Nije bilo lako izdržati prvih mesec dana u novoj vladi Ane Brnabić. Nova postava kabineta, galopirajuća epidemija, kasa koja se prazni i međustranački i međuljudski problemi - sve to otežalo je posao i premijerki i novim ministrima. Međutim, neki su potezi povučeni, neke relacije promenjene, neke ličnosti ozbiljno kompromitovane već u prvih 30 dana.
Vladu smo čekali bespotrebno dugo, od kraja juna do 28. oktobra, a čini se da ćemo još duže čekati na pravu dinamiku donošenja novih mera i predlaganja zakona. Za sada, i Vlada i Srbija u celini podsećaju najviše na davljenika koji se bori da zadrži glavu iznad vode. Voda je, u ovom slučaju, poplava epidemije koronavirusa.
U ništa boljoj poziciji ne bi bila ni bilo koja druga Vlada formirana u vreme pandemije. Logično, velika većina mera, zakona i odluka usmerena je na borbu protiv korone. Premda nisu sve bile pravovremene i jasne, bile su ipak i jasnije i ispravnije od onih bočnih, koje predstavljaju naličje Nemanjine 11.
Jedna od njih bila je indirektno priznanje premijerke da je njen brat Igor, sada već bivši direktor „Aseka“, bio u neprimereno dobrom položaju za njenog prvog mandata.
O tome koliko je poslova ova internacionalna IT kompanija dobila od različitih resora u Vladi Nova.rs je pisala posvećeno i temeljno. Zato nas nije iznenadila vest da je Brnabić podneo ostavku na pomenuto mesto.
Nije li ovo pozitivan potez, zbog čega je onda na ovoj listi? Svakako, pozitivno je priznati sukob interesa, sramno je što se to desilo četiri godine od gada je Ana Brnabić postala premijerka.
Kad smo na početku pomenuli pukotine u međusobnim odnosima tima iz Nemanjine mislili smo upravo na zavođenje reda u resoru energetike. Nova/stara ministarka Zorana MIhajlović prvioh nekoliko sastanaka sa direktorima javnih preduzeća iskoristila je pošalje jasnu poruku koalicionim partnerima iz SPS: dalje ovako neće moći.
Najpre je iz sale za sastanke izabicila direktora „Srbijagasa“ Bajatovića. To su sve (ne slučajno) dokumentovali mediji. Isto bi uradila i sa njegovim saradnikom Dukićem, da se on udostojio da se pojavi na sastancima koje je sazivala. Umesto toga, morao je iz medija da sazna kakvo mišljenje ministarka ima o njemu:
„Možda Dukić misli da nedolaskom na sastanak može još neko vreme da sačuva svoju poziciju i da izbegne odgovore na pitanja o poslovanju ove firme. Ali, bez obzira na nepoštovanje Vlade i Ministarstva koje je pokazao, nijedan direktor preduzeća nije iznad države koja ga je osnovala, pa ni direktor Transportgasa. Pogubno je kad na čelu državnog preduzeća imate direktora koji je ucenjen ili kupljen direktorskim pozicijama i apanažama koje se mere hiljadama evra, kao što je slučaj sa direktorom Transportgasa, koji štiti privatne interese direktora Srbijagasa Dušana Bajatovića”, kazala je Mihajlović.
U ovom slučaju, sramota stanuje isključivo u redovima socijalista. No, SPS je na sramotu navikao poslednjih godina.
U prvih mesec dana videli smo i smene u vrhu MUP, karakteristične za promenu vlasti. Osim što se ovoga puta nije promenila vast nego ministar, i pritom ministar koji se s pravom može nazvati jednim od najbližih Aleksandru Vučiću.
Ipak, način na koji je aktuelni ministar Vulin pristupio kadriranju u odnosu na postavku koju je imao bivši ministar Stefanović otkriva pukotine u naizgled monolitnom rukovodstvu SNS (i PS koji je praktično njen deo).
Osim što je na mesto prvog čoveka prestoničke policije imenovan Veselin Milić, a na mesto načelnika Sektora unutrašnje kontrole Dejan Kovačević i nakon što je smenjen i šef granične policije, promena će, kako smo najavljivali, biti i u PU Pančevo, PU Zaječar, ali i u Upravi saobraćajne policije.
Stefanović je „uzvratio“ samo jednom rokadom: Goran Papić, bivši zamenik načelnika SBPOK-a i porodični kum bivšeg ministra policije, navodno je postao obaveštajac pri kabinetu Ministarstva odbrane.
Najteže je debitantima. Dok Tomislav Momirović muku muči sa nelegalnim objektom na Pančićevom vrhu, ministarka Kisić već sada gubi bitku protiv korone, ovoga puta ne na medicinskom, nego organizacionom planu.
Kako je Nova.rs pisala, broj korisnika i zaposlenih u ustanovama socijalne zaštite koji su zaraženi koronom još prošle je nedelje premašio hiljadu. Ta ugrožena kategorija ispaštala je i u prvom talasu pandemije, koji je, barem prema onome što nam je zvanično saopštavano, bio znatno slabiji od ovog koji sada doživljavamo.
Da nešto silno ne valja vidi se na primerima Doma za stare Bežanijska kosa i proboja virusa u Dom za decu ometenu u razvoju u Paraćinu.
Umesto da brzom reakcijom i prema javnosti i prema konkretnim problemima sanira štetu, pozove na odgovornost i uhvati se sistemski u koštac sa problemom, ministarka za sada ignoriše situaciju. Ili možda i radi ali u potaji – pošto za Nova.rs odbija da makar i prizna problem.
Konačno, na samom isteklu prvog meseca mandata Vlade, desila se poprilično nezgodna situacija kada je iz Crne Gore proteran ambasador Vladimir Božović. Božović, koji očigledno nije sklon tome da ceni suptilan pristup diplomatiji (nejablaže rečeno) napravio je nekoliko očiglednih gafova, a poslednji u nizu, prilikom kog je hvalio odluke Podgoričke skupštine, označio je kraj njegovog mandata u prestonici Crne Gore.
Ministar Selaković i premijerka promptno su reagovali i uzvratili recipročnim merama, proteravši iz Srbije crnogorskog ambasadora Tarzana Miloševića.
Ali, samo na kratko: predsednik ih je zamolio da tu odluku povuku, pa je stvar stavljena ad akta. Mnogo je ovde razloga za sramotu, počevši od postavljanja ili veoma neiskusnog diplomate ili veoma smotanog provokatora na osetljivu ambasadorsku funkciju, pa do još jedne manifestacije nepostojeće autonomije Vlade.
Pa izaberite onu koja vam je najviše po ukusu.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare