Spoljnu politiku Srbije vodi jedan čovek, ali je dilema da li je to "politika četiri stolice ili jedna stolica sa četiri noge", izjavio je novinar Jakša Šćekić, koji smatra da je na delu stalno ispitivanje i preispitivanje srpske spoljne politike.
„Ako odlučite i kažete da idemo u Evropsku uniju, onda morate da harmonizujete svoju spoljnu politiku sa spoljnom politikom Unije“, naglasio je Šćekić u serijalu razgovora Agreman za Fonet.
Kako je ukazao, ne može da se govori o dobroj veri i stvarnoj nameri da Srbija postane članica EU, ako prođe skoro godinu dana, a vi ne otvorite nijedno poglavlje.
Prema oceni Šćekića, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću zato i stižu pomalo ironične poruke evropskog komesara Olivera Varheljija da sada ima parlament koji je 100 odsto na njegovoj strani i može da završi „sve one formalno-pravne stvari“.
„Srbija mora da nauči da EU funkcioniše po pitanju konsezusa. Ako hoćete da budete deo tog kluba, morate da poštujete pravila. Velika većina Srbije, rukovodstvo i opozicija bi hteli da uđemo u Uniju po srpskim pravilima, a to ne može i tačka“, predočio je Šćekić.
Podsećajući da se EU opekla sa Bregzitom, populističkim liderima, poput onih u Poljskoj i Mađarskoj, on je protumačio da se Unija čuva svojim imunitetom, kao i organizam od virusa.
„Tako se i Unija bori da nove članice poštuju vladavinu prava i zakona. Glavni uslov, kada je Srbija u pitanju, i jeste vladavina prava, dok se za poglavlje 35 o Kosovu misli da može da se reši“, uveren je Šćekić.
Kako je procenio, Kosovo je bitno pitanje i za unutrašnju i spoljnu politiku, lakmus papir i za vlast i opoziciju, ali on u ovom trenutku ne vidi kako bi taj problem mogao da se reši.
„Ne vidim da na bilo kojoj strani političkog spektra Srbije postoji osoba koja će reći da priznaje Kosovo“, objasnio je Šćekić.
Mi ne znamo šta znači kompromisno rešenje, ukazao je on i podsetio da su Amerikanci probali da se prvo rešavaju pitanja ekonomije, dok EU, posebno Nemačka, insistiraju na međusobnom priznanju.
„Nekad je najbolje neke probleme ne rešavati. Američki princip je bio jako dobar, da se sredi ekonomija, pa onda politička pitanja. Na kraju krajeva i kroz ovaj mini šengen su sve članice Zapadnog Balkana koje hoće u EU poslate u obdanište“, ocenio je Šćekić.
Tu vi vežbajte, učite, rešite sve svoje probleme i onda ćemo videti, što kažu, da uđete u predškolsku ustanovu, odnosno u EU, ilustrovao je on i predvideo da će svi problemi Beograda i Prištine „nestati na neki način kada oba ta entiteta, države, kako god hoćete da ih zovete, budu u EU“.
Kada je reč o normalizaciji ekonomskih odnosa, Šćekić smatra da će administracija novog američkog predsednika Bajdena zadržati nešto od pristupa koji je, kroz izaslanika Ričarda Grenela, zagovarala administracija Donalda Trampa.
Kako je rekao, to će biti veliko iznenađenje za Prištinu, koja je sve ovo odlagala očekujući da dođe Bajden, mada će SAD, zbog problema kod kuće, na Zapadni Balkan i Kosovo ipak „gledati sa tribina“.
„To će prepustiti EU, odnosno Nemačkoj. Nadam se, mnogo bih voleo, da su budući ambasador u SAD Marko Đurić i Vučić razgovarali o budućoj američkoj administraciji, jer je Trampovo vreme prošlo“, naglasio je Šćekić.
Prema njegovom viđenju, Kina na Srbiju i region Zapadnog Balkana gleda kao na izložbeni salon ka Evropi i drugim tržištima, ispitujući kakve su im mogućnosti.
Oni će sarađivati sa svakom vlašću, pragmatični su i razmišljaju za 100 godina unapred, poručio je Šćekić, dok je za Rusiju glavni problem da Srbija ne postane članica NATO pakta, ali i da se dogovor Beograda i Priština ne dogodi bez znanja Moskve.
„Oni su stalno govorili da nema problema, šta god se dogovore dve strane, mi smo saglasni, ali to rešenje mora biti potvrđeno u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, ne može bez nas“, istakao je.
Ne rade to zato što vole Srbiju, već iz svojih interesa, rekao je Šćekić i pozvao se na primer kako je Moskva „ostavila Jermeniju na cedilu“.
„Srbija mora da se čuva da ne uđe u te makaze Rusije, Evrope i Amerikanaca“, naglasio je Šćekić.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar