SAD želi priznanje Kosova u postojećim granicama

To što je Džozef Bajden uputio čestitku Vučiću za Dan državnosti, Kristić smatra uobičajenim diplomatskim potezom, koji se nije desio prvi put. Naglasio je i da se to često koristi da se ukaže na neke diplomatske ciljeve. Smatra da to jeste važno zato što je prvo obraćanje Bajdena Srbiji od početka mandata, ali podseća da je i Tramp 2019. godine poslao Srbiji pismo slične sadržine.Kako kaže i Trampova administracija je takođe podsticala dijalog oko Kosova, ali postoje dve tačke u kojima će se razlikovati način na koji će Bajdenova administracija to raditi:“Bajdenova administracija će to raditi sa Evropskom unijom paralelno, neće više biti odvojenog ekonomskog koloseka. A druga razlika je što će se više isticati ta potreba za međusobnim priznavanjem. To jeste razlika, ali to ne znači da Trampova administracija nije smatrala da na kraju tog dijaloga ne treba da dođe do međusobnog priznanja”, kaže Krstić.Navodi da se postavlja pitanje i šta bi podrazumevalo međusobno priznanje. Kako kaže, delovalo je da je za vreme Trampove administracije to bi moglo da bude uz pomeranje granica ili administrativne linije.“Kako sada sada stvari stoje takve opcije su ad akta, i deluje da su bile ad akta već u poslednjoj godini Trampove administracije. Deluje da je želja Amerikanaca da dođe do međusobnog priznanja u postojećim granicama”, objašnjava.Implicitno bi to, kako kaže, moglo da znači da će to imati uticaja na evrointegracije. Smatra da će dijalog biti u nekoj hibernaciji do kraja godine zbog izbora na Kosovu, do kad bi moglo da dođe i do nekih novih ideja. Kaže da ne veruje da će se u bilo kom trenutku nešto bitno promeniti po pitanju njihove vizije u rešavanju tog problema.“Konačno rešenje je međusobno priznanje, a šta još uz to vide kao moguće, stvari su oko kojih aktuelna američka administracija nije izlazila unapred. Ne znamo šta bi Srbija mogla da dobije zauzvrat”, kaže Kristić. Smatra da je Vučić, kao i srpski lideri pre njega, u ograničenoj prilici da bira odnos prema Kosovu.“Rezolucija 1244 dok god je na snazi definiše posebnu upravu Ujedinjenih nacija nad Kosovom i Metohijom, ali kao delom Srbije i to se neće promeniti bez pristanka Srbije. To znači da Kosovo bez pristanka Srbije neće moći da uđe u Ujednjene nacije bez pristanka Srbije”, kaže on i dodaje da to jesu neku štihovi koje Srbija ima u pregovorima.Kaže kako smatra je bi za Srbiju bio bolji reizbor Donalda Trampa, po pitanju pritiska na rešavanje kosovskog pitanja."Ono što može sada biti povoljnije je veće insistiranje na evropintegracijama i veće finansijesko prisustvo SAD, možda i pomoć koja započeta još sa postavljanjem kancelarije DFC u Srbiji. Osim toga neće biti toliko inertnosti na različite populističke tendencije i umanjene demokratije", zaključuje.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram