7
"Građani koji bi glasali za neku ekološku stranku ili pokret najjača su grupacija posle opozicione Stranke slobode i pravde. To je narastajuća biračka grupa, ali opozicija greši ako misli da će na ekološkim temama srušiti vlast SNS", kaže za Danas Dušan Spasojević, vanredni profesor Fakulteta političkih nauka komentarišući istraživanje Demostata o stavovima ispitanika o ekološkim temama.
Spasojević navodi da tri procenata birača na pitanje za koga bi glasali da su danas izbori odgovara „za neku ekološku stranku ili pokret“.
To, kako kaže, pokazuje, koliko su ekološke teme postale zanimljive.
„Ali mi ne znamo šta birači pod tim misle. Sada će se otvoriti pitanje koga birači percipiraju kao ekološki pokret ili stranku. To će biti zanimljiva borba. Vidimo i po tome što različiti individualni akteri ili pokreti najavljuju izlazak na izbore, i po Ne davimo Beograd koji se profilisao na tom polju, ali i po tome što ostale stranke uvode ekologiju u svoje programe. Svi vide da je to tema i pokušavaju da joj se približe i od toga profitiraju“, navodi Spasojević za Danas.
On ukazuje na to da opozicioni birači procenjuju da vlast sada skoro uopšte ne obraća pažnju na životnu sredinu.
To misli, prema podacima iz istražiavanja, 92 odsto birača bojkot opozicije i 91 odsto opozicije koja je izašla na poslednje glasanje.
Da se misli pretežno za ekonomsku korist bez obzira na ekologiju smatra 75 odsto glasača partija na vlasti, a da se saad misli na ekologiju, misli 20 odsto glasača vlasti.
„Ali, kada se postavi pitanje da li pretežno treba brinuti za zaštitu životne sredine ili za ekonomsku korist bez obzira na ekološku štetu, stvari postaju homogenije.
I birači vlasti i opozcja se slažu, 71 odsto, da treba obratiti pažnju na žaštitu životne sredine i tu nema posebnih razlika da li je u pitanju SNS, SPS, neodlučni ili apstineti. To je jasna poruka birača“, ukazuje on.
Prema njegovim rečima, postavlja se pitanje kako birači veruju da je ugrožana životna sredina.
„Sada je aktuelno pitanje Vinče. Da li vide kao nesreću koja se slučajno desila ili kao nečiji nemar nepoštovanje propisa ili nečaga što je posledica javnih politika“, navodi on.
Upitan da prokomentariše kako predsednik vladajuće SNS Aleksandar Vučić čita istraživanja o ekološkim temama i da li su njegove izjave, poput toga da neće dozvoliti ekološki džihad, za vlast pravi put ili je to greška, Spasojević podseća da su i on i premijerka Ana Brnabić više puta govorili da je zagađenje posledica ekonomskog razvoja zemlje, te da se ekologijom bave oni koji „drugih problema nemaju“.
„Oni do sada ne vide pretnje i loše poene za njih iz tog polja i zato idu sa tom pričom znajući da uvek mogu da je promene. Oni su sveobuhvatna stranka koja priča o svemu. Čini mi se da imaju tu alternativnu strategiju ali jesu sad tvrdo stali, i Brnabić i Vučić uz privredu bez obzira na ekološke posledice. Da smo mi otvorenije demokratskije drušvo, pretpostavljam da ukolio bi morali da žrtvuju nešto da bi to bio racionalan trošak odnosmo ti birači kojima je stalo do ekologije. Mi smo i dalje društvo koje je relatino siromašno s visokom stopom nezaposlenosti i nije toliko logično da ekološke teme budu toliko uticajne. Složio bih se sa tezom da je to za Vučića neka vrsta racionalnog poteza prihvatanja malih gubitaka ako ih uopšte bude. Ovde su prosto važnije druge teme koje će preklopiti ekologiju“, objašnjava Spasojević.
Na konstataciju da onda to znači da opozicija greši budući da se svi okreću zelenim politikama, on odgovara da geše ako misle da Vučića mogu da sruše na ekologiji.
„Ali ne greše jer očigledno da postoji rastuće biračko telo. I jednom delu opozicizionih stranaka ekologija zaista prirodno leži. Kada gledate Ne davimo Beograd to je sasvim logično. Ovde postoje akteri koji to rade vrlo racinalno i prirodno. Ali moraju da znaju da ako se pojavi priča o ekonomiji, Kosovu ili EU, to će vrlo lako pomeriti ekologiju u drugi plan“, zaključuje Spasojević.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
