Petrič: Rešenje za kosovsko pitanje nije "iza ćoška"

Komentarišući pismo predsednika SAD Džoa Bajdena upućeno predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću povodom Dana državnosti sa porukom da nema više vremena za dosadašnji pristup za rešavanje pitanja Kosova Petrič smatra pre svega da je to početak zvanične komunikacije između Bajdena, kao predsednika SAD i Vučića, prenosi Radio Slobodna Evropa."Veći deo pisma govori pozitivno o odnosima dve zemlje. Medjutim, Bajden je želeo da ovim pismom još jednom pošalje poruku da su SAD uz zemlje koje su već priznale Kosovo“, rekao je Petrič."U slučaju Evropske unije to znači većina njenih članica, ali ne sve. Takođe da treba uvažiti realnost i da završetak dijaloga o normalizaciji odnosa – što je ključna reč – za SAD znači diplomatsko priznavanje Kosova. To je korak dalje u jeziku u odnosu na rečnik koji koristi EU kao posrednik u dijalogu", rekao je on.Petrič je ocenio da se tu pojavljuje jaz o kome treba da se pregovara, da Beograd svakako smatra da priznavanje Kosova nije deo procesa normalizacije, dok je stav SAD drugačiji."To je pitanje semantike koju, po mom mišljenju, ne treba precenjivati. Sada je ključno pitanje da li je EU kao posrednik u dijalogu spremna da napravi iskorak. Kada Kosovo nakon izbora formira pregovarački tim treba nastaviti korak po korak. To će biti dug put, pravi maraton i u tom dijalogu treba približiti pozicije Beograda i Prištine. To je jedini pragmatični put napred," rekao je Petrič.

Razlike između EU i SAD oko pristupa rešavanja kosovskog pitanja

Petrič se slaže sa ocenom RSE da i dalje postoje izvesne razlike izmedju EU i SAD oko pristupa rešavanja kosovskog pitanja, pošto je EU opreznija obzirom da pet njenih članica nije priznalo nezavisnost Kosova.

"Stoga je njen stav bliži onome što Beograd želi, a to znači da pitanje priznavanja ostane otvoreno. Ta ograničenja sa kojima se EU suočava, njen posrednik Miroslav Lajčak mora da uzme u obzir, što znači da će se to pitanje rešavati na samom kraju procesa", rekao je Petrič i dodao da ako se uzmu u obzir primeri takvih složenih pregovora iz prošlosti to traje prilično dugo.Sve dok sve članice EU ne priznaju Kosovo, nije dobra ideja da se vrši preveliki pritisak kako će izgledati finalno rešenje na kraju čitavog procesa, ocenio je Petrič.On smatra da se u dijalogu mogu zaobići prepreke i ostvariti napredak."Naime, ovde nije reč o situaciji ‘sve ili ništa’, već postepenom, tipičnom evropskom pristupu i okončati pregovore, a da se finalno rešenje i stanje ne mora unapred definisati", smatra Petrič."Za mene je u ovom trenutku veoma važno pitanje šta EU može da uradi ne samo kada je reč o Srbiji, da omogući zemljama regije pristup evropskim programima koji su dosada bili rezervisani samo za države članice. To bi bilo pomoćno sredstvo za postepeno vezivanje, korak po korak, Zapadnog Balkana za Evropsku uniju. Čekanje i odlaganje zato što Francuska i Holandija ne žele skoro proširenje – jeste najgora strategija jer ide u prilog Rusiji i Kini," smatra Petrič.On kaže da je iznenadjen potezom Nemačke da predloži Kristijana Šmita za novog visokog predstavnika u BiH, jer je, po njegovim rečima, Kancelarija visokog predstavnika sada deo problema, a ne rešenja, „pošto se radi o postratnoj instituciji koju je Rusija često zloupotrebljavala koristeći veto“."Naravno, treba da ozbiljno prihvatimo inicijativu Berlina i vidimo šta se može postići", rekao je Petrič dodajući nema načina da se vrati na predjašnje stanje jer je situacija sada potpuno drugačija, te da će EU morati da promeni svoju strategiju i ne fokusira na promene Ustava BiH, što je uzaludno, već na suštinska pitanja kao što je sveopšta korupcija u zemlji."Nažalost, na Balkanu i dalje preovladjuje postratni mentalitet. Uzroci rata nisu otklonjeni i transformisani u neku vrstu kohabitacije i prihvatanja države Bosne i Hercegovine. Ne postoji transformativni trenutak, potencijal na Zapadnom Balkanu, kao što je to bio slučaj u Zapadnoj Evropi u vreme Maršalovog plana. Nemačka je sada uzorna demokratija uprkos delovanju ultradesničarske Alternative za Nemačku. Austrija je potpuno drugačija zemlja nego što je bila pre 50 godina. Nažalost, Balkan još nije dostigao taj nivo. Zbog toga ne vidim svetlo na kraju tunela", rekao je ovaj bivši austrijski diplomata koji je sada na čelu Maršalovog fonda u Beču.Petrič se složio da taj transformativni potencijal treba da se podstiče spolja ali da se takodje mora stimulisati u samim balkanskim zemljama.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram