Pajtić: Vučića može da pobedi samo neko van politike

Sagovornik portala N1 ne spori da aktuelni opozicioni lideri imaju svoje birače, ali smatra da “to nije dovoljan broj da se ugrozi Vučićeva pozicija“.“Razlozi su objektivne prirode, jer svako ko se u ovih devet godina bavi politikom na strani opozicije do te mere je satanizovan u medijima da su se mnogo puta ponovljene laži i klevete o njima prosto zalepile za birače“, naglašava Pajtić.

Prema njegovim rečima, okolnosti danas nisu ništa drugačije nego pre prošlogodišnjih parlamentarnih izbora, koje je deo opozicije bojkotovao.“Videćemo da li će proces pregovaranja uz posredovanje Evropskog parlamenta nešto promeniti. U svakom slučaju, opozicija treba da na kredibilan način i dalje koristi bojkot kao alternativu jer u suprotnom režim neće imati motiva da postupi u skladu sa Ustavom i zakonima i omogući opoziciji da bude zastupljena u medijima, da se spreči kupovina glasova, krađa na izborima, pritisak na birače… Ukoliko nema pretnje bojkotom, režim jednostavno neće imati razloga da popusti u bilo kom segmentu koji je značajan za izbore“, uveren je Pajtić.Ističe da režim očigledno nije očekivao da će bojkot izbora biti tako efikasno sredstvo, ocenjujući da je “uspeh bojkota i osnovni razlog zbog kojeg ćemo imati vanredne parlamentarne izbore“.“Ne znam ko iz opozicije ima kondicije da bojkotuje još jedne izbore, ali svakako od bojkota kao potencijalne pretnje režimu oni ne smeju odustati, jer im je to jedini argument kojim mogu da priprete vlasti. Opozicija u Srbiji trenutno nije u stanju da zapreti izvođenjem stotinu ili dvesta hiljada građana na ulice, takve su objektivne okolnosti, tako da je pretnja bojkotom jedini instrument kojim se može služiti u smislu pritiska na režim“, napominje Pajtić.Smatra da Vlada i parlament nemaju legitimitet, dodajući da je istovremeno kroz bojkot “izvršena distinkcija između one opozicije koja je učestvovala na izborima koji su bili samo farsa i onih opozicionih partija koje su ostale dosledne u odluci da na njima ne učestvuju“.“Bojkot je bio neophodan da bi se režim uverio da one stranke koje na izbore izađu u koordinaciji s vlašću nemaju šanse da se dokopaju čak ni cenzusa od tri odsto i u tom smislu danas je pretnja bojkotom sigurno kredibilnija nego pre prošlih izbora. Naravno da bojkot sa sobom nosi određeni rizik, ali ono što je pozitivno jeste da se pokazalo da bojkot nije pretnja praznom puškom od koje se boje obe strane, već je ipak puška puna i od nje se najviše plaši onaj ko ovom državom upravlja tako što je doveo do toga da je se pristojan svet stidi“, navodi Pajtić.Pretnja novim bojkotom izbora i pritisak EUOdgovarajući na pitanje može li takozvani međustranački dijalog da dovede do suštinskih izmena izbornih uslova u Srbiji, Pajtić iznosi stav da će ishod tih pregovora zavisiti od ”kombinacije kredibilnosti pretnje opozicije bojkotom i jačine pritiska iz kruga onih zemalja u čijem društvu želimo da se nađemo, a to su pre svega države članice EU“.“Takođe, smatram da opozicija treba da ima najviše dva do tri pregovarača i zajedničku platformu. Ukoliko na tim pregovorima bude učestvovalo trideset ili četrdeset predstavnika opozicionih partija sa heterogenim platformama, sama opozicija će potrošiti dragoceno vreme koje je potrebno za implementaciju onoga što bude ishod tih pregovora“, ističe sagovornik portala N1.U tom smislu, naglašava, ključno je da opozicija pokaže maksimalnu odgovornost i da se “ostave po strani dnevnopolitičke potrebe za pozicioniranjem i skupljanjem političkih poena“.“Opozicija mora da bude jedinstvena kada su u pitanju izborni uslovi i pregovarači, a ukoliko bude izgubljeno vreme zbog toga što ima mnoštvo pregovarača i mnogo različitih platformi, onda će i opozicija snositi deo odgovornosti za kašnjenje u primeni dogovorenog“, upozorava Pajtić.Govoreći o minimalnim uslovima za fer i poštene izbore, Pajtić ponavlja da je pre svega neophodna promena rukovodstava Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine, koja bi, tvrdi, omogućila da građani budu objektivno informisani.“Da svaki skandal koji ovaj režim proizvede bude ispraćen u informativnim emisijama, da se čuju stavovi i vlasti i opozicije na svaku temu, kao i da se nacionalna frekvencija dodeli televizijama N1 ili Nova S, koja bi im omogućila da se vide na teritoriji cele Srbije. Već to bi dramatično promenilo okolnosti pod kojima bi opozicija izašla na izbore, da ne govorim o tome da opozicija treba da insistira na obezbeđivanju mehanizama da se spreči kupovina glasova, krađa izbora, pritisci i pretnje zaposlenima u javnom sektoru“, podvlači Pajtić.Jedinstvo opozicije bilo je na ispitu kada je Narodna stranka predložila da opozicione partije u pregovorima sa vlastima oko izbornih uslova predstavlja profesorski dvojac Bojan Pajtić – Slobodan Samardžić, ali ta inicijativa ipak nije izazvala afirmativnu reakciju kolega iz ostalih opozicionih stranaka.“Nemam ni vremena ni ambicije da bilo koga forsiram, bio sam spreman da pomognem opoziciji ukoliko proceni da joj je moja pomoć potrebna, ali do toga nije došlo. Koncentrisan sam na rad na fakultetu, ali sam uvek tu da pomognem opoziciji i da je podržim kao neko kome nije svejedno u kakvoj će državi živeti u kome je sloboda nasušna potreba. Moju podršku će imati, ali ne u vidu direktnog angažmana ili kandidovanja na parlamentarnim ili bilo kojim drugim izborima“, poručuje naš sagovornik.Poredeći današnju opoziciju s onom koja je dovela do rušenja režima Slobodana Miloševića 2000. godine, Pajtić je istakao da određene sličnosti postoje, jer su “neki od aktera koji su se tada bavili politikom i dan danas na političkoj sceni“.“Međutim, ono što je osnovna razlika u odnosu na to vreme jeste činjenica da je tadašnja opozicija u zbiru imala više glasova od vladajućih socijalista. Zbog toga je postojala svest među opozicionim prvacima da će ukoliko se ujedine biti dovoljno sinergije da režim bude pobeđen. Sada je očigledno da te sinergije nema i da na predstojećim izborima nije realno očekivati da će režim biti pobeđen. Ukoliko opozicione stranke i njihovi lideri ne uspeju da savladaju svoje sujete i ako nastave da izbore posmatraju kao proces u kome se bore za primat u opoziciji umesto za pobedu nad ovim režimom, neće biti mnogo nade da ćemo ubrzo videti leđa Aleksandru Vučiću i njegovim saradnicima“, upozorava Pajtić.„Na izbore bez stranaka kojima je Vučić skupljao potpise“Kako kaže, poražavajuće je to što aktuelna opozicija na izborima ne bi osvojila čak ni onoliko glasova koliko je dobijeno 2016. godine, podsećajući da su tada četiri opozicione liste prešle cenzus, pa je oko 800.000 birača dobilo svoje predstavnike u parlamentu.“Ukoliko opozicija odluči izađe na izbore, smatram da ima više rezona da se formiraju neke kolone koje bi bile dosledne u programskom smislu, ali ne više od tri jer bi sve iznad toga potencijalno dovelo do velikog rasipanja glasova. I svakako bez onih stranaka kojima su očigledno naprednjaci skupljali potpise. Podršku birača će dobiti samo one liste koje među kandidatima ne budu imale predstavnike onih partija kojima je Vučić omogućio da učestvuju na prošlim izborima ne bi li nekako obezbedio legitimitet“, smatra Pajtić.Sagovornik portala N1 podseća na još jednu, kako kaže, bitnu okolnost, a to je da “nije moguće pobediti režim dok dominantne manjinske organizacije nisu na strani opozicije“.“Nikada ne bi pobedili ni Koštunica, ni DOS, ni Tadić da relevantne stranke manjina, pre svega mađarske i bošnjačke zajednice, tada nisu bile uz opoziciju. Dokle god se to ne dogodi, ne možemo očekivati pobedu nad Vučićevim režimom“, zaključuje Pajtić.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram