4
Potencijalno dobra ideja, tema za razmišljanje, kukavičje jaje, rizik, čisto gubljenje vremena... Kad je reč o predizborima, odnosno uključivanju građana u izbor kandidata za gradonačelnika, opozicija nije usaglašenih stavova. Utisak je da, ipak, njen veći deo nije izričito naklonjen ovoj ideji.
„Ljudi hoće promenu, oni neće da glasaju za nečijih tri, četiri ili pet odsto. To nije promena. Oni hoće da glasaju za pobednika, a mi moramo to da omogućimo. Građani treba da učestvuju u odluci ko će ih predstavljati na izborima“, rekao je nedavno u intervjuu za portal Nova.rs bivši gradonačelnik Šapca i lider Zajedno za Srbiju Nebojša Zelenović.
Da bi se to postiglo, smatra on, opozicija treba da održi predizbore i pruži građanima mogućnost da sami izaberu ko će biti njihov kandidat, najpre na beogradskim, a zatim i predsedničkim, pa i parlamentarnim izborima…
„Tako što bi sve političke organizacije mogle za početak u Beogradu, organizovati da svaka od tih političkih organizacija predloži svog kandidata za gradonačelnika. U Beogradu zato što je to sad najlakše organizovati. Jer je u gradu, jer je sve dostupno, a i mediji su najrazvijeniji u Beogradu. A onda kreće proces od četiri ili pet meseci koji bi se bavio isključivo pozitivnom kampanjom tih kandidata u Beogradu, sa rešenjima za probleme Beograđana. Od zagađenja, preko infrastrukture, saobraćaja ili bilo koje druge od ključnih tema. I da na vrlo sličan način kako je to organizovano u Budimpešti, na kraju tog procesa građani Beograda kažu koga žele da vide kao kandidata za gradonačelnika Beograda. Taj kandidat izabran od strane građana može da pobedi, ko god on bio. Kada se izabere kandidat svi učesnici ovog procesa treba da se obavežu da će stati iza njega i da će biti njihov zajednički kandidat, jer su ga građani izabrali“, objasnio je Zelenović.
Ideja nije „dočekana na nož“, ali ni oberučke prihvaćena.
Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas ponovio je da ne želi da komentariše ništa vezano za izbore dok se opozicija ne izbori za izborne uslove.
Izborni uslovi su prioritet i Demokratske stranke, iako su u načelu ideju o predizborima prihvatili.
Potpredsednica Demokratske stranke Dragana Rakić za Nova.rs kaže:
„DS podržava sve što je korisno i što doprinosi rušenju ovog korumpiranog režima. U tom smislu smo otvoreni i da razmotrimo ideju održavanja predizbora u opoziciji. To je tema za raspravu, kojoj prethodi borba za izborne uslove. Borba za izborne uslove je priroritetna tema u ovom trenutku. Ako nema uslova za slobodne i poštene izbore, nema ni izbora, samim tim i predizbori nemaju mnogo smisla. Tema predizbora se do sada nije razmatrala na stranačkim organima Demokratske stranke“.
Da je Narodna stranka gotovo istog trenutka odbacila Zelenovićevu ideju bilo je jasno nakon nekoliko izjava Vladimira Gajića, koji je ovu zamisao okarakterisao kao „novo kukavičje jaje bačeno u opoziciju“, a potpredsednica ove stranke Sanda Rašković Ivić obrazlaže zašto je to „gubljenje vremena i energije“.
„Za Narodnu i za mene lično predizbori u opoziciji su čist gubitak vremena, energije i resursa. To košta i ne treba pare bacati, ali još je važnije da ne trošimo energiju na međusobno nadgornjavanje u opoziciji. Vlast bi se smejala i zabavljala, mi bi bili na rijaliti pozornici, a oni u gledalištu. Dok se mi međusobno takmičimo ko je bolji, vlast bi neometano kupovala vreme i nas komentarisala i ismevala. To ne treba da radimo, već treba da se ustremimo svakim svojim damarom na režim. A što se kandidata tiče, treba da se dogovorimo. Kako ćemo se sutra dogovarati oko vođenja države, ako ne možemo oko zajedničkih kandidata tamo gde to ima smisla“, rekla je Rašković Ivić za Nova.rs.
Predsednik Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović smatra da je ovo potencijalno dobra ideja, koja može biti upropašćena.
„Reč je o potencijalno dobroj ideji koja može biti upropaštena ukoliko organizatori budu preterano ambiciozni. Jedino što bi eventualno moglo da se izvede jeste izbor nosioca liste za Beograd, ali uz prethodni sporazum učesnika i formiranju jedne liste i obećanju da će kasnije za gradonačelnika biti izglasan upravo nosilac liste. Ambicije da se predizborima biraju i kandidati za odbornike i poslanike su unapred osuđene na propast“, kaže Grbović i dodaje:
„Mislim da se i u ovom slučaju preskaču koraci, da je o ovome moralo da se razgovara bez javnosti, a svakako ne u trenutku kad je glavna tema dijalog o izbornim uslovima. Verujem da bismo na taj način izbegli bespotrebne sukobe koje je ova rasprava već proizvela. Takođe je veoma pogrešan način na koji se vodi kampanja za predizbore, a koja obiluje uvredama, optužbama i omalovažavanjem opozicije. Pa ako je cela opozicija tako grozna, što je onda bitno da li hoće ili neće da učestvuje u takvom procesu“, pita Grbović.
Pokret za preokret Janka Veselinovića razmotriće ovaj plan ukoliko im bude bio izložen, ali smatra da on sa sobom nosi rizik.
„Ta ideja ima svojih dobrih i loših strana. Dobra strana je u činjenici da ljudi o nečemu odlučuju, da se pitaju. Međutim, postoji i rizik da bi usled nepostojanja iskustva na tom planu moglo da dođe do ozbiljnih problema u realizaciji i da onda to bude autogol za opoziciju. I stvar je procene da li nam taj rizik treba. Pokret za preokret nije upoznat sa detaljnim planom oko realizacije tih predizbora. Ako ga dobijemo razmotrićemo ga“, kaže Veselinović.
Ono što je moguće organizovati, smatra on, jeste anketiranje građana oko njihovih očekivanja od nove vlasti i ko su ljudi koje oni vide kao nosioce realizacije tih ideja.
„To može da radi svaka stranka i pokret i onda ne bi bilo rizika. Pokret za preokret će od avgusta raditi takvo anketiranje. Zamislili smo da postavimo „glasačke kutije“ na prometnim mestima i da ljudi mogu u njih da ubace predloge ideja i imena ljudi za bjihovu realizaciju. To nije ono što zagovornici predizbora predlažu, ali je komplementarno sa tom idejom. Slične stvari rade stanovnici švajcarskih lokalnih sredina, kantona i na držvnom nivou. Oni kandiduju ideje i onda na referendumu o njima odlučuju. Nama su na ovom planu potrebni mali koraci. Koji, što je važno, sa sobom ne nose veliki rizik. Siguran sam da bi sa većim uzorkom dobili važne poruke od građana, koje bi nam bile smernica za izbore. Možemo da ih pitamo i da li su za to da opozicija ide u jednoj ili možda u dve ili tri kolone“, zaključuje Veselinović.
Dobrica Veselinović iz Ne davimo Beograd ne vidi puno smisla u ovoj ideji.
„Tamo gde se kandidati biraju prema većinskom sistemu, kao što je to bio slučaj sa izborima za gradonačelnika Budimpešte, ili kao što je slučaj sa našim predsedničkim izborima, predlog ima smisla. Ne vidim kako bi to moglo da se sprovede na drugim nivoima izbora ukoliko nema prethodnog dogovora o zajedničkom nastupu cele opozicije, pa da se eventualno testira ko bi trebalo da bude na listi. Čini mi se da nema ni ko da kredibilno sprovede ovu ideju jer nju je u Budimpešti sprovodila stručna organizacija koja je na sebe preuzela složen tehnički zadatak osmišljavanja i zaštite ovog predizbornog procesa. Ideju je svakako lakše realizovati unutar opozicionih organizacija ili dogovorenih opozicionih programskih lista, kada do njih dođe. Ne davimo Beograd će svakako sprovoditi izbore u okviru naše organizacije“, kaže Veselinović.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
