Piše Milan Vujić: Pošto se gadite politike, zato vam je i vazduh zagađen

Piše: Milan Vujić, aktivista i student Pravnog fakulteta u Novom SaduPrethodnih dana javnost je posebnu pažnju posvetila pitanju Rio Tinta u Srbiji, zahvaljujući spotu Kreni-promeni, ali i popularnosti glumca Viktora Savića i glumice Jelene Stupljanin. Masovne i pozitivne reakcije izazvalo je i njihovo televizijsko gostovanje, posebno među mlađom generacijom, gde su kao glavnu poruku izdvojili da Rio Tinto ’’nije politička borba’’. Nego šta je?Ne želim da sumnjam u dobru nameru glumca i glumice, te pretpostavljam da su za cilj imali da pitanje Rio Tinta u Srbiji predstave kao egzistencijalnu borbu, što ona i jeste.Ipak, egzistencijalno borba ili ne, ne isključuje činjenicu da je reč o političkoj borbi. Vlast u Srbiji je do sada preduzela niz koraka kako bi ovo pitanje učinila što bezbolnijim po građane i vrlo je svesna percepcije građana o ’’egzistenciji’’. Iz tog razloga konstatno menja teze i insistira na investicijama, platama i zapošljavanju, jer su stanovnici područja gde treba da se sagradi projekat ’’Jadar’’ te teme uglavnom mnogo važnije od zagađenosti vode, zemlje ili vazduha.U skladu sa tim vlast donosi i Zakon o referendumu gde odgovornost za potencijalnu ekološku katastrofu želi da uvali stanovnicima kojima je obećano tri hiljade radnih mesta. Ista situacija je i u Zrenjaninu gde se gradi fabrika guma Linglong. Rečenicom u kojoj Viktor Savić govori da se u ovakvim slučajevima ništa ne pitaju ni predsednici, ni ministri, te da ukoliko oni ne pristanu (na Rio Tinto) lako će biti smenjeni (valjda od strane nekih otuđenih centara moći) i biće rata, bombardovanja, sankcija, ne samo da je neistinita i nebulozna, već time direktno abolira upravo vlast.Dakle, sve je politika i sve društvene teskobe su politika. Nije ovo borba sa otuđenim centrima moći, već borba za odgovornu državnu politiku koju definiše vlast koja mandat dobija od građana, te je sprovodi kroz različita ministarstva. Kako ekonomsku, zdravstvenu, socijalnu... tako i ekološku politiku. Posledice tavkog narativa i insistiranjem na isključivanju politike su anestziranje javnosti, te se bunt i energija promena završavam lajkovima i šerovima na društvenim mrežama i sve ostaje isto.U okolnostima u kakvim je Srbija, uticajne javne ličnosti ne smeju da prihvataju mantru koja je u interesu političkih elita na vlasti, a na uštrb građana i građanki, već upravo suprotno. Moraju da insistiraju na politici, jasnoj i odgovornoj u interesu građana, posebno sada kada se bliže izbori. Tu politiku sprovode političke partije dolaskom na vlast.’’Nemam za koga da glasam’’, pa naravno kada se od suštine politike beži i kada se prećutno prihvata partijski rijaliti, dok se potpisuju se peticije, jer eto to tako se deluje u interesu društva, a ne nije bavljenje politikom. Peticije su politika, doduše nemaju obavezujuće pravno dejstvo, ali avaj. Politika su i proteste i demonstracije gde se upućuju zahtevi vlastima koji gotovo retko budu usvojeni, ali to je ad hoc, bez dugoročnog efekta. Bavimo se politikom, zahtevajmo politiku od političkih partija, glasajmo na izborima za politiku koja je u interesu društva.Samo tako se mogu sprečiti Rio Tinto i Linglongovi, politikom koja građanima obezbeđuje zakone, mehanizme, institucije u njihovom interesu. Nikako drugačije.#SamoPolitikaSrbinaSpasavaPratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram