Piše Šan Makleod: Ukrajina - izbor između ispravnog i pogrešnog

Kao mladi diplomata sam prvi put posetila Ukrajinu u kasnim 80-tim. Bila sam u Moskvi kada se SSSR raspao, a svet, uključujući i Rusiju, priznao ukrajinsku nezavisnost. Ponovo sam živela u Moskvi tokom Narandžaste revolucije, kada su građani Ukrajine izašli na ulice braneći slobodu i demokratiju. Kasnije sam posetila Ukrajinu nakon ilegalne aneksije Krima, i ponovo, zajedno sa drugim ambasadorima u OEBS-u, kako bi se uverili u stepen razaranja u konfliktu u oblasti Donbas.Jedan prijatelj, ruski diplomata, mi je jednom prilikom poklonio CD sovjetskih pesama iz Drugog svetskog rata pod nazivom „Rusi ne žele rat“. Ne verujem da većina Rusa i sada želi rat. Sudeći po stotinama ruskih lekara, sportista, novinara, umetnika, regionalnih političara, i stotinama hiljada običnih ljudi koji potpisuju antiratne peticije – ne žele rat. Ovo nije rat ruskog naroda.Šokirana sam patnjom koja se nanosi Ukrajini i zabrinuta sam za svoje prijatelje i kolege koji su tamo. Istovremeno sam zabrinuta i zbog posledica koje ovo ima na prijatelje i kolege koji su u Rusiji, i zgrožena užasnim lažima kojima je izložen ruski narod.Ruskim medijima nije dozvoljeno da govore o „ratu“ ili „invaziji“. Nije im dopušteno da izveštavaju o tome da ruske rakete pogađaju ukrajinske domove, ili da se mnogi mladi ruski vojnici iz Ukrajine neće vratiti živi.Od ruskih novinara se očekuje da objavljuju neistinite optužbe, diplomate su dobile zadatak da šire dezinformacije i brane neodbranjivo, vojnicima i bezbednjacima je naređeno da vode rat baziran na lažnim tvrdnjama.Pozdravljam to što je Srbija javno izrazila brigu zbog tragične situacije u Ukrajini i podršku ukrajinskom teritorijalnom integritetu i principima međunarodnog prava i međunarodnih obaveza, kao i na tome što je obećala humanitarnu podršku.Nadam se da će se Srbija pridružiti ogromnom broju država koje, u UN i drugim međunarodnim organizacijama, osuđuju ovaj ničim provocirani napad.Srbija je prijatelj i Rusije i Ukrajine. Razumem zbog čega Beograd nije želeo da bude između Moskve i Kijeva. Ali, kada je reč o jednostavnim pitanjima kao što su razlika između onoga što je ispravno i onoga što je pogrešno, najteže poruke najbolje mogu preneti prijatelji.Mnogo puta, tokom prethodnih nekoliko nedelja, sam u Beogradu čula komentar kako Rusija neće izvršiti invaziju na Ukrajinu „jer bi to bilo iracionalno“. Nadala sam se da će biti tako, ali sam se plašila da ipak neće. Koliko god iracionalno delovalo ostatku sveta, Rusija je pokrenula vojne udare širom zemlje, bez ikakvog obzira prema teškim ljudskim, ekonomskim i drugim posledicama na narode Ukrajine, Rusije ili regiona. Upravo zato su se države širom Evrope, kakve god im bile unutrašnje političke prilike, ekonomski interesi, kojim god međunarodnim organizacijama ili savezima pripadale, ujedinile u osudi ovog ničim provociranog napada i jednoglasno podržale Ukrajinu.Nadam se i želim da verujem da će Srbija iskoristiti prijateljstvo sa Rusijom da Putinu jasno stavi do znanja da Beograd ne može da ga podrži u ovoj katastrofalnoj grešci. Ovo može biti presudan trenutak za vašu zemlju, da pokaže međunarodno liderstvo i pomogne da se ovaj nepotreban konflikt, razaranja i gubitak života brzo završe.BONUS VIDEO: Stanovnik Kijeva o raketnom napadu ruske vojske

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=apsvedocenjeonapadurusanakijevgp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3152533"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram