“Medicinski deo Kriznog štaba je u potpunosti podređen političarima i zato su odluke koje donose uglavnom vezane za interese vladajuće, Srpske napredne stranke. Zbog toga se kasnilo sa merama i zbog toga je treći talas koronavirusa doprineo katastrofalnoj epidemiološkoj situaciji u zemlji”, smatraju sagovornici portala Nova.rs.
Epidemiolog Predrag Kon je uoči prošle sednice izjavio da je medicinski deo kriznog štaba apsolutno protiv popuštanja bilo kakvih mera, ali da je “realnost takva kakva je” i da će “to još videti”. Kada je reč o dočeku Nove godine, Kon je istakao da nije tajna da su lekari iz kriznog štaba preporučivali ograničenje kretanja od 19 sati do pet ujutru, ali da za sada za tim nema potrebe.
Nedavno je infektolog i nekadašnji direktor Infektivne klinike Dragan Delić izjavio je za portal Nova.rs da mu odluke Kriznog štaba i popuštanje mera deluju neubedljivo i ne ulivaju poverenje. Zbog njegove izjave, reagovao je epidemilog i član vladinog Kriznog štaba Predrag Kon, koji je još jednom istakao da stručnjaci nisu podržali popuštanje mera.
Iako je u svojoj reakciji nije pomenuo politički deo Kriznog štaba, očigledno je da poznati epidemiolog želi da ukaže da medicinski deo nema moć koliku imaju političari unutar ovog vladinog tela.
Zašto je to tako i zbog čega nam je potreban medicinski deo Kriznog štaba, ukoliko političari vode epidimiju?
Na ovo pitanje, epidemiolog Zoran Radovanović za Nova.rs odgovara da je uobičajeno u svetu da stručnjaci razmatraju mere, a da političari donose konačnu odluku, ističući da politički deo Kriznog štaba dominira, jer stručnjaci odustaju od svojih predloga.
“Stručnjaci se zapravo priklanjaju političkom stavu. Takođe, nije dobro što se medicinski i politički deo Kriznog štaba sastaje zajedno. Stručnjaci bi morali samostalno da se sastaju i da razgovaraju o merama. Kod nas se štab sastaje u celini i takvoj situaciji je stručni deo u manjini i nema priliku da izrazi svoje mišljenje. Ipak, njihova odgovornost je što prihvataju odluke sa kojima se ne slažu. Mada, meni se čini da su oni saglasni sa merama političkog dela, jer se političari na njih pozivaju i govore kako su ih poslušali”, ističe Radovanović.
Prema rečima našeg sagovornika, medicinski deo Kriznog štaba se kompromitovao time što je dozvolio da političari vode glavnu reču, te da oni popuštaju, jer je mnogo lagodnije ići “uz dlaku” vlastima.
“Pretpostavljam da je prvi korak u toj kompromitaciji učinjen još proletos kad su stručnjaci prihvatili da se krivotvore podaci. Kad jednom odustanete od principa, onda se tone sve dublje. Na kraju je medicinski deo Kriznog štaba bio toliko pasivan da nije preduzeo ništa u situaciji kad je bilo jasno da nam sledi treći talas koronavirusa. Mi nismo mogli da sprečimo treći talas, ali smo mogli da učinimo da bude mnogo manji”, smatra Radovanović.
Popović: Ozbiljno nepoverenje
S druge strane, direktor Centra za praktičnu politiku Dragan Popović smatra da od starta postoji nepoverenje javnosti u institucije koje se bave epidemijom koronavirusa.
“To je uzrokovano time što nismo sigurni ko donosi odluke i ko preuzima odgovornost. Te stvari bi prvo trebale da se reše da bi smo kao građani mogli da imamo poverenje i da donosimo sudove o tome da li ti ljudi rade dobro svoj posao ili ne”, navodi Popović.
Prema njegovim rečima stručnjaci koji čine medicinski deo Kriznog štaba su svojom ulogom u ovom vladinom telu postali javni funkcioneri, odnosno ljudi koji su podložni kontroli od strane građana.
“A ta kontrola u ovoj kakofoniji je veoma teška za sprovođenje. Čak ni najupućeniji ljudi nisu baš sigurni ko donosi odluke. Jasno je da politički deo Kriznog štaba vodi epidemiju. Teško da mogu da se setim bilo koga iz Kriznog štaba da nije direktor neke klinike ili funkcioner. A kao što znate, ne možete u Srbiji da budete na rukovodećoj poziciji ukoliko niste politički podobni”, smatra Popović, dodajući da članove Kriznog štaba doživljava kao javne funkcionere koji su, zahvaljujući svojoj vezi sa Srpskom naprednom strankom, dobili funkcije.
“Darija Kisić Tepavčević je eklatantan primer toga. Ona je iz medicinskog dela Kriznog štaba prešla na ministarsku funkciju. Svim tim ljudima treba bar odobrenje SNS da donesu neku odluku. Automatski su oni deo sistema vlasti u Srbiji, koji počiva na veoma strogoj, piramidalnoj hijerarhiji i gde se sve odluke donose na samom vrhu piramide – oko Aleksandra Vučića”, objašnjava Popović.
“Kon se oglašava, jer nema funkciju”
Komentarišući javne nastupe epidemiologa Predraga Kona, koji neretko ističe da je politički deo štaba blokirao odluke medicinskog, Popović je istakao da doktor Kon, za razliku od ostalih članova Kriznog štaba, nije imao visoku funkciju na nekoj zdravstvenoj ustanovi.
“On ne vodi nikakvu instituciju, bolnicu, te je zbog toga malo slobodniji u svojim javnim nastupima, jer manje posledica može da snosi. S druge strane, verujem da je njemu ipak stalo i zbog toga što je pod stalnom ‘baražnom paljbom’ u javnosti i da želi da se na neki način opravda. Sigurno nije lako da vi nešto predlažete i da vas politički deo Kriznog štaba stalno preglasava, a da budete jednako odgovorni. Za broj mrtvih ili kolaps zdravstvenog sistema, ljudi neće sutra praviti razliku između Kona i nekog člana političkog dela Kriznog štaba”, zaključuje naš sagovornik.
Pratite nas i na društvenim mrežama: