0
Zahvaljujući uticaju srpske vlade na medije i povoljnom političkom okruženju, RT – nekadašnja Russia Today– koristi svoju beogradsku kancelariju da prilagodi narative Kremlja pre nego što ih širi po jugoistočnoj Evropi. Reporteri bez granica (RSF) pozivaju Evropsku uniju (EU) i njene države članice da pozovu Srbiju na odgovornost zbog fabrike laži Vladimira Putina.
U septembru 2024, Reporteri bez granica upitali su RT o misiji svog novog Balkanskog biroa i njegovom odnosu sa ruskom vladom.
Sedište RT-a u Moskvi je odmah odgovorilo, i to sarkastično:
„Osnovali smo RT Balkan sa jedinim ciljem da iznerviramo Reportere bez granica.“
Provokativan, politički odgovor pokazuje kako se RT pozicionira kao antiteza organizacije koja brani slobodnu, nezavisnu i pluralističku štampu. Ipak, takođe otkriva da RT ne želi da otkrije informacije o svojim ciljevima ili odnosu sa vladom, koje bi nezavisni medij – kako ovaj ruski medij tvrdi da jeste – trebalo da bude u mogućnosti da pruži, objavili su Reporteri bez granica.
„Zahvaljujući RT Balkan, vojna propaganda Kremlja napreduje unutar granica EU. U Srbiji, naciji okruženoj članicama EU i zemljama kandidatima, ruski narativi se pakuju za lokalnu publiku pre nego što se distribuiraju širom regiona. Ova fabrika laži mora da se zatvori. EU i njene države članice moraju Srbiju – koja teži da se pridruži EU – smatrati odgovornom za olakšavanje rada propagandne mašine Vladimira Putina, implementirati sistemska rešenja za zaštitu evropskog informacionog prostora i čvrsto podržati pouzdano novinarstvo kao garanciju prava građana na informacije“, rekao je Pavol Szalai, šef odeljenja RSF-a za EU-Balkan.
Od svog osnivanja u Moskvi 2005. godine, RT se razvio u mrežu televizijskih kanala, veb-sajtova i naloga na društvenim mrežama koji objavljuju sadržaje usklađene sa propagandom Kremlja na engleskom, španskom, francuskom, arapskom, nemačkom i ruskom.
RT Balkan je zvanično pokrenut 15. novembra 2022. Prometan kao servis za onlajn emitovanje i multimedijalni sajt na srpskom jeziku, imao je za cilj da pruži „alternativnu perspektivu na regionalna i svetska dešavanja“, sa planovima da se proširi na televizijski kanal do 2024. godine.
Kancelarija RT Balkan, koja je otvorena paralelno, nije najnoviji regionalni biro RT-a. Biroi su već bili uspostavljeni u preko dvadeset gradova, uključujući Vašington, Pariz, London, Jerusalim i Berlin. 2023. godine, moskovska kuća otvorila je biro u Alžiru kao deo strategije za jačanje svog prisustva u Africi.
Tvit glavne urednice RT-a Margarite Simonjan nagoveštava motiv RT-a da se proširi na Srbiju: „Pokrenuli smo RT na Balkanu. Jer Kosovo je Srbija“. U zvaničnom saopštenju za štampu, Simonjan je dalje citirana: „Možda nas nigde u svetu nisu željno čekali kao ovde. I zato bih želela da našim dragim srpskim prijateljima govorim na njihovom maternjem jeziku: „Braćo, gledajte RT.“
U martu 2023. godine, u svom prvom intervjuu za lokalne medije — datom srpskom javnom servisu — Jelena Milinčić, tadašnja glavna urednica RT Balkan, rekla je: „Nismo ovde da vodimo veb stranicu, već da pokrenemo televizijski kanal. Odavno smo pozvani da dođemo u Srbiju […] U interesu Srbije je da ovde ima i rusku TV stanicu. Trenutno imamo sajt koji je, naravno, manje uspešan od Sputnjika [ruske državne novinske agencije], ali televizija je cilj […] RT se vidi kao moderno dete Rusije.” Milinčić je dodala da je RT Balkan registrovan kao srpski medij, iako se finansira iz inostranstva.
Dve godine nakon pokretanja, RT Balkan još uvek nema televizijski kanal. Ipak, izrastao je u glavno rusko sredstvo za širenje propagande na Balkanu, prema jednoglasnom mišljenju stručnjaka koji istražuju ruski uticaj u Bosni, na Kosovu i u Crnoj Gori, koji su citirani u nedavnom dokumentarcu regionalne medijske mreže BIRN.
Postoji nekoliko objašnjenja zašto je RT odabrao Srbiju za svoju kancelariju na Balkanu i zašto su predstavnici RT-a tako otvoreni u pogledu svojih namera. Prvo, Rusija i Srbija imaju dugogodišnje odnose ukorenjene u zajedničkoj kulturi slovenskog nasleđa i pravoslavnog hrišćanstva. Ovo je učinilo Rusiju popularnom među dela stanovništva Srbije i stvorilo bliske odnose između ruskih političara i njihovih srpskih kolega.
Uspon RT Balkan bio je olakšan i činjenicom da vlast kontroliše najveći deo medijskog tržišta koje koristi za širenje sopstvene propagande. Anti-NATO i anti-EU narativi pogoršani intervencijom NATO-a na Kosovu 1999. – čiju nezavisnost Srbija još uvek ne priznaje – podstakli su široko rasprostranjeno prorusko raspoloženje u Srbiji, čineći je prijemčivim tržištem za narative Kremlja.
Konačno, Srbija je strateški locirana za misiju RT-a da uravnoteži percipirani uticaj NATO-a i EU na Balkanu. Sa izuzetkom Bosne i Hercegovine i Kosova, Srbija je okružena državama članicama EU i/ili NATO-a: Bugarskom, Hrvatskom, Mađarskom, Crnom Gorom, Severnom Makedonijom i Rumunijom. Nekoliko od ovih susednih zemalja ima jezičke, kulturne, pa čak i medijske veze sa Srbijom.
Čak i pre otvaranja RT Balkan 2022. godine, većina srpskih medija isticala je bliskost Srba i Rusa i prikazivala Rusiju kao vodeću vojnu, energetsku i nuklearnu silu sposobnu da zaštiti interese Srbije. Istovremeno, EU i NATO su predstavljeni kao međunarodne institucije u opadanju.
RT Balkan nije doneo rusku propagandu u Srbiju: prilagodio je narativ Kremlja visoko prijemčivoj lokalnoj publici, omogućavajući joj da se lakše širi po celom regionu.
Sve dok RT Balkan nema televizijski kanal, njegova veb stranica ostaje glavna platforma za video sadržaje, uključujući klipove sa komentarima aktuelnog glavnog urednika Nikole Vrzića.
Ipak, do sada RT Balkan nije imao informacije o kompaniji na svom sajtu. U suprotnosti sa srpskim medijskim zakonima, ne navodi ime glavnog urednika niti fizičku adresu. Ne postoje autorski brojevi koji imenuju njihove novinare, a jedine kontakt informacije su fiksna i generička adresa e-pošte. „Nezavisna neprofitna organizacija – TV Novosti“ je navedena gde treba da stoji ime osnivača. Osim generičkog imejla, jedina druga navedena adresa je za posetioce sajta zainteresovane za rad za RT Balkan. U Srbiji je veoma neobično da novinska kuća ili neprofitna organizacija uključi imejl za kandidate za posao kao deo odeljka sa kontakt informacijama na veb lokaciji.
Subjekt pod nazivom „RT Balkan Television“ registrovan je u javno dostupnom Privrednom registru Srbije 5. novembra 2023. godine kao društvo sa ograničenom odgovornošću. Navedena adresa nije mesto gde se redakcija fizički nalazi.
Iako imena novinara i urednika nisu lako dostupna, identiteti kolumnista RT Balkan su vidno istaknuti. Neki su poznati novinari; drugi su profesori, umetnici ili prepoznatljive javne ličnosti. Većina njih je poznata po svojim desničarskim i nacionalističkim političkim stavovima. RT je angažovao bosanskohercegovačkog pisca Muharema Bazdulja, koji glasno podržava srpske nacionalističke političare, kao i srpskog desničarskog politikologa Slobodana Antonića, profesora Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Među dvadesetak imena navedenih za ove kolumniste, samo je jedna žena: Sanja Domazet, kolumnistkinja, književnica i književna kritičarka. Ipak, osoba zbog koje RT Balkan izgleda kao kredibilan medij je takođe žena. Ljiljana Smajlović, vodeći novinar RT Balkan koja vodi dugačke video intervjue, a bila je i predsednica Udruženja novinara Srbije. Ona je takođe bivši član Izvršnog odbora Evropskog centra za slobodu štampe i medija (ECPMF) koji je javno objavio ostavku 2022. godine, tvrdeći da „saradnja sa propagandnom platformom koju finansira ruska vlada nije kompatibilna sa ciljevima i misija ECPMF-a.”
Iako niko od ljudi koji su povezani sa RT Balkan to nije javno priznao, severno-makedonska agencija za proveru činjenica izvestila je da su RT i Sputnjik dva najbogatija urednička tima u Srbiji sa najbolje plaćenim novinarima.
Urednici i kolumnisti RT Balkan rade kao influenseri, a ne kao novinari. Oni obezbeđuju vidljivost i uticaj medija u medijskom okruženju Srbije. Nikola Vrzić, aktuelni glavni i odgovorni urednik RT Balkan; Filip Rodić, urednik sajta RT Balkan; i Muharem Bazdulj, kolumnista RT Balkan, česti su gosti popularnih tok emisija na srpskoj nacionalnoj televiziji. Predstavljeni kao novinari ili analitičari povezani sa RT Balkan, oni dobijaju široku platformu za legitimizaciju i širenje propagande Kremlja.
Štaviše, neki od ovih uticajnih ljudi RT Balkana aktivno rade na diskreditovanju istaknutih nezavisnih novinara u Srbiji, što je strategija koja bi mogla više da koristi određenim frakcijama srpske vlade nego njihovim poslodavcima u Rusiji. Vrzić je počeo da napada KRIK, onlajn novinsku kuću koja istražuje veze između politike, kriminala i korupcije, nakon što je objavila istraživački članak o vezama između ozloglašenog narko-bosa u Srbiji i dvojice pripadnika srpske tajne policije. Vrzić je gostujući u jutarnjem TV programu „razotkrio” izveštaj KRIK-a, optuživši KRIK da ima veze sa organizacijom bliskom CIA. Brojni mediji u Srbiji brzo su citirali Vržića, ponavljajući njegovu klevetnu tvrdnju u naslovima.
Za razliku od svih drugih medija u Srbiji, osim novinskih agencija, na sajtu RT Balkan nema eksternih oglasa ili sponzorisanih članaka koji su očigledno označeni kao reklama. Ipak, učestvuje u PR kampanjama. Na početku potpune invazije na Ukrajinu 2022. godine, RT Balkan je objavio oglas prerušen u članak za regrutovanje boraca za privatnu grupu Vagner. Radio Slobodna Evropa/Radio Sloboda (RFE/RL) je nedavno objavio izveštaj o Srbima koji su se pridružili ruskim plaćeničkim grupama u Ukrajini; jednog od muškaraca citiranih u ovoj novinarskoj istrazi regrutovao je „ratni reporter“.
RT Balkan je u novembru 2023. godine vodio tradicionalnu reklamnu kampanju u srpskim medijima i na bilbordima pod nazivom „Otvori oči, razbistri viziju“. Pisalo je: „Zapadni establišmenti su dugo pokušavali da ućutkaju naš glas isključivanjem RT-a u etru, na mreži i na platformama društvenih medija širom Evrope. Većina Evrope ne može lako da vidi naš sadržaj. Srbija može. RT Balkan nastavlja da radi za vas.”
Još jedna tehnika koju beogradska kancelarija RT koristi za širenje narativa Kremlja je „pranje informacija“. Dezinformacije objavljene na sajtu RT Balkan predstavljaju se kao novinarsko izveštavanje, a zatim ih dele mejnstrim mediji. Ova podmukla tehnika je olakšana činjenicom da je ovaj sadržaj besplatno dostupan medijima koji pate od strukturalnog nedovoljno finansiranja širom regiona.
Sadržaj RT Balkan citiraju i ponovo objavljuju najveći igrači na srpskom medijskom tržištu: isti štampani, onlajn i TV tabloidi koji takođe šire propagandu Vlade Srbije. Dva takva primera su TV kanal Pink i list Kurir. Čak i mediji koje vlada manje kontroliše, poput javnog emitera RTS, citiraju RT kao pouzdan izvor vesti vezanih za Rusiju. Kao rezultat toga, RT Balkan funkcioniše kao državna novinska agencija, slično ruskom TASS-u.
Prema analizi privatne kompanije koju je konsultovao RSF, većina medija koji su aktivno širili propagandu RT Balkan u šest zemalja Zapadnog Balkana bili su srpski, a zatim Bosna i Hercegovina i Crna Gora, pišu Reporteri bez granica.
Jedna od najopasnijih priča RT Balkan o Ukrajini oprana je u Srbiji. U naširoko citiranom članku, RT Balkan je doveo u pitanje da li je Ukrajina demokratska zemlja sa naslovom: Dan odluke: Da li je Zelenski od danas (ne)legitiman? Iskrivljena priča zasnovana je na činjenici da predsednički izbori u Ukrajini nisu održani uprkos isteku mandata predsednika 21. maja ove godine. Članak sa natpisom Dimitrije Mihajlović ponovo je objavio i time legitimisao nekoliko srpskih medija. Iako je srpski sajt za proveru činjenica Raskrinkavanje analizirao i kontekstualizovao ovu „vest“, članak Raskrinkavanja imao je mnogo manje pažnje u srpskim medijima nego propaganda RT Balkan.
Uticaj Rusije u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji je očigledan kroz njenu sposobnost da promoviše svoje narative na društvenim medijima.
RT Balkan je već predstavio platforme društvenih medija kao alternativu svojoj veb stranici. Nakon što je Crna Gora u julu ove godine produžila zabranu RT Balkan, na njenoj početnoj stranici bio je istaknut baner sa natpisom: „Zabranili su nas u vašoj zemlji. Ovako nas možete pratiti na Telegramu.” Prema arhiviranoj verziji Telegrama dostupnoj na internetu, sadržaj koji objavljuje RT Balkan redovno dostiže 2.000 pregleda.
Trenutno RT Balkan ima približno 19.500 pratilaca na Instagramu, 3.400 na Ks (bivši Tviter), 70.000 na Fejsbuku i 50.000 na Tik-Toku.
Prema pomenutoj analizi jedne privatne kompanije, Fejsbuk čini više od polovine saobraćaja na društvenim mrežama RT Balkan. U dokumentu se navodi da ova taktika verovatno uključuje upotrebu botova. Iz tog razloga, teško je sa sigurnošću proceniti uticaj RT Balkan na društvene mreže.
U decembru 2022. Ioutube je bio prva platforma društvenih medija koja je zabranila RT Balkan. Nedavno se povećao pritisak da se RT zabrani zbog kontramera vlasti u SAD i Evropi. Optužujući RT za „maligni uticaj“ na nedavnim izborima u Moldaviji, Stejt department SAD je 13. septembra sankcionisao Rossiia Segodnia, matičnu kompaniju RT-a, i TV Novosti, entitet koji upravlja RT-om. Hapšenje Pavela Durova, izvršnog direktora Telegrama, nekoliko nedelja ranije u Parizu, izvršilo je pritisak na platformu da poveća saradnju sa nacionalnim vlastima. Durov je optužen za saučesništvo u kriminalnim aktivnostima u vezi sa neumerenošću Telegrama.
Nakon američkih sankcija i hapšenja Durova, naloge RT i RT Balkan zatvorili su Fejsbuk, Instagram, Telegram i TikTok. Pored toga, Ks nalog RT Balkan je nedostupan u zemljama članicama EU, pišu Reporteri bez granica.
Ipak, RT Balkan je pokušao da se prilagodi. Neposredno nakon što je Stejt department objavio svoje sankcije, nalog pod nazivom „RT Balkan“ počeo je da objavljuje sadržaj na Odisee, novonastaloj video platformi zasnovanoj na blokčejnu, dobro poznatoj kao rezervna kopija za kreatore sadržaja koji su zabranjeni na drugim platformama.
RT Balkan je takođe pokušao da iskoristi pravne rupe kako bi zaobišao sankcije. Srbija je pružila ruku pomoći u ovom poduhvatu – iako se od nje, kao zemlje kandidata za članstvo, očekuje da se uskladi sa politikom evropskih institucija.
U decembru 2021, RT-ov kanal na nemačkom jeziku počeo je da emituje kablovsko i satelitsko emitovanje u Nemačkoj, tvrdeći da je to legalno jer ima srpsku licencu. Nemačke vlasti su odbacile tu tvrdnju i kasnije uklonile RT sa satelitske mreže, na kraju blokirajući pristup i njenoj veb stranici.
Nekoliko dana nakon invazije na Ukrajinu 2022. godine, EU je najavila da će „hitno obustaviti“ emitovanje RT-a na svojoj teritoriji na svim platformama (kablovska, satelitska, internet, itd.) u okviru sankcija Rusiji. U junu 2023., šest meseci nakon pokretanja RT Balkan, Savet EU je zabranio verziju medija na srpskom jeziku.
Od ove zabrane, države članice EU se bore da održe same sankcije za koje su glasale u Savetu EU. Iako TV kanali RT-a nisu dostupni na teritoriji EU putem satelita i kabla, njegovoj veb stranici se može pristupiti bez VPN-a u Francuskoj, kako je RSF danas otkrio.
PROČITAJTE JOŠ
Ovo nije noviji problem. U februaru 2024, RSE/RL je mogao da pristupi RT-ovim veb-sajtovima i servisima za strimovanje – uključujući RT Balkan – direktno iz sedišta Saveta EU u Briselu bez ikakvih alata za zaobilaženje.
RT je uspeo da zaobiđe zabranu EU na svojoj veb stranici zahvaljujući nedostatku njene primene od strane nacionalnih vlasti. U međuvremenu, RT Balkan je proširio svoj domet u Srbiji, gde nikada nije bio zabranjen.
Propagandna kuća i dalje javno postavlja svoj početni cilj uspostavljanja televizijskog kanala. Krajem prošle godine, RT je najavio pokretanje TV stanice u susednoj Republici Srpskoj, entitetu u Bosni i Hercegovini poznatom po proruskom političkom vođstvu i medijskom pejzažu koji favorizuje rusku propagandu. Saopštenje je odmah uslijedilo nakon izjave ruskog predsjednika Vladimira Putina, koji je na pitanje bosanskog novinara rekao da je šteta što ruski mediji nisu prisutni u Bosni i Hercegovini.
Od kraja septembra 2024. RT Balkan vodi kampanju regrutovanja „nova TV lica, novinara, reportera, organizatora i producenata“.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
