"Nema pomirenja Srbije i Hrvatske dok je Vučić na vlasti"

Operacija Oluja je vojna akcija kojom su za vreme rata u Hrvatskoj, početkom avgusta 1995, snage hrvatske vojske i policije uspostavile kontrolu nad zapadnim delom tadašnje Republike Srpske Krajine. U akciji je učestvovao i Peti korpus Armije BiH iz bihaćkog džepa, koji je tom prilikom uspostavio nadzor nad tadašnjom Autonomnom republikom Zapadnom Bosnom.Hrvati ovu akciju danas slave kao oslobodilačku, dok za Srbiju ona znači progon 220.000 Srba sa svojih ognjišta, u kojem je život izgubilo 1.872 ljudi, od čega 65 odsto civila i 30 odsto žena, većina iznad 60 godina starosti.Ove godine kao bomba je odjeknula vest da će jedan Srbin i to Boris Milošević, potpredsednik Vlade Andreja Plenkovića, prisustvovati obeležavanju godišnjice Oluje u Kninu. Srpska javnost ovu vest dočekala je na nož, a i u hrvatskom narodu bilo je onih koji su se žestoko usprotivili prisustvu jednog Srbina kao "simbola okupacije".Dugme za reset drže istoričariNovinar i analitičar Jakša Šćekić, za Nova.rs kaže da su sve prilike da u bliskoj, pa i u daljoj budućnosti nema izgleda za pomirenje dva naroda.

“U obe sredine ne prestajemo da živimo u prošlosti. Mi u Srbiji vidimo Jasenovac, Bljesak i Oluju, a u Hrvatskoj Knin i “balvan revoluciju”. Sve dok to traje nekog suštinskog pomirenja, po dubini, neće biti. Jako je teško da će neko uskoro pritisnuti reset”, kaže Šćekić.On je mišljenja da crtu treba da podvuku istoričari sa obe strane.“Moramo konačno potisnuti političare iz ove priče. Na red treba da dođu istoričari sa obe strane, koji će utvrditi činjenice i napisati jednu novu istoriju u kojoj će biti samo istina. U tom svetlu potez Borisa Miloševića i njegov odlazak na obeležavanje Oluje tumačim kao potez budućnosti. Isto kao što će drugi potpredsednik hrvatske Vlade prisustvovati pomenu srpskim žrtvama u Gruborima”, zaključuje Jakšić.Sličnog je mišljenja i hrvatski analitičar Davor Đenero, koji kaže da je nemoguće slaviti Oluju kao važan dan u hrvatskoj istoriji, a ne setiti se činjenice da je to bilo izrazito traumatično za sudržavljane srpskog porekla.Nema proslave bez pijeteta prema žrtvama

“ Srbi su u Oluji pretrpeli stravičan teror i bili su potpuno nezaštićeni od države, koja im je tu zaštitu morala pružiti. Danas, bez izražavanja pijeteta prema tim žrtvama nije moguće proslaviti ovaj datum. Ivo Josipović je svojevremeno pokušao redizajnirati protokol i uvesti pijetet prema srpskim žrtvama, ali to je tada izazvalo veliki otpor u hrvatskoj javnosti. Čak je i SDSS Milorada Pupovca tada bila protiv toga. Sada je vlada Andreja Plenkovića uspela da napravi korak dalje. Dolazak Miloševića na obeležavanje Oluje, kao i odlazak drugog potpredsednika, inače generala koji je učestvovao u Oluji, u Grubore, može se smatrati početkom međusobnog priznavanja žrtava”, ocenjuje Đenero za Nova.rs.Ovo, uz govor poslanice Ane Šimprage u hrvatskom parlamentu, u kojem je govorila o svojim uspomenama na Oluju iz percepcije osmogodišnje devojčice koja je tada izbegla u Srbiju, Đenero označava kao dva veoma važna trenutka u pokušaju pomirenja.“Suštinski pomaka ima, ali neće se ništa konkretno desiti sve dok su na vlasti u Srbiji Aleksandar Vučić i Ivica Dačić, koji iz dana u dan podgrevaju sukobe pričama o hrvatskim špijunima u Srbiji, stalnim naoružavanjem i starom retorikom. Nisam bio neki veliki obožavatelj lika i dela Ive Josipovića, ali ono što su on i Boris Tadić radili po ovom pitanju u vreme svojih mandata bilo je sjajno”, zaključuje Đenero.