6
Od trenutka izbora na mesto predsednika Republike, Aleksandar Vučić je u velikom broju situacija izlazio izvan propisanih ustavnih okvira. Tako je predsednik ocenjivao rad ministara, te je najavljivao smene istih, obećavao zabranu gradnje MHE, javno presuđivao ko je kriv a ko nije, iznosio informacije iz istraga, javno čitao podatke iz tajnih dokumenata...
Na pitanje da za naš portal izdvoji neke najdrastičnije primere, napravio je, kako kaže, mali izbor situacija koje su njegovi studenti prepoznali kao zadiranje u nadležnosti drugih državnih organa – sudova, tužilaštva, resornih ministarstava, premijera.
Novinski naslovi su, kako kaže, dovoljno ilustrativni. A ovo su samo neki od primera:
Vučić o presudi Miškoviću: Evo vam tajkuni, neka pokradu sve što je stvarano!
Izvor: Novosti, 27. septembar 2017.
Vučić jasno i glasno: Poručujem i policiji – Radojičić NIJE ubio Ivanovića!
Izvor: SrbijaDanas, 26. novembar 2018.
Vučić obećao zabranu gradnje MHE u zaštićenim područjima
Izvor: Južne vesti, 28. septembar 2019.
Vučić prelomio po povratku iz Amerike: Šest ministara biće smenjeno pre izbora!
Izvor: Espreso, 29. septembar 2019.
„Ponavljam, nekome se može učiniti da je od ovog pravničkog „cepidlačenja“ mnogo važnije da imamo predsednika koji je spreman da „danonoćno radi za dobrobit naroda“, pa makar to zahtevalo i „povremeno“ preuzimanje poslova na koje ga ustav ne ovlašćuje“, kaže za Nova.rs profesor Jovanović.
Šta za posledicu može imati takav način razmišljanja, profesor ustavnog prava objašnjava na još jednom praktičnom primeru.
Angažujete molera za krečenje a on vam štimuje klavir
„Zamislite da ste poverili posao krečenja kuće moleru, a da kad ste se vratili, ustanovili ste da je pored tog posla on još samoinicijativno i promenio raspored vašeg nameštaja, stavio druge slike na zidove, štimovao vam klavir, razmestio baštensku garnituru, orezivao ukrasno žbunje. Čak i pod teško zamislivom pretpostavkom da ste zadovoljni baš svime što je urađeno, ostaje kao ključno to da niti ste vi poverili te poslove tom licu, niti ste od njega očekivali da uradi više od onoga što mu je rečeno“, objašnjava profesor Jovanović.
Ono što je problem, kako kaže, je što će jedan broj građana biti sklon da celishodnost nekog postupka nosioca vlasti stavlja ispred ustavnosti i zakonitosti.
„Ako im se, na primer, učini dobrim i korisnim da predsednik Republike obeća svakom punoletnom građaninu Srbije isplatu od 100 evra ili da lično dogovara nabavku vakcina ili da najavljuje i vodi rat protiv organizovanog kriminala, onda će im od drugorazrednog značaja biti to što ništa od pomenutog ne spada u njegove ustavne nadležnosti“, kaže profesor Jovanović.
Ako žmurite na hapšenje Aleksandra Obradovića, isto sutra može i vama da se desi
On upozorava da je problem sa takvom postavkom stvari što tada pravo nije to koje određuje granice vršenja vlasti.
„A kada građani jednom pristanu na to da su tobož dobre namere i ciljevi vlastodržaca, a ne ustav i zakoni ti koji određuju šta se sme, a šta se ne sme, onda trajno pristaju na to da nečija (samo)volja bude mera ispravnosti politike“, navodi on i upozorava:
„Svako ko pristaje na to da se nezakonito rušenje trošnih „udžerica“ u Savamali može opravdati time što će tu nići lepi i moderni stambeni kompleksi ne shvata da time daje zeleno svetlo da i njegovo ustavom zajemčeno pravo svojine sutra nečijim kapricom može biti pogaženo zarad nekog „važnijeg“ cilja. Ili, svako onaj ko smatra da se utamničenje Aleksandra Obradovića može pravdati pozivanjem na tobožnju zaštitu bezbednosti države ne shvata da i sam sutra može biti bespravno lišen slobode zarad ostvarenja nekih drugih „viših“ ciljeva. Istrajavanje na ideji pravne države, stoga, nije stvar nekakvog pravničkog fetišizma, već nešto što će kad-tad imati posledice i po naš vlastiti život“.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
