Suzana Paunović iz Socijaldemokratske partije Rasim Ljajića zauzeće mesto generalnog sekretara predsednika Srbije Aleksandra Vučića na kojem je do sada bio Nikola Selaković. Njen dolazak na pomenutu funkciju može se tumačiti kao jedno od iznenađenja, imajući u vidu da je dosadašnja direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava nije deo najjače stranke u Srbiji.
Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas na konferenciji za novinare u prostorijama Srpske napredne stranke da umesto dosadašanjeg generalnog sekretara Nikole Selakovića, koji odlazi na mesto šefa diplomatije, na njegovo mesto u Predsedništvo dolazi Suzana Paunović.
Ime Suzane Paunović nije toliko poznato široj javnosti u Srbiji, koliko onima koji prate oblast socijalne zaštite. U zvaničnoj biografiji navodi se da je osnovne studije završila na Pravnom fakultetu u Beogradu, te da je pravosudni ispit položila 2000. godine, da bi 12 godina kasnije i diplomirala.
Radila u Vladi Srbije tokom devedesetih
Prvi radni angažman Paunović je imala 1997. godine kad je radila u Ministarstvu rada i socijalne politike. U pomenutom Ministarstvu bavila se porodično-pravnom i socijalnom zaštitom. Nakon demokratskih promena 2000, Paunović nastavlja da se bavi istim poslom na nivou države, te je tako učestvovala u osmišljavanju reformi sistema socijalne zaštite. Od 2009. do 2012. godine bila na mestu pomoćnika ministra rada i socijane politike. U pomenutom periodu je donet i novi Zakon o socijalnoj zaštiti. Sredinom 2012. postala je pomoćnica direktora Kancelarije za ljudska i manjinska prava, da bi krajem februara 2013. imenovana je na čelno mesto te instutucije.
Članica Socijaldemokratske partije Srbije, gde je ujedno i predsednika Odbora za socijalnu politiku i lokalne inicijative.
Udruženje stručnih radnika socijalne zaštite Srbije 2012. godine dodelilo joj prvu Republičku nagradu za doprinos socijalnoj zaštiti Srbije.
Govoreći o problemima u okviru socijalne zaštite stanovništva, Paunović svojevremeno u intervjuu za nedeljnik Vreme istakla da je (ne)činjenje državnih službenika mnogo veći problem od sprovođenja zakona.
“Uvek ćete čuti da je nasilje kriv loš zakon. Da je sistem loš, da država nije reagovala. Ne slažem se sa tim pristupm. Žrtve nasilja se za pomoć obraćaju službenicima koji čine sistem i svaki njihov propust u radu mora biti sankcionisan. Usvojene zakone, potpisane protokole o saradnji u praksi sprovode ljudi. I najsavršeniji zakon sam po sebi ne može pomoć ukoliko se ne primenjuje”, navela je ona.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare