1
Država planira da veliki deo republičkih javnih preduzeća pretvori u akcionarska društva ili društva sa ograničenom odgovornošću, predviđeno je Nacrtom zakona o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu države. Iako se u tom dokumentu navodi da je cilj ovih promena povećanje “efikasnosti, efektivnosti i transparentnosti”, usvajanje novih propisa zapravo će omogućiti potpunu ili delimičnu prodaju tih državnih preduzeća, odnosno ulazak privatnog kapitala.
JP “Elektroprivreda Srbije” još u julu prošle godine donelo je odluku o transformaciji u akcionarsko društvo. Međutim, sada je jasno da će takvu politiku slediti i mnoga druga republička javna preduzeća.
Naime, Nacrt zakona o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije, a koji je trenutno u fazi javne rasprave, predviđa da (republička) javna preduzeća menjaju pravnu formu i da postaju društva sa ograničenom odgovornošću (DOO) ili akcionarska društva.
Prema podacima Ministarstva privrede, u Srbiji postoje ukupno 22 preduzeća koja imaju status javnog preduzeća. Ipak, sudeći po tekstu tog nacrta zakona, iz toga će biti izuzeta neka preduzeća, poput onih koji se bave proizvodnjom naoružanja i vojne opreme.
Jednodomna i dvodomna privredna društva
Promena statusa dovešće do niza promena u radu pomenutim preduzeća – načina upravljanja, odnosno izbora direktora, članova Skupštine preduzeća, nadzornih odbora…
Transformisana državna preduzeća biće organizovana kao dvodomna (veliko i srednje pravno lice), odnosno imaće i skupštinu i nadzorni odbor, ili jednodomna (malo i mikro pravno lice), koja će imati samo skupštinu.
U zavisnosti od toga da li je reč o dvodomnom ili jednodomnom, razlikuje se i organ koji bira direktora.
Izbor direktora, skupština i nadzorni odbor
Ukoliko je reč o većem pravnom licu, direktora na četiri godine razrešava i bira nadzorni odbor, a na osnovu sprovedenog javnog konkursa. Ukoliko je reč o jednodomnom, prvog čoveka preduzeća bira Skupština. U oba slučaja neophodna je saglasnost nadležnog ministarstva (ministarstava privrede ili energetike), koje je prethodno dužno da zatraži saglasnost Vlade.
Zanimljivo je i da se uslovi za izbor direktora bitno ne razlikuju od sada važećih. Međutim, među njima nema onog koji se odnosi na zabranu direktorima da budu članovi organa političke stranke. To po novom zakonu, dakle, neće biti prepreka za ovu funkciju.
Takođe, ovaj zakon ne prepoznaje status vršioca dužnosti, ali postoji mogućnost imenovanja “privremenog direktora” na period do najduže godinu dana.
U Nacrtu zakona nije precizirano ni koliko će skupština preduzeća imati članova. U njemu se samo navodi da se to određuje osnivačkim aktom, odnosno statutom privrednog društva, te da se predstavnik države u tom telu bira na četiri godine i razrešava aktom ministra, a nakon prethodne saglasnosti Vlade.
Direktori neće biti javni funkcioneri
Nemanja Nenadić, programski direktor Transparetnosti Srbije, navodi da bi jedna od posledica promena transformacije javnih preduzeća u akcionarska društva ili DOO mogla da bude njihova potpuna ili delimična prodaja, što sa javnim preduzećima nije moguće.
“Imajući u vidu da je bilo već nekih nagoveštaja da bi moglo da dođe do prodaje, na primer EPS, u kontekstu tih najava logično je da se to tumači glavni cilj. Sigurno neće sva da prodaju”, kaže Nenadić za “Novu”.
On navodi da je glavni problem sa tim nacrtom što govori o tome da će ove promene omogućiti efikasnije upravljanje tim preduzećima, ali ne postoji nijedan razlog zbog kojih bismo poverovali da će se upravo to ostvariti.
“Po zakonima koji važe već 10 godina unazad, postojala je obaveza da se izabere profesionalni menadžment, pa to Vlada nije učinila. Sada se proces odlučivanja o izboru direktora spušta još stepenicu niže do skupštine akcionara, ali to su ljudi koje bira Vlada. Neće Vlada formalno da ih bira, nego neko koga je Vlada izabrala i ko će nesumnjivo u tom pogledu slediti Vladinu politiku. A ta politika je do sada bila da mnogim javnim preduzećima upravljaju ljudi kojima je istekao mandat i koji nisu izabrani na konkursu”, podseća Nenadić.
On ističe da su po autentičnom tumačenju važećeg zakona direktori, članovi nadzornih odbora i predstavnici države u skupštini preduzeća javni funkcioneri, jer ih imenuje Vlada, i da su u obavezi da prijavljuju imovinu. Novim zakonom to će se promeniti.
“Po Nacrtu zakona, direktore i članove nadzornih odbora biraće ministar privrede. Njih formalno neće birati vlada. Na njih se neće primenjivati Zakon o sprečavanju korupcije”, upozorava Nenadić.
BONUS VIDEO Štrajk radnika EPS
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
