5
Premijerka Ana Brnabić rekla je da je izveštaj Fridom Hausa koji kaže da je Srbija najviše nazadovala prošle godine - sraman. Braneći ovu tezu predsednica Vlade Srbije pozvala se na martovski izveštaj GRECO koji je pokazao da je naša zemlja po pitanju rešavanja korupcije napredovala, te da više nije u kategoriji “globalno nezadovoljavajuće”. Iako je pod velikim znakom pitanja da li se ovim podatkom uopšte treba hvaliti, Brnabić je propustila da kaže da izveštaj GRECO govori o tome da je Srbija u smislu zakonske regulative sprovela izvesne preporuke, a da juče objavljeni dokument Fridom hausa pokazuje kako se ono na papiru (ne)sprovodi u realnosti.
Ono što je glavna ocena izveštaja Fridom hausa jeste da je Srbija u odnosu na 2020. godinu najviše nazadovala u tri oblasti: nezavisnosti medija, borbe protiv korupcije i atmosfere u kojoj radi civilno društvo.
Zbog toga je kvalitet demokratije u Srbiji lošije ocenjen nego 2020. godine, pa smo sa 3,89 pali na 3,79.
Premijerka je ovu vest prihvatila s negodovanjem, ocenivši izveštaj sramnim.
Ona je rekla da svako ko imalo razume političke okolnosti, ljudska prava, medijske slobode i vladavinu prava zna da to nije tačno.
„Tokom 2021. završili smo javnu raspravu i priveli kraju proces izmene Ustava, 16. januara smo imali uspešan referendum koji prvi put u istoriji Srbije obezbeđuje potpunu samostalnost tužilaštva i nezavisnost sudstva“, podsetila je Brnabić i zatim osula paljbu po medijima koji su preneli zaključke pomenutog izveštaja.
Reč je, kako tvrdi Brnabić, o istim medijima koji su godinama objavljivali da je Srbija na sivoj listi GRECO grupe zemalja koje se bore protiv korupcije u Savetu Evrope, zato što smo na listi globalno nezadovoljavajućih zemalja, a da kada se u martu pojavio novi izveštaj, koji je rekao da se Srbija izuzetno popravila i da nije više na toj listi, niko ni jednu reč nije objavio.
Da zanemarimo na trenutak premijerkino novo targetiranje medija, sve ovo samo na prvi mah zvuči konfuzno. Zapravo nije tako.
U novembru 2020. GRECO je ocenio da je nivo usklađenosti Srbije sa preporukama ovog tela u domenu borbe protiv korupcije – “globalno nezadovoljavajući”. Zatim u martu ove godine GRECO podnosi novi izveštaj u kojem piše da je Srbija na zadovoljavajući način sprovela osam od trinaest preporuka Grupe zemalja za borbu protiv korupcije (GRECO) koje se odnose na sprečavanje korupcije narodnih poslanika, sudija i tužioca. Takav učinak, kako je precizirano, uticao je da opšti nivo usklađenosti sa preporukama GRECO više nije globalno nezadovoljavajući. U izveštaju je precizirano da je pet preporuka GRECO-a delimično sprovedeno.
Mesec dana kasnije, tačnije u sredu, Fridom haus objavljuje svoj izveštaj u kojem se zaključuje da je demokratija u Srbiji nazadovala.
Stavku po stavku, ovaj izveštaj samo nabraja ono što se u Srbiji dešavalo u prethodnih godinu dana. Ne na papiru, već u realnosti.
Tako Fridom haus podseća na pregovore o izbornim uslovima vlasti i opozicije koji su završeni bez gotovo ikakvog poboljšanja. Govori o napadima predstavnika vlasti na civilno društvo i optužbe poslanika SNS Aleksandra Martinovića na račun članova organizacije CRTA, kao i objavljivanje njihovih ličnih podataka i adresa stanovanja.
U izveštaju se podseća na rastuće pritiske na nezavisne medije, uglavnom preko Telekoma, u kojem je država većinski akcionar. Na činjenicu da je u gotovo jednipartijskom parlamentu, bez opozicije, doneta odluka da se održi referendum i menja najviši pravni akt države – Ustav. Fridom haus govori i o aferama u Srbiji i povezanosti Srpske napredne stranke sa korupcijom i organizovanim kriminalom. Podseća na skandal oko hapšenja visokog funkcionera SNS i bivšeg predsednika opštine Palilula Aleksandra Jovičića, na otkrivanje plantaže marihuane u Jovanjici i činjenicu da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić javno branio vlasnika Predraga Koluviju.
Piše Fridom hau i o aferi Belivuk i podseća da je predsednik Vučić u javnom obraćanju pokazivao fotografije iskomadanih tela. Govore i o hajci koja je u samom SNS vođena protiv ministra Nebojše Stefanovića, koji se “navodno okrenuo” protiv Vučića. Podsećaju i da je Stefanović smenjen sa čela beogrskog odbora SNS, ali da je ostao na mestu ministra. U izveštaju se navode i detalji protesta protiv Rio Tinta, piše i o batinašima sa mosta u Šapcu koji su pod maskama i naoružani čekićima napali protestante.
Govore i o medijskoj dominaciji predsednika Vučića u prorežimskim medijima, pogotovu tokom predizborne kampanje, o zlostavljanju vijetnamskih radnika u kineskoj kompaniji Linglong, veličanju generala Ratka Mladića koji je optužen za ratne zločine, o njegovim muralima i hapšenju aktivistkinja koje su se tome protivile. Pišu i o napadima na novinare, paljenju kuće Milana Jovanovića, optužbama pripadnika vlasti na račun redakcije KRIK i neosnovanim tvrdnjama da sarađuju sa Belivukovom grupom…
I tako u nedogled.
Kad se podvuče crta, ostaje nejasno da li je sramno to što se sve to u Srbiji desilo ili je sraman izveštaj koji je to stavku po stavku zabeležio.
Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić kaže da bi bilo u redu da predstavnici države ukažu konkretno na ono što u tom izveštaju nije tačno.
“Ako toga uopšte ima i da argumentovano odgovore na te stavke”, navodi Nenadić.
Kad je reč o poređenju izveštaja Fridom hausa sa izveštajem GRECO-a, što je uradila predsednica Vlade Srbije, Nenadić kaže:
“Poenta je u tome da kritike ili pohvale koje se iznose u jednom izveštaju treba tumačiti i razmatrati u kontekstu onoga na šta se taj izveštaj odnosi, zato što svi ti izveštaji ne moraju da pokrivaju ista pitanja. GRECO ocenjuje da li je Srbija postupila po 13 preporuka koje se odnose na izbor sudija, tužioca i narodnih poslanika. Šta god da je tu napisano, bilo loše ili dobro, bilo da je u pitanju pohvala ili kritika to se ne može razumeti kao da pokriva sve bitne oblasti borbe protiv korupcije, a pogotovu ne primene zakona”.
Kako dalje navodi Nenadić, činjenica je da u realnosti nema nikakvog vidljivog napretka u primeni postojećih antikorupcijskih mehanizama.
“Tako, nikakvog vidljivog napretka nema po pitanju političkog upravljanja javnim preduzećima, na primer. Kad je reč o izmenama propisa, tačno je da je bilo nekih promena, ali je propuštena prilika da se reše probleme koji su poznati. Na primer Zakon o finansiranju političkih aktivnosti i drugih propisa koji su vezani za izbore. A to je nešto što nam je trenutno najsvežije”, zaključuje Nenadić.
BONUS VIDEO: INTERVJU Gabrijel Eskobar: Brine me korupcija u Srbiji
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
