Objavljeno novo istraživanje: Članstvo Srbije u EU podržava 43 odsto građana

Ukoliko bi sutra bio održan referendum sa pitanjem „Da li podržavate članstvo Srbije u EU?“, 43 odsto građana Srbije glasalo bi za, 32 odsto protiv, dok uopšte ne bi glasalo 13 odsto, a 12 ne zna šta bi odgovorilo na to pitanje, rezultat je najnovijeg istraživanja javnog mnjenja „Evropska orijentacija građana Srbije“.Dve trećine ispitanika (65 odsto) smatra da bi reforme neophodne za ulazak naše države u EU trebalo sprovoditi, zbog dobrobiti građana i stvaranja bolje i uređenije Srbije.Na pitanje o bespovratnoj razvojnoj pomoći Srbiji od 2000. godine do danas, 28 odsto ispitanika je prepoznalo da je EU najveći donator, a iza njih se nalaze Kina, Rusija i Norveška.Trećina ispitanika upoznata je sa činjenicom da se u Srbiji sprovode projekti finansirani EU sredstvima, a taj procenat je još veći u pograničnim oblastima, gde 48 odsto anketiranih zna da se u njihovim sredinama sprovode projekti u okviru prekogranične saradnje. Više od 80 odsto njih se u potpunosti ili delimično slaže da vide konkretne rezultate sprovođenja ovih projekata finansiranih iz fondova EU.Da bi i država i oni lično imali koristi od članstva Srbije u EU, smatra 38 odsto učesnika istraživanja. Najviše koristi imale bi velike kompanije, industrija, mala i srednja preduzeća prema mišljenju 35 odsto ispitanika, zatim zdravstvo (11 odsto), školstvo (10 odsto), te sudstvo i socijalna zaštita (po sedam odsto).S druge strane, 21 odsto građana misli da će domaća poljoprivreda najviše izgubiti ulaskom Srbije u EU.Borbu protiv korupcije i reformu zdravstvenog sistema (po 17 odsto), bolju zaštitu ljudskih prava, reformu obrazovnog sistema (po 12 odsto) i reformu pravosuđa (11 odsto) građani vide kao najznačajnije i kao one koje najviše utiču na njihov svakodnevni život. Sledeće po važnosti su im unapređenje poljoprivrede (11 odsto) i bolja zaštita životne sredine (10 odsto). Za najveći broj građana članstvo u EU predstavlja mogućnost putovanja unutar EU (15 odsto), više mogućnosti zapošljavanja (14 odsto), put ka boljoj budućnosti mladih ljudi (13 odsto), ali za 13 odsto ispitanika predstavlja i rizik da izgube sopstveni kulturni identitet.Veliki broj građana (41 odsto) izrazio je spremnost da, ako je to s ciljem ulaska u EU, izmeni dosadašnje životne navike, kao na primer da počne da odvaja smeće za reciklažu, da plaća kauciju za PET ambalažu, da štedi energiju i vodu. Trećina navodi da bi bila spremna da menja i svoje radne navike, pre svega radno vreme, dužinu godišnjeg odmora, beneficije koje na poslu ima.Na pitanje u kakvom bi društvenom sistemu voleli da žive, građani kao uzor najpre navode Švajcarsku (25 odsto), a potom Nemačku (20 odsto) i Norvešku (14 odsto). U istraživanju je učestvovalo 1.050 ispitanika starijih od 18 godina, na teritoriji Srbije, bez Kosova i Metohije, prema standardu Evrobarometra, saopštilo je ministarstvo.