22
Politikolog Cvijetin Milivojević komentarišući potpisivanje sporazuma Beograda i Prištine u Vašingtonu izjavio je danas da je ovo je zapravo nastavak najbolje moguće politike koju zagovara kritičko nacionalno javno mišljenje u Srbiji, dakle opoziciono kritičko mišljenje, a to je u ovom trenutku politika zamrznutog konflikta, kao najbolja za Srbiju i pozdravio je uključivanje Vašingtona u pregovore, jer veruje da Amerikanci umeju da kompromis postignu.
„Samo pregovarati, ne odustajati od pregovora, ali ne prihvatati ništa što nije u skladu sa rezolucijom 1244 i što je najvažnije, što nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije“, istakao je Milivojević u razgovoru za KoSSev večeras.
„Najvažnije, neka pregovora bude što više. Ja bih voleo da se pregovara godinama, decenijama, dodaje on i naglašava da je srpski predsednik Aleksandar Vučić, još od samog potpisivanja Briselskog sporazuma 2013, „vodi rat“ protiv svakog kritičkog javnog mišljenja prema kojem se smatra da je i zamrznuti konflikt bolji od odustajanja od Kosova, dok istovremeno u praksi „sâm vodi politiku zamrznutog konflikta“.
„Dobro je što je Srbija prihvatila pregovore u Vašingtonu. Zato što su Amerikanci pokazali da znaju šta je kompromis kada žele da naprave kompromis i u ranijem razgovoru naveo sam primer Dejtona iz ’95. To je apsolutno najbolji kompromis koji je usledio protiv najkrvavijeg rata koji se desio na prostoru Evrope posle Drugog svetskog rata, i perfektan kompromis u kome su sve strane dobile, ispoštovane su i sve nisu na kraju dobile što je trebalo.“
Milivojević takođe dodaje i:
„To je jedan načelni nonsens i ovo je danas opet ličilo na još jednu epizodu u okviru tog filma. Dakle, čitava ova maškarada, medijska priprema, juče najavljuju apokalipsu, najavljuju junaka, telegrami podrške i izjave ministara u vladi koja ne postoji jer su izbori održani u protivustavnom roku. Lažna vlada navodno usvaja podršku Vučiću za ne znamo za šta, u stilu blanko podrške – šta god da odluči, to je super i najbolje za Srbiju“, kazao je Milivojević, dodavši da se ispostavilo da ni takvu odluku sinoć nije uspeo da pronađe na sajtu vlade Srbije.
Medijska priprema Vučićevog nastupa politike zamrznutog konflikta, urađena je zato da bi Vučić, kako opisuje dalje Milivojević, „imao zicer“ i da bi iz: „Bezizlazne situacije u kojoj se pojavljuje navodna famozna tačka 10, u kojoj se direktno traži uzajamno priznaje između Srbije i Kosova, onda Vučić nadčovečanskim naporima to uspeo da makne“.
Nasuprot ovakvom Vučićevom uspehu, objašnjava dalje Milivojević, albanska pregovaračka strana koja je nezadovoljna dvema tačkama o Minišengenu i sporazumom o Gazivodama, ne uspeva ništa od toga da ukloni i to ostaje u sporazumu.
„Ispada da su Srbi zapravo dobili sve što su hteli, a Albanci ispada da su dobili sve ono što nisu hteli“.
„Ovo nije baš bilo 5:0, ali recimo da je bilo 4:1, što je dobro jer smo igrali na još težem gostovanju nego što je to bilo u Briselu, u Vašingtonu, dakle, onda je to bilo kao 14:1 za nas“.
Za tačke sporazuma oko Izraela koje su kao poslednje tačke uključene u dve verzije sporazuma i koje se upravo u toj poslednjoj tački razlikuju jedna od druge, gde se u verziji za Beograd navodi da će Srbija preseliti svoju ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim, a u verziji za Prištinu da će se „Izrael i Kosovo uzajamno priznati“, Milivojević navodi da se radi o „maču sa dve oštrice“, te da je napravljena „neka vrsta kompromisa sa đavolom“.
„Amerikanci se pojavljuju kao mega zaštitnik Izraela i oni zapravo od Srbije iznuđuju preseljenje ambasade Srbije iz Telaviva u Jerusalim, a vi znate kako je arapski svet osetljiv na činjenicu da Izrael predstavlja eventualno ambasada u Jerusalimu, jer oni smatraju da je pola Jerusalima muslimansko i tamo su i muslimanski verski spomenici“, naveo je, dodajući da najveći broj islamskih zemalja s Bliskog istoka i severne Afrike, nije priznao Kosovo, ali da će Izraelu upravo ovo odgovarati.
Pošto postoji tačka i da Kosovo prizna Izrael, Milivojević dodaje i da Kosovo praktično može da izgubi podršku onih islamskih država koje su ga priznale.
Štaviše, Srbija opet može da bude u prednosti:
„Ako Srbija bude jedna od retkih zemalja koja seli ambasadu u Jerusalim nisam baš siguran da izrael mora da ispoštuje klauzu d aprizna Kosovo, ukoliko je to navedeno u sporazumu, već pre mislim da će Kosovo priznati izrael. Ipak je Izrael nuklearna sila“.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
