Piše Mlađan Đorđević: Vučić je gotov ako ga nateramo da otkaže referendum

Svi znamo da je to loše izvedena i još lošije odglumljena predstava. Dva izlaska naroda na ulice bila su dovoljna da Vučić konsultuje istraživanja javnog mnjenja, rejtinge, sve one agencije iz Beograda i Tel Aviva koje masno plaća našim novcem, pa da mu se upale crvene lampice i da shvati da se narod okreće protiv njega. Zato je rešio da, možda i po prvi put za devet godina, strateški prizna manji poraz i povuče zakone, dok ne bude kasno.Znamo svi šta je posredi. Vučić se uplašio da onih sto hiljada ljudi na mostovima, autoputevima i ulicama širom zemlje ubrzo ne postane milion. A tada više ne pomažu ni laži Pinka ni šabački kriminalci sa motkama i čekićima. Tada pomaže samo avion u jednom pravcu, koji vozi funkcionere i novac u pravcu Emirata, ili gde već je naš ranjeni diktator planirao da kupi sebi mirnu penziju.Zašto je narod tako dobro reagovao na proteste, da su čak i uglavnom samouvereni Vučićevi kreatori javnog mnjenja počeli da paniče? Nije kao da je postojao jasan plan, nije kao da je postojala značajna masovnost protesta (imali smo i masovnije u ovih devet godina), nije kao da je postojalo jedinstvo aktera. Ali postojala je tema, tema koja boli Srbiju i oko koje smo svi mogli da se ujedinimo.Ta tema je zla multinacionalna korporacija koja uz pomoć naše korumpirane vlasti pokušava da otme i uništi i opljačka našu zemlju. To boli svakog Srbina. I nema tog naprednjačkog batinaša, pretnje, novca ili obećanja koje će biti jače od toga.Pa zašto su se protesti onda tako brzo ugasili? Zahtevi su ispunjeni? Nije nego. Rio Tinto je još tu, projekat se nastavlja, istraživanja idu punom parom, otkup zemljišta je i dalje u toku. Batinaši iz Šapca nisu procesuirani, a hiljade ljudi dobija prekršajne prijave zbog učešća u protestima. Opozicija i organizatori su i dalje razjedinjeni, svako vuče na svoju stranu. Sumnjivi likovi i dalje žele da profitiraju od protesta, pokušavajući da svoje jadne liste privuku koji promil bliže cenzusu na aprilskim izborima. Ništa od toga nije bilo presudno.Desilo se to, da je došlo do konfuzije sa zahtevima. Do smutnje. Do zbunjivanja naroda. Do zakazivanja, pa otkazivanja proslava. I danas da pitate ljude, čak i one koji su protestovali, zašto više nema protesta, siguran sam da ćete dobiti različite odgovore: neki će misliti da su zahtevi ispunjeni, neki da nisu dovoljno ispunjeni, neki da nisu uopšte ispunjeni. Zato što od početka nije bilo jasnog plana sa zahtevima.Već na početku protesta, pokret Oslobođenje ponudio je takav plan. Mora da postoji rast u zahtevima. Ustupak za ustupkom, i tako sve do pada ovog kriminalnog, korumpiranog, izdajničkog i nedemokratskog režima. Jer oni su izvor sve nestabilnosti i svih problema u Srbiji. Oni moraju biti krajnji cilj. Onda kada režim jednom popusti i primi udarac, pojačajmo ofanzivu i zadajmo novi. Naprednjaci ne praštaju i ne prezaju ni od čega, shvatili ste iz prethodnih devet godina. A vi ste im sada dali prostor da dišu. I to kakav prostor – neki od samoproglašenih lidera protesta najavljuju nastavak „posle praznika“. Što da ne, može i posle referenduma.Može i nakon što Rio Tinto sve preore i istovari milion tona jalovine u Jadar. Šta god procenite da je vama i vašim listama bolje. Umesto da se penjemo stepenicu po stepenicu, mi smo napravili korak napred, a onda idemo dva ili tri unazad. Zanimljivo je, kako se cela priča o protestima gasi baš negde paralelno sa početkom kampanje o referendumu. Ne treba Vučiću pola miliona ljudi na ulicama pred referendum koji je obećao svojim evropskim mentorima.A organizatori će mu u tome pomoći, da se bunt umiri. Deo njih, jer radi direktno za Vučića; deo njih jer radi za te Evropljane; deo njih jer jednostavno nije svestan šire slike i misli da je "pobedio". A Vučić je i dalje na vlasti, a Rio Tinto je i dalje u Podrinju. Prvi sledeći zahtev je trebalo da bude odlazak Rio Tinta iz Srbije. Raskidanje i povlačenje svih ugovora koji su potpisani i zabrana istraživanja i iskopavanja litijuma na teritoriji cele zemlje. Nakon toga, sprečavanje referenduma o ustavnim promenama. Koje se donose po zapadnom diktatu, od strane nelegitimne jednopartijske SNS skupštine.Nakon toga, ostavka Aleksandra Vučića. Nikakvi izbori, nikakav 3. april. Ovako, dobili smo ugašen protest i povučen zakon o eksproprijaciji. Šta mislite, šta će se desiti sa Rio Tintom? Naravno da će nastaviti po svom planu, zašto bi bilo šta menjali. Još su tu i još uvek je na čelu Srbije vlast koja im je prodala svoju zemlju za tepsiju ribe. Vučićev poraz će se uskoro zaboraviti,a energija protesta rasuti. Neki od samozvanih lidera protesta sada pozivaju na nastavak nakon nove godine.Taj nastavak mora da podrazumeva napad na prvu sledeću slabu tačku Vučićevog režima, a to je referendum o ustavnim promenama. Nemojte se zavarati. Građani prošlih nedelja nisu izašli na ulice zbog ekologije ili zbog litijuma ili zbog procesa eksproprijacije – izašli su zbog nepravde. Nepravda je ono što građane boli i nepravda (a ovaj režim je otelotvorenje iste) se mora tući na svakom koraku – a prvi sledeći korak je referendum, koji, ako zaista hoćemo da nanesemo poraz režimu, ne sme da se održi. Dakle taj nastavak mora da podrazumeva građansku neposlušnost usmerenu na otkazivanje referenduma. Ako se referendum otkaže, to će biti drugi Vučićev veliki poraz za mesec dana.E tada će presto početi da se ljulja. A motori na avionu za Emirate da se zagrevaju.Bonus video: Ćuta o Goranu Markoviću na ekološkom protestu

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=cutaekoloskiprotestam-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2864014"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram