0
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljuje da će korisnici socijalne pomoći u decembru, baš uoči izbora, dobiti po 10.000 dinara. Istovremeno, Crta objavljuje istraživanje koje se bez ikakvih problema može nazvati jezivim. Ispovesti zaposlenih u centrima za socijalni rad, stavku po stavku, razotkrivaju kako vlast sprovodi iznudu i kupovinu glasova pred izbore, ali i kako se ljudi primoravaju da odlaze na mitinge. Pritom, tu se ne misli samo na zaposlene u ovim centrima, već i na same korisnike, socijalne slučajeve, po sistemu - dobićeš pomoć, ako daš glas. A tu sramotu nijedan parizer po sniženoj ceni, novoizgrađeni put ili fabrika ne mogu pokriti.
Predsednik Srbije je u nedelju ujutru gostovao na TV Prva i tom prilikom najavio da će korisnici socijalne pomoći, kojih u Srbiji ima oko 170.000, u decembru dobiti po 10.000 dinara. Pomoć će dobiti još 51.000 ljudi, među kojima su „slepa lica, dementne osobe i starija lica sa neizlečivim bolestima“.
Istovremeno, u javnosti je nedovoljno predstavljeno istraživanje organizacije Crta, koje donosi zastrašujuće ispovesti ljudi koji rade upravo s korisnicima socijalne pomoći.
Ovo istraživanje govori o političkim pritiscima, kojima su posebno izloženi zaposleni u javnom sektoru i najugroženiji deo ovog društva – ljudi koji se bore za puku egzistenciju.
“Iznuđivanjem i “kupovinom” glasova egzistencijalno najugroženijih građana političke partije zloupotrebljavaju situaciju u kojoj pola miliona ljudi u Srbiji živi u apsolutnom siromaštvu, broj korisnika u evidenciji centara za socijalni rad iznosi oko 700 hiljada, a 176 hiljada građana prima socijalnu novčanu pomoć”, navodi Crta.
Programski direktor Crte Raša Nedeljkov posebno naglašava da se s izborima na vidiku politički pritisci, koji su već dugi niz godina svakodnevica, pojačavaju i da su posebno beskrupulozni prema građanima koji najviše zavise od pomoći države.
Najranjivija kategorija kao poslušna armija glasača
“U ambijentu u kojem se institucije urušavaju, a državni i javni resursi bezočno koriste za partijske interese, najranjivije kategorije stanovništva se tretiraju kao poslušna armija glasača. Zato je važno da budemo solidarni, da one koje su progovorili o političkim pritscima podržimo, a onima koji se plaše da pomognemo”, rekao je Nedeljkov na predstavljanju rezultata istraživanja.
PROČITAJTE JOŠ...
0
0
5
1
Objašnjeno je i kako izgleda sistem pritisaka.
“Rukovodstvo stranke obično vrši uticaj preko rukovodstva opštine ili grada, koje je dalje zaduženo za pritisak na direktore centara ili zaposlene koji se neposredno bave poslovima materijalnih davanja i lokalnih usluga koje finansira lokalna samouprava“, rekla je Marija Stefanović, menadžerka kvalitativnih istraživanja u Crti, koja je uz Danila Vukovića, redovnog profesora Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, autorka izveštaja.
Direktor centra, zatim, kao glavna veza između partije i institucije, razvija sopstvenu klijentelističku mrežu, vrši pritisak na zaposlene i omogućava zloupotrebu javnih resursa.
“Stručni radnici i ostali zaposleni u centrima koriste se višestruko – kao sigurni glasovi, stranački aktivisti, neposredni izvršioci pritisaka nad korisnicima i “donatori“ koji deo plate daju stranci. Na kraju lanca su socijalno ugroženi građani, koji moraju da glasaju po direktivi, statiraju na mitinzima, ali u nekim slučajevima i da deo finansijske pomoći koju primaju takođe ustupe stranci.
Tome u prilog govori sledeći citat iz istraživanja Crte.
“U razgovorima sa zaposlenima u CSR saznajemo i da se sa korisnicima ne vrši samo razmena „glas za uslugu“, već se u nekim slučajevima, pored političke, od korisnika traži i finansijska podrška. U jednom razgovoru je zabeleženo da korisnici svoju jednokratnu pomoć, koju im „stranka“ obezbedi, moraju da podele sa strankom. Mehanizam je sličan „sistemu donacija“ koji nalaže da direktori i zaposleni preko stranke deo plate „vraćaju“ stranci”, navodi se u istraživanju, a zatim se citira jedna supervizorka, koja već 23 godine radi u Centru za socijalni rad.
„Čula sam u prethodnom odeljenju dok sam bila, da je čovek samoinicijativno uslovljavao ljude da će im dati jednokratnu novčanu pomoć, da je oni stvarno zaslužuju, pod uslovom da mu daju polovinu od iznosa koji on bude odredio“.
Kako se navodi u istraživanju, glas se menja za uslugu najčešće u vidu jednokratne finansijske pomoć ili drva za ogrev, humanitarnih paketa itd. Korisnici se ucenjuju da moraju da glasaju za određenu stranku, jer u suprotnom neće dobiti materijalnu pomoć, čak i ako ispunjavaju sve uslove, pa je politička podobnost predstavljena kao dodatni, ali i primarni uslov za ostvarivanje prava.
„I to, znate, kažu im: „Nećeš da dobiješ novčanu socijalnu pomoć ako to ne odradiš.“ Čak i ne kriju. Onda ti ljudi idu. Da li veruju u to kako im je predstavljeno, ne znam“, navodi za Crtu jedna supervizorka, koja ima 30 godina staža u CSR.
Pritiske za stranački aktivizam trpe i pružaoci usluga, u ovom slučaju hranitelji i gerontodomaćice. Nekoliko sagovornika ističe da su oni često eksplicitno ucenjeni da će izgubiti licencu ukoliko ne učestvuju u stranačkim aktivnostima. Takođe, zabeležen je i bizaran slučaj u kome je hraniteljica opomenuta zbog „stranački neprihvatljivih“ aktivnosti na društvenim mrežama, navodi Crta.
“Pre dve, tri nedelje jedna žena koja je bila hraniteljica 100 godina u centru, kaže: „Znaš šta mi se desilo neki dan u centru? Čim sam ušla, rekla mi XX (ime), ta supervizorka, videli smo da XY (ime politički nepodobnog zaposlenog u centru) lajkuješ objave na Fejsbuku. Neke moje objave su bile gde je uopšteno govoreno, stanje u socijalnoj zaštiti, su bile odštampane i stajale danima na oglasnoj tabli centra, da svi mogu da vide, i stranke i ljudi. Svi. Štampali. Stave po dva tri dana da stoji, pa stave sledeću…”, ispričala je stručna radnica, zaposlena u Centru za socijalni rad 20 godina.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare