Član Ekonomskog tima Pokreta Srbija Centar (SRCE) profesor doktor Goran Anđelić kaže da je realno očekivati da će se najveći broj zemalja evro zone u 2023. godini suočiti sa recesijom, a da isti trend može da očekuje i Srbija, kao tesno naslonjena na te zemlje.
„Vlada Republike Srbije prosledila je Skupštini na usvajanje Zakon o budžetu za 2023. godinu. Budžet je sačinjen na pretpostavkama da će rast BDP Srbije u 2023. godini biti 2,5%, a da će stopa inflacije biti 11,1%. U okolnostima kada Evropska centralna banka najavljuje nastavak restriktivne monetarne politike i dalji rast kamatnih stopa, uz konstataciju predsednika izvršnog odbora ECB-a da će se to činiti i po cenu ulaska zemalja evro zone u recesiju, realno je očekivati da će se najveći broj zemalja evro zone u 2023. godini i suočiti sa recesijom“, kaže anđelić i dodaje:
„Srbija, kao tesno naslonjena na te zemlje, takođe može da očekuje ovaj trend. Inflacija u Srbiji je na godišnjem nivou (oktobar 2021. – oktobar 2022.) bila na nivou od 15%, uticaj i priroda faktora koji su doveli do ove inflacije se ne smanjuje, tako da se može očekivati da će se inflacija još izvesno vreme kretati u ovim okvirima sa tendencijom blagog porasta. Imajući sve to u vidu kao logično se nameće pitanje objektivnosti projektovanog budžeta za 2023. godinu. Takođe, projektovan je rast prihoda od 7,8% a što u uslovima dvocifrene inflacije znači realan pad prihoda u odnosu na 2022. godinu. Uz to i takav rast prihoda je najviše posledica inflacije“.
Za građane je, kaže Anđelić, nevažno kolika će im biti primanja u evrima, jer robu i usluge plaćaju u dinarima, tako da će se realno u 2023. godini nastaviti dalji značajni pad kupovne moći stanovništva. Najviše će biti pogođeni siromašni slojevi stanovništva, jer inflacija je već do sada „pojela“ značajan deo njihovih prihoda, uz činjenicu da su najviše poskupele ključne životne namirnice (jaja 44%, mleko 66%, meso 30%). Uostalom, inflacija je dvocifrena, a zarade su realno porasle za tri odsto.
„Poseban problem je precenjen kurs dinara, primera radi jedan evro je 2017. godine vredeo 124 dinara, a danas oko 117 dinara. Takav kurs vrši veliki pritisak na spoljnotrgovinski deficit, za prvih pet meseci ove godine uvoz je povećan za 47,8%, na 15,68 milijardi evra, a deficit je iznosio 4,92 milijarde evra i za 109,2% je veći nego u istom periodu prethodne godine. Realno je očekivati da će se recesioni pritisci u Srbiji intenzivirati u sledećoj godini, hvaliti se padom nezaposlenosti nije pametno, jer inflacija na kratak rok zaista utiče na pad nezaposlenosti, ali na srednji i dugi rok je situacija obrnuta. Izdvajanja za energetiku su predviđena na nivou od oko milijardu evra u budžetu, za kupovinu struje i gasa. To po svemu sudeći neće biti dovoljno, pa je za očekivati da će se ići sa rebalansom budžeta, jer su projekcije da će Srbiji trebati oko tri milijarde evra za energetski sektor u 2023. godini“, navodi Anđelić.
Dospeće obaveza po osnovu servisiranja spoljnog duga nije optimalno, već u januaru dospevamilijardu evra duga za vraćanje, a uslovi zaduživanja su nepovoljni, kamate su visoke. Budžetom za 2023. godinu je predviđeno 10,5 milijardi zaduživanja, od čega 5,5 milijardi za vraćanje dospelih dugova. Kamate na zajmove su visoke, nova zaduživanja će predstavljati značajan pritisak na budžet. Istovremeno, na računu trezora ima oko 330 milijardi. I to u uslovima inflacije, gde novac iz dana u dan gubi svoju realnu vrednost.
„Da li izvršenje budžeta u 2022. godini ne ide kako je planirano ili se namerno drži toliki novac na računu „izvučen“ iz sfere prometa? I da zaključim. Budžet za 2023. godinu ne može biti i štedljiv i razvojni, kako kaže ministar finansija. U budžetu za 2023. godinu se nastavlja sa ekspanzivnom fiskalnom politikom, dok Narodna banka vodi restriktivnu monetarnu politiku. Projekcije osnovnih makroekonomskih agregata nisu realne i održive. Predviđena su značajna sredstva za energetski sektor, bez ikakve strategije i transparentnosti. A i ona neće biti dovoljna, moraće se povećavati. Opredeljeno je da se sredstva troše na projekte koji nemaju efekte na budući rast, to nikako ne bi smelo da se čini. Ovakav budžet nije realan, ne može biti održiv, kreiran je na populističkim principima, pa će zbog toga građani iduće godine osetiti najveći udar na sopstvene novčanike, jer ne samo da će inflacija uticati na realno smanjenje zarada, nego će i dodatno zaduživanje ispostaviti račun svakome od nas za još 850 evra. Time je ova vlast svakog građanina Srbije do danas zadužila za 2.283 evra, a svaku četvoročlanu porodicu sa skoro 10.000 evra, što će morati da vraćaju i naša deca i unuci, a nas nisu pitali“, zaključuje Anđelić.
BONUS VIDEO: Siniša Mali predstavio rebalans budžeta u Skupštini Srbije
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare