Rektorka: Isplati se biti pošten, onda čovek mirno spava

Ona kaže da nema podatak o tome koliko ima sumnjivih diploma, ali da takva vrsta akademske nečestitosti nikada ne zastareva. Mišljenja je da u nekim oblastima dolazi do prepoznavanja značaja i vrednosti diploma, da poslodavci moraju biti zainteresovani za upošljavanje najkompetentnijih osoba, posebno ako je poslodavac država. Popović navodi da država koja nema interes da zaposli najbolje kadrove ne može ni da napreduje.https://www.youtube.com/watch?v=gtbRIcllsRk&feature=youtu.beU kojoj meri ste zadovoljni pozicijom Univerziteta u Beogradu i da li je po vašem mišljenju dobro kotiran u svetu?Ja mislim da je pozicija UB u svetu jako dobra, a to ima veze i sa tim koliko naših svršenih studenata svoju karijeru realizuje u inostranstvu. Ima ih jako mnogo i svi su se oni dokazali u svojim profesijama što je izuzetna preporuka. Ako gledamo neke kvantitativne pokazatelje, UB stoji jako dobro na različitim listama imajući u vidu okolnosti pod kojima uopšte UB i drugi univerziteti u Srbiji rade. Ja ne kažem da su uslovi za rad loši , ali ipak u skladu sa mogućnostima koliko jedna mala zemlja kao što je Srbija može da obezbedi visokom obrazovanju, performansa Univerziteta u Beogradu je izvrsna i mi očekujemo da će na leto pri sledećem vrednovanju Šangajske liste pozicija UB biti bolja nego prošle godine.Da li postoji nešto što bi Univerzitet mogao da dobije da bi još bolje funkcionisao i da bi se još bolje kotirao?Tu ima nekoliko aspekata. Ja ne bih u ovom trenutku da očekujem bilo šta od bilo koga. Sama akademska zajednica mora da da svoj maksimum i da sledi sva ona načela koja krase jednu akademsku zajednicu da budemo za primer i ugled kako jedna akademska institucija treba da funkcioniše. Sa druge strane, sagledavamo i savremene tendencije u nastavi gde se broj studenata na jednog nastavnika menja, grupe postaju sve manje da bi bilo više interakcije i aktivne nastave, to zahteva zapošljavanje i angažovanje većeg broja saradnika i tu smo u razgovorima sa Ministarstvom da se u novoj strategiji obrazovanja za sledeći period uzme u obzir da je neophodno da se poveća broj zaposlenih na univerzitetima da bi te standarde mogli da ostvarimo jer u ovom trenutku mi prosto nemamo dovoljan broj saradnika da bi neke takve vidove nastave i izveli.

Prošli ste blokadu rektorata, doktorat Siniše Malog je proglašen za plagijat... Da li vi kao rektorka smatrate da je nešto postignuto odlukom da je ministar plagirao doktorat?Mislim da imamo jednu ključnu stvar, a to je da je UB sposoban da se suočava sa problemima koje ima. Ne bih ulazila u to kojom dinamikom rešava te probleme, ali kad podvučemo crtu - sistem je dovoljno jak da može da se suoči sa problemima, da može da ih prevaziđe, da ide dalje i da uči od možda nekih negativnih pojava koje su se dešavale i da ta pozitivna iskustva pretoči u procedure koje su neophodne za normalno funkcionisanje univerziteta. Tako da mislim da su to ključni momenti koje možemo da spomenemo u ovoj fazi razvoja UB.Šta vam kažu studenti, vredi li biti pošten i vredno učiti?Ja mislim bilo gde, pa i u Srbiji, se isplati biti pošten zato što onda čovek mirno spava. To je izuzetno važno, a moramo da se borimo protiv negativnih pojava ako nam je poznato da se one dešavaju. Ja ne mogu zaista da vam kažem koliko ima sumnjivih diploma, što se tiče UB ono što mogu da vam kažem je da takva vrsta prekršaja, odnosno akademske nečestitosti nikada ne zastareva. Sve su naše disertacije ili drugi radovi u bibliotekama, u papirnom ili elektronskom obliku tako da one mogu da budu proverene i da se vidi da li su one u redu. Naravno, to ne treba da bude sredstvo nekih međusobnih obračuna da se takve teme pokreću nego da se pokreću preispitivanja diploma ako je to nešto što suštinski eventualno može da ugrozi našu instituciju, ali verujte da u poslednje vreme nekad stičem utisak da to preispitivanje diploma ne služi uvek samo čisto akademskoj svrsi.Da li se ceni znanje u Srbiji danas?Zavisi u kojoj oblasti. U nekim oblastima imamo situaciju da se znanje zaista ceni i da se valorizuje na odgovarajući način. To nažalost nije slučaj sa svim oblastima zapošljavanja dug je put do toga  da nametnemo te vrednosti,  da znanje mora da nadjača bilo koje druge kriterijume za zapošljavanje i angažovanje ljudi.A u odnosu na neki raniji period, da li se znanje danas ceni manje ili više?Ja mislim da ipak imamo situaciju da za neke oblasti dolazi do prepoznavanja značaj i vrednost diploma. U tom smislu smo napravili određene pomake, ali je važno da se kaže da to nije apsolutno stečeno trajno pravo i da pokazujemo koliko je znanje vrednost i da je neophodno podržavati one stručnjake koji mogu da validuju svoje znanje kroz pokazivanje i diploma. To je ozbiljan posao, višedecenijski. To nije nešto što se dešava preko noći i poslodavci su ključni u tom poslu zato što poslodavac mora da bude zainteresovan da uzme najkompetentniju osobu za posao i da ne nadvladaju drugi kriterijumi.A kad je poslodavac država?Apsolutno i tada. Zato što jedna država koja nema interes da zaposli najbolje kadrove ne može ni da napreduje.Koja bi bila vaša preporuka mlađima, šta da studiraju? Isplati li se studirati ako uzmemo u obzir da ljudi sa srednjom školom mogu da odu u inostranstvo i imaju veću platu nego ovde neko sa diplomom fakulteta?U ovom trenutku ne bih vezivala studiranje sa mestom gde ćete realizovati svoju profesiju. Prvo razgovaramo o tome da li treba studirati ili ne. U ovom trenutku se u celom svetu broj radnih mesta za osobe koje nemaju neki vid visokog ili višeg obrazovanja zaista dramatično smanjuje i ako neko vidi sebe na nekom bolje plaćenom mestu, na mestu koje nije neki jako rutinski posao, mislim da je jasno da je preduslov za to visokoškolska diploma jer za potencijalnog poslodavca ta diploma predstavlja dokaz da je ta osoba spremna da se uhvati u koštac sa različitim problemima da je u stanju da rešava probleme, da ih definiše i da ih rešava. Bilo šta da studirate, vi nakon diplomiranja bi trebalo da imate tu sposobnost, a još ako primenite svoju struku to daje određene mogućnosti. Tako da se uopšte ne postavlja pitanje da li treba studirati, možda treba postaviti pitanje da li na osnovu prethodnog uspeha u prethodnim nivoima školovanja i u odnosu koje je ta osoba imala prema tom školovanju da li je za tu osobu primereno da studira.

Šta biste vi preporučili nekome ko je sada u srednjoj školi, koji fakultet da upiše?Prvo treba da upiše nešto za šta je zainteresovan ili zainteresovana. Mislim da je najgore proceniti šta je korisno a da nemate ni malo afiniteta prema toj oblasti. Zaista verujem da treba da volite ono što studirate da biste kasnije voleli ono što radite, a koja bi to oblast bila, mislim da ne bi bilo u redu sa moje strane da bilo kome namećem neku posebnu oblast. Ljudi iz svih oblasti su uspeli da ostvare svoje želje u karijeri. Naravno, možda ne uvek na mestu gde su želeli i u poziciji smo da je ceo svet tržište rada koje se otvorilo za sve i za mlade ljude iz Srbije. Ja bih volela da ih vidim da se profesionalno ostvare ovde u našoj zemlji, ali ako za to nema mogućnosti mogu da razumem da osećaju potrebu da odu.Čime ste od urađenog do sada zadovoljni?Mislim da smo uradili jednu bitnu stvar, a to je da je prisustvo Univerziteta u Beogradu u javnosti i da se glas UB sada čuje više nego ranije. Mislim da je to izuzetno važno jer UB je jedan ključni subjekt u javnom životu Srbije i Beograda i glas eksperata i stručnjaka sa UB može da pomogne u razvoju Srbije i glavnog grada.Koliko je teško ili lako biti na vašem mestu?U svakom slučaju to je velika privilegija i ta privilegija vas obavezuje, a sistem je jako veliki: 31 fakultet, 11 naučnih instituta, nešto manje od 100.000 studenata, oko 5.000 zaposlenih u nastavnim zvanjima i isto toliko u nenastavnim.  To je jedan veliki kolektiv, kao jedan mali grad, tako da u jednoj takvoj zajednici prirodno mora da bude problema, ali verujem da sada postoji jedna energija koja obezbeđuje da postoji vera da svaki problem može i da se reši.Imate li poruku za studente UB?Da redovno rade. To je najlakši način da se savladaju obaveze koje imaju tokom školske godine. Redovan rad, ne kampanjski rad i da godine studiranja iskoriste za jedno opšte sticanje znanja i veština, ne samo u okviru struke koju su odabrali, nego u smislu jednog opšteg, šireg obrazovanja.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram