Priča o prisluškivanju ruske opozicije u maju 2021. godine u Beogradu, za koju je javnost saznala nakon pisanja Nova.rs, privukla je veliku pažnju međunarodne javnosti. Nakon brojnih reakcija iz Evropske unije i poslanika iz Evropskog parlamenta, koju su pošle godine priču o prisluškivanju uvrstili u svoj izveštaj o napretku Srbije, usledila je zastrašujuća vest - Vladimir Kara-Murza, jedan od prisluškivanih ruskih opozicionara, osuđen je na 25 godina zatvora zbog zbog izdaje i drugih optužbi povezanih sa kritikama rata u Ukrajini.

Rusko-britanski bivši novinar i političar je poslednji od brojnih Putinovih protivnika koji je uhapšen ili primoran da pobegne iz Rusije.

On je negirao optužbe i istakao da je ponosan na svoj rad.

„Ne samo da se ne kajem ni za šta od ovoga, već sam ponosan na to“, poručio je na suđenju Kara-Murza.

Kako je priča o prisluškivanju objavljena

U eksluzivnom intervjuu za dnevni list „Nova“, Vladimir Kara-Murza je prvi put govorio o tome kako su on i njegove kolege praćeni u Beogradu, a zatim je u Utekstu objavljenom u Vašington postu (objavljenom u januaru 2022. godine) istakao da čitav ovaj slučaj pokazuje da ruski predsednik Vladimir Putin ima “bar jedan klijentelistički režim na svojoj strani u centralnoj Evropi”.

“Dok je pažnja sveta razumljivo usmerena na rastuće pretnje Кremlja Ukrajini, manje primećeni politički skandal na Balkanu poslužio je kao podsetnik da Vladimir Putin ima bar jedan klijentelistički režim u centralnoj Evropi.

Nezavisni mediji Srbije su prošle nedelje otkrili da bezbednosne agencije u zemlji efektivno obavljaju poslove za rusku Federalnu službu bezbednosti i pomažu Кremlju u obračunu sa svojim političkim protivnicima.

Foto: Printscreen

Prošlog maja, grupa ruskih opštinskih poslanika i demokratskih aktivista prisustvovala je edukativnom seminaru u Beogradu. Sastanak, kom smo kopredsedavali istaknuti opozicioni lider Andrej Pivovarov i ja, bio je zamišljen kao nastavak naše ranije konferencije u Moskvi, na kojoj su svi učesnici uhapšeni.

S obzirom na to da su granice Evropske unije i dalje bile zatvorene za ruske građane — a ruska vakcina protiv koronavirusa Sputnjik još uvek nije bila priznata za međunarodna putovanja — Srbija je bila jedna od retkih destinacija za aktiviste koji traže mirno mesto za okupljanje. Seminar je zaista protekao glatko, ali skandal, kako se ispostavilo, tek se pojavio.

Prema priči koju je srpska štampa prvi put objavila u decembru, naš skup je prisluškivala Državna bezbednosno-obaveštajna agencija. Nedelju dana kasnije, srpski ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin doleteo je u Moskvu i predao transkripte Nikolaju Patruševu, sekretaru Saveta bezbednosti Rusije i ključnom Putinovom saradniku. Dve nedelje kasnije, Pivovarov je uhapšen, u beloruskom stilu, u poljskom putničkom avionu koji se spremao da poleti sa aerodroma u Sankt Peterburgu. On se nalazi u pritvoru i preti mu kazna od šest godina zatvora pod optužbom da je ‘pomagao nepoželjnoj organizaciji’”, navodi se u tekstu. (Pivovarov je u julu 2022. godine osuđen na četiri godine zatvora prim. aut)

Kara-Murza dalje opisuje da se sve promenilo nakon što je dnevni list “Nova” objavio tekst na naslovnij strani u kom se navodi da vlast u Srbiji radi u službi Putinovog režima.

“Srpska prodemokratska opozicija, za koju se očekuje da će ostvariti dobar rezultat na aprilskim parlamentarnim i lokalnim izborima, osudila je predsednika Aleksandra Vučića zbog „pretvaranja Srbije u stranu ispostavu”.

Aleksandar Vulin i Vladimir Kara-Murza Foto: NATALIA KOLESNIKOVA / AFP / Profimedia

Evropska unija, kojoj bi Srbija trebalo da se pridruži do 2025., pozvala je na istragu, dok su poslanici EU osudili Beograd zbog „saradnje sa autokratskim režimom“.

“Srbija mora da izabere da li želi da se zaista transformiše i pridruži EU ili da se dodatno uskladi sa autokratama iz Moskve i Pekinga“, tvitovala je Viola fon Кramon, nemačka poslanica u Evropskom parlamentu i partijska koleginica nove nemačkog ministarke spoljnih poslova.

Za vlasti u Beogradu ta vest nije mogla da dođe u gore vreme. Tek prošlog meseca, Vlada Srbije je otvorila novu rundu pregovora o pristupanju EU, čime je ono što su zvaničnici u Briselu nazvali „veoma važan korak napred“. Takođe dolazi u vreme obnovljenog interesovanja SAD za Balkan — i ponovnog isticanja Srbije. Tokom saslušanja u Senatu prošlog meseca, američki diplomata i ambasador u Beogradu Кristofer Hil nazvao je Srbiju „važnim bezbednosnim partnerom za Sjedinjene Države“, obećavajući da će pomoći zemlji da „izgradi otpornost na zlonamerni spoljni uticaj, uključujući Rusiju i Кinu. Čini se da se uticaj širi i na sam vrh srpske vlasti. Situacija može izgledati bolno poznata — posebno nekome poput Hila, koji se Balkanom bavi od 1990-ih. Godinama je tadašnji jugoslovenski diktator Slobodan Milošević predsedavao poslednjim velikim bastionom autoritarizma u Centralnoj Evropi, čineći svoj režim ozloglašenim po ubistvima protivnika, državnoj cenzuri, lažnim izborima i virulentnom državnom nacionalizmu. I Vučić i Vulin to treba dobro da pamte, pošto su bili Miloševićev ministar informisanja i zamenik šefa stranke koju vodi Miloševićeva supruga“, naveo je Kara-Murza u svom tekstu.

On podseća da je u oktobru 2000. godine taj režim pao pošto se stotine hiljada Srba okupilo na ulicama Beograda u onome što je postalo poznato, kako je naveo, kao „Buldožer revolucija“.

PROČITAJTE JOŠ...

„Reč je o prvoj u nizu prodemokratskih pobuna u postkomunističkim državama koje su se desile tokom Putinove vlasti , ostavljajući ga sa sveobuhvatnim strahom od uličnih protesta. Nova Vlada Srbije predala je bivšeg diktatora Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju u Hagu, gde je proveo ostatak života u pritvoru. Na nedavnom sastanku u Moskvi, Vulin i Patrušev su se navodno dogovorili da osnuju „radnu grupu za borbu protiv obojenih revolucija“ (izraz koji označava prodemokratske pobune u autoritarnim državama), uključujući i pojačavanje zajedničkog praćenja organizacija civilnog društva, opozicionih aktivista, i nezavisnih medija. Međutim, proble i za šefove bezbednosti, kao i za njihove političke gospodare, je da, kada je dovoljno ljudi u društvu spremno da se suprotstavi autoritarizmu, sva prisluškivanja, radne grupe i napori za praćenje postaju nedovoljni. Nedavna istorija je to jasno pokazala. Samo pitajte Srbe“, napisao je Kara-Murza

Originalni  tekst ruskog opozicionara Vladimira Kara-Murze možete pročitati na ovom linku.

BONUS VIDEO: Bil Brauder o tome kakva sudbina čeka Putina posle rata i hapšenju Vladimira Kara Murze

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare