2
Više od polovine narodnih poslanika, koji su zakletvu u Skupštini položili 3. avgusta, prvi put je selo u poslaničke klupe, a njihov lik i delo za najveći broj građana su potpuno nepoznati. Iako su po definiciji predstavnici naroda, njih su birale stranke, a birači su na izborima praktično glasali za partije ili, konkretno, za njihove lidere. Prethodnih dana aktuelizovani su predlozi da se zbog ovih nelogičnosti, koje mogu da budu pogubne po interese građana, Srbija podeli na 250 izbornih jedinica, a da građani glasaju za svoje predstavnike u parlamentu po imenu i prezimenu, a ne zaokružujući zatvorene izborne liste.
Pre tri meseca u Srbiji su održani parlamantarni, pokrajinski i lokalni izbori, na kojima je ubedljivo pobedila Srpska napredna strana, odnosno Aleksandar Vučić. Iako je predsednik države i nije formalno kandidat na izborima, njegovo ime našlo se na svim izbornim listićima.
Upravo on je imao i najveći i odlučujući uticaj na to ko će sedeti ispred njegove stranke u parlamentu, dok sa druge strane građani ne znaju koga su birali i ko će ih predstavljati u skupštinskim klupama.
Mana aktuelnog izbornog sistema što je veoma niska geografska reprezentativnost poslanika u parlamentu, pa tako na primer u prošlom skupštinskom sazivu čak 96 opština nije imalo svog predstavnika u Skupštini, dok je u sazivu od 2012. do 2016. to bio slučaj sa 122 opštine.
Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida, navodi za Nova.rs da aktuelni izborni sistem sa jednom izbornom jedinicom nema nikakvu geografsku reprezentativnost, ali ni odgovornost poslanika prema biračima koji su ih birali.
„Mi imamo zatvorene izborne liste na koje birači nemaju nikakav uticaj i koje nastaju u internim kružocima političkih stranaka ili koje pravi vrh stranke. To dovodi do užasno velikih problema, a to su nedostakak potpune odgovornosti poslanika prema biračima i potpuna zavisnost poslanika od vrha stranke. Tako su poslanici kontramotivisani da se bave svojim poslom, odnosno biračima, iako im oni donose glasove. Umesto toga posvećeni su napretku u stranačkim hijerarhijama“, objašnjava Klačar.
On ističe da ovakav izborni sistem podstiče partokratiju, odnosno zavisnost svih društvenih procesa od stranaka, koje su veoma centralizovane i u kojima odgovornost ide prema liderima partija, a ne prema biračima.
„Nama treba izborni sistem koji će rešiti ta tri problema – smanjiti partokratiju, podignuti političku odgovornost poslanika i obezbediti geografsku reprezentativnost. Stav Cesida je da proporcionalni izborni sistem treba da ostane, ali da je u njega potrebno ubaciti dozu personalizovanosti i direktnog biranja u procesu kandidovanja, kako bi poslanici dobili integritet, autoritet i kako bi bili odgovorni prema biračima u praksi“, ističe Klačar.
„Konkretan kandidat, 250 izbornih jedinica“
On smatra da Srbiju treba podeliti na 250 izbornih jedinca ili na primer pet, koje bi bile sastavljene od nekoliko desetina manjih jedinica.
„Sve to znači da bi biračima bila ostavljena mogućnost da glasaju i za konkretnog kandidata, a ne samo za političku stranku ili izbornu listu. Stranka bi osvojila onoliko glasova koliko su zbirno osvojili njeni kandidati u izbornim jedinicama u kojima su se kandidovali, a poslanik postaje onaj koga izaberu građani, a ne stranka, a na osnovu rang liste kandidata po procentu osvojenih glasova“, pojašnjava Klačar.
Nije neophodna promena Ustava
Klačar navodi i da je predlog Cesida o promeni izbornog sistema vlada razmatrala 2009. godine, odnosno da je tadašnje ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave na čijem je čelu bio Milan Marković pretočila u zakon o lokalnim izborima, ali da on nije bio usvojen.
„Tada je odlučeno da se ovaj model primeni na lokalnom nivou po istom principu, odnosno da se na primer opština podeli na broj izbornih jedinica koliko ima odbornika, pa da se u zavisnosti od uspešnosti primene takvog zakona taj model bude preslikan i na republički nivo. Međutim, taj zakon nikad nije usvojen, jer očito nije bilo političke volje“, dodaje on.
Klačar navodi da za primenu predloga koji je sačinio Cesid nije neophodna promena Ustava, budući da se broj izbornih jedinica ne pominje u najvišem pravnom aktu.
O podeli Srbije na više izbornih jedinica i personilizaciji izbornog sistema nedavno je govorio i Boško Obradović, lider Dveri. On je pozvao na široku javnu raspravu o izmenama izbornog sistema koje bi po njegovim rečima, trebalo da obezbede snažniju vezu birača i poslanika i veći stepen geografske reprezentativnosti predstavnika građana u Skupštini Srbije. To bi značilo da Srbija bude podeljena na više izbornih jedinica a da građani na izborima glasaju za svoje predstavnike po njihovom imenu i prezimenu.
„Za malu Srbije previše je 250 poslanika“
Profesor Vladimir Goati smatra da proporcionalni sistem koji sada imamo omogućava zaštitu manjina od potpune eliminacije, što je u etničkim i religioznim društvima poput našeg velika prednost.
On za Nova.rs navodi i da je 250 poslanika preveliki broj za malu Srbiju, te da bi se više postiglo ukoliko bi ih bilo 120 ili 130.
„Ne vidim veliku razliku da li Srbija ima jednu ili više izbornih jedinica. Nekada ih je bilo šest. Možda je neophodno obezbediti veću geografsku rasprostranjenost. Partije na to nisu naterane, već je to njihov izbor. Pitanje je da li bi partije trebalo zakonom naterati da vode računa i o regionalnoj zastupljenosti. Trebalo bi pokušati sa tim, ali je pitanje da li će se one složiti“, kaže Goati.
On dodaje da je loša strana ovog sistema izvesna arbitrarna i nekontrolisana moć partija da predlažu kandidata, o kojima građani ništa ne znaju.
„Ukoliko partije iskoriste tu neku popularnost i kandiduju idote, u tom slučaju postoji snakcija, a to je da budu kažnjeni na izborima. To ne mora da se dogodi na sledećim izborima, ali će na nekim drugim“, zaključuje Goati.
