija bili su Zbiljić i Darko Đurović, sinovac nekadašnjeg direktora „Koridora“ i funkcionera SNS-a Dmitra Đurovića, kome je Papić u međuvremenu prodao hotel.
Kako je otkrio Krik, oni su krajem 2018. i početkom 2019. godine potpisali ugovore sa Ministarstvom privrede koje im je odobrilo oko 2,5 miliona evra novca građana Srbije za renoviranje ova dva hotela.
Zbiljić je dobio 1,4 miliona evra, odnosno 400.000 evra više nego što je platio hotel. Oko 1,1 milion je dobio Đurović.
Sav taj novac dodeljen je iz budžeta Srbije koji pune svi građani. Dakle, njihovu investiciju su zapravo pokrili sami građani. Ispostaviće se da nisu bili jedinini.
Na red je došao i „Milenijum tim“. Oni su kupili hotel u Vranjskoj Banji, za oko 250.000 evra, a od države za renoviranje i izgradnju dodatnih kapaciteta, bespovratno su dobili „svega“ 10 milion evra.
U međuvremenu, vlasnik „Južne Bačke“ nastavio je da „ulaže“ u banje, pa je kako je objavila „Nova“, u međuvremenu kupio od „Železnica Srbije“ hotel „Železničar“ u najužem centru Vrnjačke Banje, tri pomična objekta i stambenu zgradu.
Sve je platio 1,7 miliona evra, značajno ispod procenjene vrednosti imovine.
Više od milijardu evra stranim investitorima
Budžetski novac nekontrolisano i mimo svake ekonomske računice troši se u svakoj izbornoj godini. A imajući u vidu da izbore u Srbiji imamo skoro svake druge godine, to su ekstremno veliki iznosi.
U svakoj kampanji se po pravilu otvaraju fabrike i najavljuje zapošljavanje radnika. Ono što se, međutim, ne govori je da će to građane Srbije koštati, i to ne malo.
Tako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Vranju, tokom izborne kampanje, otvorio fabriku auto-delova „Teklas“. Govorio je o investicijama, novom zapošljavanju, ali ne i da će od države dobiti bespovratno 10,77 miliona evra.
Na spisku fabrika koje su građani dodatno finansirali preko subvencija su i „Fijat“, koji svoje poslovanje završava u Srbiji, zatim „Rauh“, „Tigar Tajers“, „Falke“, „Lira“…
Spisak je dugačak.
Procene su da je od 2006, kada su počele, pa do danas ukupan iznos subvencija prešao milijardu evra. Samo u 2020. i 2021. one su bile preko 340 miliona evra.
Bonus video: Igrica koju Aleksandar Vučić godinama igra sa Ivicom Dačićem
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare