Evropski tim na čelu sa Miroslavom Lajčakom u dijalogu Beograda i Prištine dobio je nedavno pojačanje - u pregovore su se uključili Emanuel Bon i Jens Pletner, savetnici francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Olafa Šolca. Oni bi danas tokom dana trebalo da se susretnu sa šefom srpske države, Aleksandrom Vučićem kako bi diskutovali o daljem toku pregovora i rešenju za problema oko registraskih tablica.
Lideri najmoćnijih evropskih zemalja Emanuel Makron i Olaf Šolc odlučili su da svoje najbliže saradnike angažuju u pregovorima Beograda i Prištine. Oni su u zajedničkom pismu obavestili predsednika Srbije Aleksandra Vučića da su zadužili svoje savetnike za spoljnu i bezbednosnu politiku Emanuela Bona i Jensa Pletnera “da pruže direktnu podršku Miroslavu Lajčaku u njegovim zalaganjima”.
Pročitajte još...
Šolc i Makron su predložili da Bon i Pletner zajedno sa Lajčakom posete Kosovo i Srbiju, “kako bi istražili mogućnosti da se proces brzo pokrene napred” i u svom pismu apelavali su na Vučića i Kurtija da “pokažu maksimalnu odlučnost i spremnost da se donesu teške odluke”.
Prva “teška odluka” koja očekuje pregovaračke time tiče se dogovora oko registraskih oznaka na tablicama do kog nije došlo po završetku nedavnih razgovora u Briselu.
Prvog dana septembra na Kosovu i Metohiji stupila je na snagu odluka o priznavanju ličnih dokumentima sa Kosova, ali je istovremeno počeo da teče i rok za za preregistraciju tablica sa „KM“ na „RKS“ na kojoj kosovske vlasti insistiraju.
S jedne strane, prištinske vlasti tretiraju “KM” kao ilegalne, dok, s druge strane, srpska strana tvrdi da ne postoji obaveza da se pomenute tablice preregistruju na “RKS”.
„Svima je i te kako dobro poznato da je na osnovu Zaključaka iz Brisela od 30. septembra 2021. godine o upotrebi režima stikera, Priština nalepnice primenjivala i za vozila sa KM tablicama. Time je i praktično i formalno priznala da se na te tablice ne može odnositi proces preregistracije“, rekao je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Petar Petković.
Ovo svakako nije jedini izazov koji čeka savetnike državnika najmoćnijih zemalja u EU. Imajući u vidu da je čitav proces pregovora već dugo u ćorskaku, a da Nemačka i Francuska insistiraju na tome da dođe do “sveobuhvatnog sporazuma” Beograda i Prištine, realno je očekivati da se na dnevnom redu ubrzo nađu i Zajednica srpskih opština i pitanje nastalih.
Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, rekao je u ranijoj izjavi za Novu da Pariz i Berlin žele da imaju direktan uvid u pregovore, kao i da im je cilj da podignu intenzitet dijaloga.
“Ako Amerikanci imaju Gabrijela Eskobara, Evropa ima Lajčaka, Pariz i Berlin hoće da i oni budu direktno uključeni i oni ubacuju svoje igrače. Kad uvodiš nove igrače, znači da pojačavaš pritisak. To je fizika pregovora. Čim dolazi novi, dolaze i nova energija, nove ideje, novi mandat. Svima zapadno od linije fronta u Ukrajini je u interesu da se Kosovo završi što pre”, ističe on.
On navodi da su Rusi još 2014. povukli paralelu Kosovo – Krim, te da će jednog dana kada se rat u Ukrajini bude završavao Moskva biti spremna da to stavi na sto.
“Zapadnim silama, Amerikancima i EU je u interesu da se Kosovo skloni, da se zatvori ta priča, jer onda nema šta da se stavi na dnevni red za Krim. Zbog toga se po meni sve ovo toliko intenzivira i to je bilo i više nego očekivano 24. februara (početak agresije Rusije na Ukrajinu). Ide se ka nekom kraju, ali da li će to doći do kraja, ja to ne znam. Izbacuje se jedan adut Rusima za buduće pregovore, jer ako se tu nešto dogovori, to je gotova stvar”, zaključio je Međak.
Ako je uključivanje savetnika Emanuela Makrona u pregovarački proces između Beograda i Prištine predstavljalo iznenađenje, to se svakako ne može reći za savetnika Olafa Šolca. Kancelar Nemačke od dolaska na vlast pokazao je da ga i te kako zanima Zapadni Balkan.
Ono što razlikuje Šolca u odnosu na njegovu prethodnicu Angelu Merkel, ako je suditi prema Vučićevim izjavama, je to što se on otvoreno zalaže za međusobno priznanje Srbije i Kosova. Predsednik je, na zajedničkoj konferenciji sa nemačkim kancelarom, koja je održana 10. juna, priznao ga je iznenadio stav Olafa Šolca.
„Mi ne reagujemo na taj način da na pritisak reagujemo zato što nam neko zapreti. Sad smo prvi put čuli da se traži međusobno priznanje. To do sada nije bio slučaj, o tome niko nije govorio u Evropi osim Amerikanaca koji o tome govore poslednje tri godine“, rekao je Vučić i dodao:
„Srbija nije odbila nijedan sastanak, na svaki poziv smo se odazvali. Nemojte da se ljutite što je vaš odnos prema Srbiji drugačiji od našeg. Koliko vi volite teritorijalni integritet Ukrajine, toliko mi volimo naš teritorijalni integritet na Kosovu“, rekao je Vučić.
Pročitajte još...
Prema poslednjim najavama, Vučić i Kurti će početkom novmebra, upravo na inicijativu Olafa Šolca, doći u Nemačku na Samit Berlinskog procesa.
Prema poslednjim najavama, pomenuti samit bi trebao da se održi 3. novembra i u planu je da se razgovara o energetskoj bezbednosti, zelenoj agendi i zajedničkom regionalnom tržištu. Pored pomenutih tema, diskutovaće se i o bilateralnim i unutrašnjim sporovima koje opterećuju EU integracije na Zapadnom Balkanu, a tu je tema dijaloga Beograda i Prištine u vrhu agende.
Od Srbije i predstavnika vlasti na Kosovu se očekuje da u narednom periodu naprave dodatne korake ka normalizaciji odnosa, jer, kako navode naši sagovornici, to bi značajno stabilozvalo kompletan region i poboljšalo evropsku perspektivu Zapadnog Balkana.
BONUS VIDEO: Stiglo pismo od Makrona i Šolca, u tom pismu piše…
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare