Proglas predložio vladu narodnog poverenja

„Sve društvene grupe su se okupile da iskažu neslaganje sa stanjem u Srbiji. Prema navodima Crte, samo prošle nedelje održana su 452 protesta i 128 zborova. Na sve to predsednik je odlučio da ne čuje i ne govori o zahtevima društvene većine, već donosi odluku o vladi kontitnuiteta. Mi ne prihvatamo tu politiku kontinuiteta. Želimo da glasno i jasno kažemo da postoji jasni i zajednički front pobunjenog društva. Ne prihvatamo vladu kontinuiteta, već nastavljamo borbu koji će obezbediti da se glas većine čuje“, kazala je univerzitetska profesorka Jadrnanka Popović, prenosi N1.

ProGlas održava okrugli sto sa prosvetarima, sindikatima, advokatima, poljoprvirednicima…

Akademik Vladimir Kostić istakao je da „vlada narodnog pomirenja“ nije ništa novo, već tradicionalni oblik izlaska iz krize.

„S obizrom na sve spinove o pokušaju preotimanja vođstva, želim da kažem da ovde nema hijerarhije… Ubeđuju nas da krize nema. Kada smo pomislili da nas više ništa ne može iznenaditi, uveliko nas iznenađuje i mi svi znamo da je kriza tu. Možda takvih dimenzija – da i oni najiskusniji među nama ne mogu da je obuhvate. Kada kriza nastane prvi refleksi su da se ona reši, a pogotovo kada kod najodgovornijih vidimo insistiranje na zanemarivanju očiglednog. Ideja vlade društvenog poverenja oročenog mandata nije novina u reševanju krize. Ona je tradicionalno sredstvo kako se krize prevazilaze. Ima odgovor na želju da se prevaziđu fizički sukobi, koji se nad nama nadvijaju kao zlosutna mogućnost”, istakao je on na okruglom stolu.

Jedini cilj je, kako je istakao, stvaranje jedinstvenog fronta oko izlaza iz političke krize i spremnost da se o njoj razgovara i sa nosiocima vlasti.

„Đavo se krije u detaljima, o kojima ćemo morati još mnogo da razgovaramo. Vlada nije isključivo stranačka, već koja će crpeti legitimnosti iz društvenog dogovora, posebno saglasnost akademske zajednice u studente. Vlada oročenog mandata, gde će na čelu resora biti stručnjaci i koja će biti usmerena na ispunjenju studentskih zahteva, stvaranje uslova za fer i slobodone izbore, što obuhvata i medijske slobode koje su danas podvrgnute rastrgnuću“, poručio je.

Kako ćemo vladu nazvati, navodi on, manje je bitno.