Tonino Picula predstavio izveštaj o Srbiji u EP: Pad nadstrešnice postao simbol sistemske korupcije i nepotizma

Picula je rekao da je svoj izveštaj pisao u uslovima koji su podrazumevali nediplomatske prakse, neutemeljene optužbe, manipulacije i lične napade, prenosi N1.

„Uprkos tome, ovom poslu sam pristupio profesionalno, s najboljim namerama, čvrsto verujući u otvorenost zajedničkog evropskog projekta, transformišući potencijal pridruživanja Evropskoj uniji, te koristi koje donosi građanima zemalja članica, ali i država kandidatkinja“, rekao je on.

Tonino Picula je izneo svoju analizu aktuelne političke realnosti u Srbiji.

„A ta politička realnost je izuzetno složena već duže vreme, pogotovo u poslednjih šest meseci. Pad nadstrešnice u Novom Sadu, kada je živote izgubilo 16 građana, postao je tragični simbol sistemske korupcije, nepotizma i neadekvatnih kontrolnih mehanizama koji bi morali štititi građane. Danas raspravljamo o situaciji u državi u kojoj izborno zakonodavstvo ima ozbiljne nedostatke. Mediji uglavnom nisu slobodni ni dostupni svima, u kojoj regulatorno telo za medije ne funkcioniše, pravosuđe selektivno deli pravdu, a one koji ukazuju na probleme izlaže javnim napadima“, rekao je Picula.

Jednako tako, lični podaci onih kojiprotestuju se objavljuju javno.

„Protiv njih se koriste neidentifikovana ilegalna sredstva, što onda istražuju ruske službe. Građani Evropske unije se privode i proteruju iz zemlje zbog statusa na društvenim mrežama, a zemlje članice Evropske unije i njihove predstavnike optužuje da stoje iza takozvane obojene revolucije“, rekao je.

Osim toga, Srbija uprono odbija usklađivanje s geopolitičkim opredeljenjem Evropske unije i uvođenje sankcija Rusiji, dodao je.

„Uprkos određenom napretku, pre svega u području klastera konkurentnosti i inkluzivnog rasta, Srbija se još uvek suočava s velikim preprekama koje mora da savlada. Poboljšanje unutrašnjeg političkog dijaloga, vladavina prava i borba protiv korupcije, postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji s Kosovom, te potpuno usklađivanje s spoljnom politikom Evropske unije. Nedostaje osiguranje neazvisnosti ključnih institucija, uključujući REM, te potpuno sprovođenje svih preporuka OSCE-a i Veća Evrope o izbornoj reformi, u transparentnom i uključivom procesu. Svakako, pre novih izbora, što bi bilo od ključne važnosti, sve to naglašava i Komisija u svom reformskom planu“, rekao je on.

Ekonomski podaci, ako poboljšani, ne mogu biti jedino merilo uspeha, jer ni Europska unija nije samo zajedničko tržište, rekao je Picula.

„U posledjoj deceniji EU je u Srbiji uložila milijarde evra, ali i javna percepcija, pa i komunikacija lidera Srbije, uglavnom, to ne reflektuje. Često se ekonomski rast temelji i na netransparentnim ugovorima, koji se izuzimaju iz primene zakona o javnoj nabavki. Takvi ugovori, osim ekonomskog, imaju i direktan politički uticaj“, dodao je.

Za ovakvu situaciju i Evropska unija mora preuzeti i svoj, svakako manji deo odgovornosti, rekao je Picula.

„Od političkih poruka svrha o napretku vladavine prava, bilateralnih trgovinskih sporazuma najvećih članica, do veoma niskih stopa ulaganja evropskog novca tamo gde donosi najveću transformacijsku korist, jačanje pravosuđa i borbu protiv korupcije“, ocenio je on šta EU treba da uradi.

Obratio se Marti Kos i rekao da je posalal neke važne prouke u Srbiji.

„U isto vrijeme, zaista neuverljivo zvuče izjave lidera Srbije o formalnoj posvećenosti evropskim integracijama, dok ove nedelje planira put u Moskvu i nove energetske sporazume s Rusijom, a na vidiku nema potrebnih reformi ključnih za uspjšan evropski put. Na kraju krajeva, pristupanje Uniji pre svega odgovornost je zemlje članice, a ne alibi kojim se izbegava vlastita odgovornost za probleme u državi“, rekao je Picula.

On se obratio srspskim studentima koji trče do Strazbura, potom do Brisela.

„Cenim njihovu požrtvovnost i borbu. Njihove poruke jasno čujem od samog početka i u izveštaju naglašavam iste ciljeve za koje se i oni zalažu. Budući da oni kao mladi ljudi predstavljaju budućnost svoje zemlje, odnos vlasti prema njima govori puno više nego bilo koji stranački programi o budućnosti. Evropski parlament, kao institucija koja na kraju procesa glasuje o sporazumu o pristupanju, ostaće najglasniji govornik proširenja. Ali želimo da taj proces bude temeljen na zaslugama, stvarnim reformama i jasnoj usklađenosti s evropskim vrijednostima i geopolitičkim pozicijama Evropske unije“, zaključio je.

BONUS VIDEO: Šider: Strahote koje su zadesile Srbiju imaju jedno ime - to je Aleksandar Vučić