3
Tokom dijaloga oko izbornih uslova predstavnici opozicije su jasno stavili do znanja da bojkot kakav smo imali u prethodnom izbornom ciklusu nije opcija, te da su protesti verovatniji put do fer izbornih uslova. Sada kada je dijalog, bar što se tiče bojkot opozicije i zvanično propao nacrtom sporazuma koji su predložili evroparlamentarci, opozicija veća o sledećim koracima, a čini se da je svakog dana sve dalje od odluke o protestu. Prema mišljenju sagovornika lista “Nova” veliko je pitanje da li opozicija uopšte može da izvede veliki broj građana na ulice, a još veće da li može da ih motiviše da u tim protestima istraju.
Mogućnost protesta umesto bojkota prvi je spomenuo lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas u intervjuu za “Nova”. Govoreći o tome šta očekuje od dijaloga o izbornim uslovima i evroparlamentaraca koji u njemu posreduju, Đilas je rekao:
“Ukoliko to budu predlozi koji će ići uz dlaku Vučiću, sa idejom aj’ samo vi izađite na izbore, pa da mi možemo da odahnemo, mi na te izbore nećemo izaći, nego ćemo pozvati narod na proteste, pa ćemo se na ulici boriti za izborne uslove i za slobodne izbore”.
Sa ovom idejom kasnije su složila i većina opozicionih lidera.
U međuvremenu opozicija u dijalogu nije dobila ništa od onoga što je tražila, pa se opravdano postavlja pitanje da li sada pripremaju za proteste.
Lider Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović u intervjuu za “Nova“ tim povodom je rekao sledeće:
“Za mene je veoma nedogovorno kada neko govori o tome da će se vlast promeniti samo na ulici a da ne objasni ljudima šta je za to sve potrebno. Potrebno je više desetina ili više stotina hiljada ljudi, podrška značajnog dela bezbednosnog sektora, međunarodnog faktora, Crkve i drugih centara moći. U ovom trenutku od toga nema ništa, naprotiv, ti faktori bi bili na strani vlasti. Potrebno je i da budemo spremni na ozbiljne žrtve jer to nije dečija igra, već borba za vlast, a u slučaju aktuelne garniture i borba za slobodu i oni bi u toj borbi koristili apsolutno sva sredstva. Ja da pozivam nekoga u izginuće neću, pa makar nikada ne dobio naklonost onih koji se razmeću revolucionarnim izjavama. Vlast će se promeniti na izborima, a onda će se
pobeda braniti na ulici, ali tada će svim gore navedenim faktorima biti jasno da je gotovo”.
Da je veliko pitanje da li opozicija u ovom trenutku ima snage da iznese ovako nešto smatraju i ostali sagovornici lista “Nova”.
Bivši predsednik Demokratske stranke i profesor Bojan Pajtić i profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu kaže da nije siguran da opozicija trenutno ima snage i moći da okupi veliki broj ljudi na protestima, ali i da omogući da se protest ne ugasi brzo, kao i svi oni prethodnih godina.
“Ako recimo pričamo o protestima 1996. I 1997. godine, mi smo imali mnogo aktivniji antivladin sektor i mnogo snažnije političke stranke u opoziciji, kao i mnogo više uticajnih pojedinaca. Opozicija danas očigledno nema infrastrukturu koja bi mogla u kratkom roku da izvede građane na ulice. Drugo, neophodna je inicijalna kapisla. Svojevremeno su građane na ulice izvukli predsednički izbori, mere protiv korone, nasilje nad Borkom Stefanovićem… To su sve građani doživljavali kao atak na svoje slobode i povod za proteste. Građani će izaći na proteste ako njihov cilj bude dohvatljiv, odnosno ako se tim protestima nešto može postići. Ukoliko je samo negodovanje u pitanju, zbog nefer izbornih uslova, recimo, ne može se očekivati neki veliki odziv ljudi. Ako bi, pak, imali tačno definisane ciljeve i ukoliko bi opozicija mogla da okupi nekoliko hiljada ljudi koji bi bili spremni da svakog dana protestuju, ne bih potcenio kukavičluk Aleksandar Vučića, koji je dosad popuštao i zahtevima nekoliko desetina ili stotina ljudi”, kaže Pajtić.
Uveren je da će opozicija umesto protesta izabrati izbore.
“Mislim da će opozicija na kraju izaći na izbore, čak i po ovkavim uslovima. I mislim da neće uspeti da preface rezultat iz 2016. Godine kada su opozicione stranke koje su ušle u parlament imale oko 23 odsto. Jer, izlazak na izbore pod ovakvim uslovima teško može doneti efekat, ali znajući dinamiku između opozicionih stranaka i finansijskom situacijom u kojoj se neke od njih nalaze, mislim da će izabrati kratkoročni interes”, zaključuje Pajtić.
Direktor Centra za praktičnu politiku Dragan Popović kaže d ane zna da li ima potencijala za proteste opozicije, ali da je siguran da na njih ne treba ići sa porukom da će se srušiti Vučić, jer se to neće desiti.
“I prošlog puta sam mislio da nema potencijala za masovne proteste, pa su se oni ipak desili. Ne znam da li u ovom trenutku što se tiče raspoloženja ljudi ima dovoljno besa za tako nešto. Ono što je činjenica jeste da mi prethodnih nekoliko godina nismo imali proteste koje su organizovale političke stranke, to su uglavnom radili pokreti ili su nastajali spontano. Ono što je sigurno, jeste da i ako ih bude bilo opozicija treba da izađe na njih sa realnim ciljevima, a ne onim tipa da će rezultat protesta biti rušenje Vučića jer se to neće desiti. Pored toga, mislim da bi opozicija trebalo u njih da uključi ne samo političke stranke, već i sličnomisleće ljude iz drugih delova društva. Ne znam da li bi protesti i tada uspeli, ali bi svakako imali više šansi”, kaže Popović za list “Nova”.
BONUS VIDEO: Borko Stefanović u Šapcu o izlasku opozicije na izbore
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
