Odbrana bivšeg komananta OVK Hašima Tačija tvrdila je pred sudom u Hagu da on 1998-99 nije imao komandu i kontrolu nad OVK, niti nad "odmetnutim elementima" te paravojske koji su počinili zločine nad Albancima, Romima i Srbima.
U uvodnoj reči, branilac Greg Kiho je kazao da Tači ne negira da su „zločine počinili neki Albanci“, ali „odbacuje da je to bila politika vođstva OVK“ i da su zlodela bila sistematska i raširena. Istovremeno, odbrana je tvrdila da „Hašim Tači nije kontrolisao OVK, već su to su radili komandanti operativnih zona“.
„Lokalni nivo (OVK) je imao moć…Nije bilo efektivne komande i kontrole nad celom OVK“, kazao je Kiho.
Optužnica Tačija (54) i trojicu saoptuženih članova Glavnog štaba OVK tereti za zlodela u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad približno 407 pritvorenika, od kojih su 102 ubijena, od marta 1998. do septembra 1999. godine.
„Ko je imao komandu i kontrolu nad centrima za pritvor? Odgovor je jasan: ljudi na lokalnom nivou i komandanti operativnih zona (OVK)“, naglasio je Tačijev branilac.
Kiho je rekao da „nasilje nije bilo proizvod navodnog udruženog zločinačkog poduhvata, nego je bilo posledica osvete, namirivanja računa i sveopšteg bezakonja“.
„Osveta za srpske zločine je bila glavni motiv za nasilje“, tvrdio je Tačijev advokat.
Sam Tači, kao „politički direktor OVK“, kako je rekao njegov branilac, „nije imao motiv da učestvuje u bilo kakvim zločinima“.
„On je znao da uspeh OVK zavisi od podrške Zapada, a naročito SAD“, dodao je.
Nasilje i zlodela posle povlačenja srpskih snaga 1999, po odbrani, „nisu bili u Tačijevom interesu“, jer je on znao da će to naneti štetu Kosovu u borbi za nezavisnost i međunarodno priznanje. Branioci su prikazali snimke na kojima Tači poziva Srbe da se vrate na Kosovo, osuđuje zločine, a Albance da ne pribegavaju nasilju. Tači je, pritom, znao da su, kao uslov za podršku, SAD još 1998. zatražile, pored ostalog, zatražile da OVK „ne napada civile“.
CIA je kasnije izvestila da „OVK nije umešana u terorističke aktivnosti protiv onih koji ne učestvuju u neprijateljstvima“, naznačio je Kiho.
OVK, po Kihou, „nije imala efektivnu komandu i kontrolu“ naročito kada je bila skoro „uništena“ srpskim ofanzivama u leto 1998. i s proleća 1999.
Da Tači nije imao komandu i kontrolu nad OVK, odbrana je dokazivala i rečima tadašnjeg američkog senatora Džozefa Bajdena tokom susreta s Tačijem 1998.
„Ja znam da ti znaš da ti ne kontrolišeš OVK“, rekao je Bajden tada Tačiju, kako je odbrana citirala.
Kao dokaz da Tači nije imao moć ni vlast da odlučuje u ime OVK, Kiho je naveo da Tači nije smeo da potpiše sporazum u Rambujeu zato što su mu zapovednici operativnih zona OVK pretili. Tačijeva odbrana sugerisala je da je moć da donosi odluke imao politički predstavnik OVK Adem Demaći. Branilac Kiho je OVK predstavio kao labavu formaciju grupa branilaca sela „koje su kontrolisali lokalni ljudi“.
Tačijeva odbrana nastavlja uvodnu reč.
Zajedno sa Tačijem, bivšim komandantom OVK, za zločine nad Albancima, Srbima i Romima na Kosovu i u Albaniji, 1998-99, optuženi su članovi Glavnog štaba OVK Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići.
Odbrana drugooptuženog Kadrija Veselija (Veseli) tvrdila je danas, pred haškim sudom, da Veselji nije imao ništa za zločinima na Kosovu i u Albaniji, 1998-99, za koje je optužen.
„Nema nijednog svedoka ni dokumenta tužilaštva koji bi potvrdio da je Veselji učinio išta neprimereno“, rekao je njegov branilac Ben Emerson (Emmerson) u uvodnoj reči.
Veselji (55) optužen je, kao šef obaveštajne službe u Glavnom štabu OVK, za zlodela u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad približno 407 pritvorenika, od kojih su 102 ubijena, od marta 1998. do septembra 1999.
Niko od svedoka, po Emersonu, ne tvrdi da je Veselji „bio prisutan kada su zločini počinjeni, a nema ni dokaza da je on zlodela naredio ili podsticao“.
Branilac je tvrdio i da Veselji nikada nije dobio izveštaje o zločinima, „niti je učestvovao u događajima koji su vodili zločinima“.
„O tome ne postoji nijedan dokument“, tvrdio je Emerson.
Sugerišući odbranu alibijem, Emerson je tvrdio da je Veselji – od imenovanja u novembru 1998. do početka NATO bombardovanja u martu 1999. – bio van Kosova, pretežno u Albaniji.
Tužioci su nedavno objavili identitete 75 od 102 žrtve, od kojih je 51 bila srpske nacionalnosti. U pritvorima OVK stradala su i 23 Albanca i jedan Rom. Identiteti još 25 žrtava biće obelodanjeni tokom procesa.
U 10 tačaka, Tači, Veselji (55), Seljimi (52) i Krasnići (72) optuženi su za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Ta krivična dela kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke kao ratni zločini. Za te zločine, po optužnici, Tači i saoptuženi snose i individualnu i komandnu odgovornost.
Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.
***
BONUS VIDEO – Vođe OVK pred sudom u Hagu: Šta kažu na Kosovu o optužbama za ratne zločine
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar