Većinu stvari u životu pokreće neki interes, neka namera i cilj. U pravnim poslovima, a posebno u politici, interesi su najvažniji, da ne pominjemo da tu nema ljubavi, prijateljstva, bratstva ili sličnih nebuloza koje nam mediji serviraju, a bilbordi potvrđuju.
Piše: Aleksandar Olenik
Koji je bio interes Republike Srbije da Rusiji 2008. godine ispod cene proda celokupnu Naftnu industriju, rezerve gasa i ukupno tržište naftnih derivata? Je li moguće da smo sve to prodali ili bolje reći poklonili Rusima zbog glasa u Savetu bezbodnosi UN u borbi za odavno izgubljeno Kosovo? Je li moguće da nismo shvatili da Rusi u Savetu bezbednosti po pitanju Kosova štite svoj nacionalni interes i da bi se oni svakako isto ponašali i bez našeg poklona u vidu Naftne industrije, prosto jer isključivo Rusiji odgovora postojanje zamrznutog konflikta na Balkanu, pošto samo tako mogu imati konkretan uticaj ovde. Vratićemo se na ovu temu kasnije, kad završimo sa posledicama poklanjanja Naftne industrije jer smo tek sada, i to kroz praksu, videli veći deo posledica pošto sam ugovor nikada nije postao javan.
Pročitajte još:
Sakrivanjem ugovora o poklonu Naftne industrije pokušava se sakriti da smo, između ostalog, Rusima poklonili i monopolski položaj na tržištu naftnih derivata što je najvidljivije u najvišoj ceni benzina u regionu i to u trenucima najniže cene nafte u svetu. Cena benzina kod nas nije padala ne zbog akcize države koja je sve vreme bila ista već zato što su Rusi uzimali ekstra profit na razlici svetske cene nafte koja je u padu u odnosu na fiksnu akcizu i, najvažnije, monopolski položaj na tržištu koji im je dopuštao da maloprodajna cena ostane ista, ili da čak skoči.
Od ovog ekstra profita građani Srbije nemaju nikakvu korist jer je sve otišlo, ali i dalje ide, u ruske džepove. Takođe, Rusima se naplaćuje samo 50% rudne rente određene zakonom, jer kakav zakon kada smo Rusima Energetskim sporazumom poklonili i položaj iznad zakona. Ekonomija je uglavnom zavisna od politike, pa smo pored svega navedenog, ali i onih još uvek skrivenih delova sporazuma sa Rusima, postali i potpuno energtetski zavisni o Rusije, a to znači da naša enegetska stabilnost zavisi od volje jednog čoveka. Zna se kog.
Vidimo da su Rusi dobro zaštitili sve svoje intrese ali na štetu naših intresa. Prvi korak ka izvlačenju iz čeličnog zagrljaja Rusije i prvi korak ka ostvarivanju naših intresa je raskidanje ili revizija Energetskog sporazuma.
Drugi korak je najvažniji za nas i za naše nacionalne intrese, a to je potpisivanje sveobuhvatnog sporazuma sa Kosovom koji bi bio podržan od strane EU i SAD i koji bi doneo mir i stabilonost. U ovakvoj situaciji, Rusija bi na Balkanu, ali i u Srbiji bila prepoznata samo kao država bez ikakvog uticaja, što bi za spoljnu politiku Rusije bio veliki poraz, ali bi to bila velika pobeda za nas i za srpski nacionalni intres.
Naravno, i Rusi su svesni svega ovoga pogotovo nakon što je Crna Gora uspela da se otrgne iz zagrljaja Rusije članstvom u NATO, položajem na korak od EU i građanskim unutrašnjim uređenjem, čime je Crna Gora počela da ostvaruje svoj nacionalni intres. Zato je poslednjih nekoliko meseci pitanje pokušaja destabilizacije Crne Gore možda i najvažnije pitanje na Balkanu.
Rusija pokušava da povrati uticaj u Crnoj Gori. Pored vraćanja u prošlost, nedavni protesti u Crnoj Gori su bili istovremeno i pokazna vežba za zvanični Beograd jer je to isti scenario koji je spreman za slučaj potpisivanja sporazuma za Kosovo. Dokaza da je scenario iz Crne Gore visio i možda i dalje visi iznad Srbije ima mnogo jer je Rusija preko nacionalističkih organizacija, desnice i SPC videla mogućnost svog povratka u Crnu Goru.
Tako je za Glas Amerike zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara i specijalni izaslanik za Zapadni Balkan, Metju Palmer, rekao da su za vreme protesta i nemira u Crnoj Gori širene dezinformacije o Zakonu o slobodi veroispovesti za koju je, pre svega, kako on tvrdi, kriva Moskva.
I Janoš Bugajski, visoki saradnik Centra za analizu evropske politike, s punim pravom tvrdi da je Rusija imala ulogu u proteklim događajima u Crnoj Gori jer ne odustaje od pokušaja da destabilizuje Crnu Goru. Dok iste snage koje su protestovale u Crnoj Gori, a bile podržavane od nekih saradničkih snaga u Srbiji, otvoreno ističu da je Sporazum za Kosovo jedini način za smenu vlasti u Srbiji. Tako su zastupale interese Rusije i to na štetu nacionalnog interesa Srbije.
Posebna priča je vezana za pandemiju Kovida-19, koja je pokazala opasnost od ruskog savetovanja kao i boravak ruskih „eksperata“ u Srbiji i Republici Srpskoj koji su došli u želji da pomognu u borbi protiv ovog virusa. Ruske akcije ovoga tipa se moraju jako pažljivo i brižno posmatrati jer će se otkriti uznemirujući podaci o čelnicima iz Moskve. Postoje vrlo bitni dokazi i lekcije za nas o opasnosti korišćenja saveta iz Moskve.
Ruske vođe jačaju moć kroz cenzurisanje medija i zabranu medijima i web portalima da iskreno predstave istinitost o pandemiji u Rusiji . Medicinski službenici i novinari ne smeju davati istinske informacije o tome šta se događa, jer se boje da će izgubiti posao. Na primer,novinarka iz Sankt Peterburga, Tatjana Voltskaja dobila je pretnje zbog članka u vezi sa Kovidom-19. TV stanica Krasnojarska i web portal iz Ufa bili su kažnjeni jer su prezentovali istinu o Kovidu-19.
Pročitajte još:
Ne smemo zaboraviti slučaj iz Pečerske lavre, čuvenog manastira pod ruskom kontrolom u Kijevu, u Ukrajini. Ovu svetinju vodi Ruska pravoslavna crkva iz Moskve, koja je u suštini pod uticajem ruske vlade. Sveštenici u manastiru se moraju kretati po preporukama ruske specijalne službe. Moskva je zabranila zatvaranje manastira za vreme pandemije zbog nekih smešnih geopolitičkih razloga. I na kraju rizikovala zdravlje sveštenika i naroda. Tako se Moskva ponaša prema svim njihovim manastirima. Mnogi sveštenici i kaluđeri su umrli. Na kraju, i druge pravoslavne crkve koje su slušale savete Ruske pravoslavne crkve su takođe izgubile mnogo ljudi i ugrozile zdravlje mnogih jer je broj zaraženih rastao zbog ovakvih odluka.
Jasno je da Rusija, kao i uvek, stavlja svoj geopolitički interes iznad svega pa i iznad zdravlja, stanja i života svoga naroda, što je mogao da vidi i naš narod u Srbiji i Republici Srpskoj. Potpuno je jasno, ako se želi realno pogledati, da je loše stanje ruskog zdravstvenog sistema te da je broj zaraženih u Srbiji i Republici Srpskoj rastao i nakon dolaska i „pomoći“ od strane ruskog vojnog kontingenta. Da li je pametno nastaviti u tom pravcu?! Nije li vreme da se zapitamo nakon svega, kakve će posledice biti sa ruskom vakcinom koja još nije do kraja stručno dokazana kao lek protiv Kovida-19? Mnogo toga govori i sama činjenica da se čak i premijer Rusije Mihail Mišustin takođe zarazio koronavirusom što ipak dokazuje da je Rusija bila poprilično nemoćna u bici protiv Kovida-19.
Zato je za nas najbolje da ponovo sagledamo naše nacionalne interese, da prestanemo da se borimo za interese Rusije i da se konačno okrenemo našim nacionalnim interesima, a to su: Srbija na zapadu, u EU i u NATO. Prvi korak u tom smeru je preispitivanjem i raščišćavanjem odnosa sa Rusijom, raskidom ili revidiranjem Energetskog sporazuma i potpisivanje Sporazuma za Kosovo.
Tekst je preuzet sa sajta Medija centra.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare