26
Ukoliko Kosovo i Srbija potpišu sporazum na osnovu francusko-nemačkog predloga, onda će Srbija pristati da poštuje postojanje Kosova i tretira ga kao zasebnu pravnu realnost, dok Kosovo mora da pristane da sprovede sve prethodne sporazume, uključujući i Zajednicu opština sa srpskom većinom, objavio je Albanian post.
Kako prenosi Kossev, predlog – sporazum nosi naziv „Osnovni sporazum o statusu odnosa“, ima ukupno devet tačaka i glavne su zasnovane na povelji Organizacije Ujedinjenih nacija koja reguliše međudržavne odnose. U ovom članku, Albanian Post se poziva na jedan od prvih radnih nacrta.
U nastavku će biti objašnjene neke od dinamika koje su se dogodile ili bi se mogle dogoditi u bliskoj budućnosti.
Važan deo sporazuma, možda i najvažniji deo, je njegova preambula.
Ova preambula objašnjava osnovne principe na kojima je sporazum sačinjen. Osnovni princip je da se ovaj sporazum ne meša u način na koji se ugovorne strane vide, zatim postoji princip koji podseća na njihove obaveze prema miru i bezbednosti, princip poštovanja granica ili linija podele i princip da ovaj sporazum ima za cilj stvaranje uslova za saradnju dve strane, kao nešto od interesa za obične ljude, kako na Kosovu tako i u Srbiji.
Veći deo sporazuma, kako prenosi Albanian Post, zasniva se na modelu dve nemačke iz 1972. godine, sporazuma koji se zvao Osnovni sporazum.
Nemački kancelar, Olaf Šolc, smatra da nemačko iskustvo u rešavanju jednog veoma osetljivog pitanja za Nemce posle Drugog svetskog rata ne može da odbaci nijedna strana.
Od devet članova koji se trenutno nalaze u sporazumu, u prvom članu se navodi da će „Kosovo i Srbija razvijati normalne dobrosusedske odnose na osnovu jednakih prava“.
Ova tačka je veoma važna, ona predstavlja osnovu celokupne logike predloga. Tačka, koja je preuzeta iz osnovnog sporazuma dve Nemačke, predstavlja vrednost, ali i uslov koje su EU, a posebno Nemačka i Francuska, postavile Kosovu i Srbiji.
Stav ove dve države je čvrst, bez obzira na to kako se vide, Kosovo i Srbija moraju da se uzajamno poštuju i da se ponašaju kao dobri susedi.
Ove vrednosti i ovaj uslov su takođe visoko postavljeni u vodećim principima Berlinskog procesa, koji je već evoluirao u ozbiljan i nepremostiv proces za zemlje regiona, kao i u principima Evropske političke zajednice (EPC).
Druga tačka sporazuma je njegova druga suštinska tačka, kojom Srbija prihvata Kosovo i njegovo postojanje kao ravnopravnog aktera u uzajamnim odnosima.
„Kosovo i Srbija će se rukovoditi ciljevima i principima sadržanim u Povelji Ujedinjenih nacija, posebno suverenom jednakošću svih država, poštovanjem nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta, pravom na samoopredeljenje, očuvanjem ljudskih prava i nediskriminacijom“, navodi se u ovom tekstu, na koji se osvrnuo i predsednik Gljauk Konjufca kada je pre nekoliko dana objasnio neke detalje sporazuma.
Tačka 3 se takođe poziva na povelju UN.
„U skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija, Kosovo i Srbija će svoje sporove rešavati isključivo mirnim putem i uzdržaće se od pretnji ili upotrebe sile“, navodi se u ovoj tački i nastavlja sa jednim od najvažnijih delova dokumenta – „oni (strane) ponovo potvrđuju nepovredivost sada i u budućnosti granice/linije podele koja postoji između njih i obavezuju se da će u potpunosti poštovati njihov teritorijalni integritet“.
Srbija je sve tri ove tačke ocenila kao problematične, jer, prema njihovoj oceni, te tačke otvaraju put za neposredno članstvo Kosova u UN.
Prema izvorima AP, u tekućem procesu, međunarodni posrednici su izrazili spremnost za izmene samo u tačkama 2 i 3, gde se pozivanje na Povelju UN i druge principe koji proizilaze iz ove povelje zamenjuju pozivanjem na principe za članstvo u EU.
Izvori AP podsećaju da EU funkcioniše na principu ravnopravnosti država članica, dok se kriterijumi iz Kopenhagena podjednako primenjuju na sve države koje teže članstvu.
Podsećanja radi, ovi kriterijumi uključuju stabilnu demokratiju i vladavinu prava, funkcionalnu tržišnu ekonomiju i prihvatanje svih zakona EU.
Prelazak na reference vezane za članstvo u EU daje Briselu veliku autonomiju u vođenju procesa, a posredno obavezuje i sve države članice. Izvori AP-a podsećaju da ovaj plan nije samo plan Berlina i Pariza, već je i plan Evropske komisije.
Izvori AP tvrde da prelazak na reference vezane za članstvo u EU definiše pitanje Kosova kao unutarevropsko pitanje. Prema izvorima AP, pozivanje na članstvo u EU je od suštinskog značaja, jer stranama oduzima praznu retoriku.
Kosovo i Srbija ne mogu tražiti članstvo u EU kao svoj strateški cilj i istovremeno odbaciti reference vezane za članstvo u EU.
Isti ovi izvori tvrde da su kancelar Olaf Šolc i predsednik Emanuel Makron imali razumevanja prema određenim osetljivostima u Beogradu, pa su ostavili otvorenu mogućnost ublažavanja jezika, ali to omekšavanje nikako ne znači da će kancelar Šolc i predsednik Makron odustati od svog osnovnog stava da Srbija ne može u EU bez konačnog političkog i pravnog rešavanja otvorenog pitanja sa Kosovom.
Ovaj stav, makar implicitno, mora da bude uvršten u sporazum, inače je sve samo neozbiljno i samo potvrda trenutnog statusa kvo.
Prema izvorima AP-a, Srbija može lako da izađe iz ove situacije jednostavnom izjavom da odustaje od članstva u EU.
Nakon ove deklaracije, Nemačka i Francuska bi se povukle iz ovog predloga, dok bi Evropska komisija pokrenula procedure prekida svih ugovornih odnosa Srbije i EU, koji su nastali kao rezultat procesa apliciranja Srbije u EU.
Izvor AP-a pita: Može li to Srbija? Dakle, da se odrekne članstva u EU, što znači i odricanje od ogromnih sredstava i pomoći koju dobija od Evrope? Naravno da ne.
Ali to takođe znači da Srbija ne može da nastavi da se pretvara da želi članstvo u EU, da dobija sredstva i pomoć, a da istovremeno odbacuje kompromis koji nude dve najveće države EU.
Prema izvoru AP-a, Srbija mora da donese veliku, smelu i odlučnu odluku za svoju evropsku budućnost.
Odreći se članstva u EU, a samim tim i preko potrebne pomoći Srbiji, ili krenuti na put ka kompromisu koji se nudi.
Član četiri je takođe jedan od važnih delova koji predstavlja osnovu za dalji proces integracije obe strane. U njemu se kaže „Kosovo i Srbija nastavljaju pod pretpostavkom da nijedna od dve strane ne može da predstavlja drugu na međunarodnom nivou ili delovati u njeno ime“.
Ovim članom Srbija više ne može da opstruiše put Kosova ka EU, uključujući lobiranje protiv Kosova u pet država koje ga nisu priznale, kao i da ometa članstvo Kosova u Savetu Evrope.
Izvori AP podsećaju da je članstvo u Savetu Evrope osnovni preduslov za članstvo u Evropskoj uniji.
Tačka pet se bavi pitanjem bezbednosti na Balkanu i kaže da će „Kosovo i Srbija promovisati mirne odnose na Zapadnom Balkanu i doprineti regionalnoj bezbednosti i saradnji u Evropi“.
Tačka šest, koja jasno kaže da „Kosovo i Srbija nastavljaju sa uzajamnim poštovanjem jurisdikcije svake strane“, otvara put Kosovu i Srbiji da prevaziđu mnoge praktične probleme.
Jedna od najobimnijih tačaka je tačka sedam, koja definiše odnose i saradnju dve zemlje. Ova tačka je logičan nastavak tačke 6.
„Kosovo i Srbija izražavaju spremnost da reše praktična i humanitarna pitanja u procesu normalizacije svojih odnosa. Oni će na osnovu ovog sporazuma zaključivati sporazume u cilju razvoja i unapređenja saradnje u oblasti privrede, nauke i tehnologije, saobraćaja, pravosudnih odnosa, pošte i telekomunikacija, zdravstva, kulture, sporta, zaštite životne sredine i drugih oblasti i na njihovu obostranu korist. Detalji se dogovaraju Dopunskim protokolom“.
Prihvatanjem jurisdikcija, Kosovo i Srbija mogu zaključiti mnoge druge sporazume, slične onom o ličnim kartama. Prema rečima izvora AP, sadašnji sporazum o ličnim kartama je u potpunosti u duhu tačke 6 i tačke 7, a ovaj model se može primeniti i na sve druge oblasti.
Kosovo i Srbija trenutno imaju uzajamne odnose samo preko Kancelarija za vezu koje imaju minimalnu i potpuno tehničku funkciju, pa je ovim sporazumom pogođen i ovaj važan deo i određeno je da će „Kosovo i Srbija razmeniti stalne misije“.
Tačka osam takođe precizira da će „one biti smeštene u odgovarajuće sedište vlade. Posebno će se obraditi praktična pitanja u vezi sa uspostavljanjem misija“.
Poslednja tačka, trenutno tačka devet, čini najproblematičniji deo sporazuma o Kosovu.
To je zato što se pojašnjava da ovaj sporazum ne utiče na prethodne, pa ni one vezane za Kosovo i Srbiju, što podrazumeva sprovođenje bilo kog ranije zaključenog sporazuma.
„Kosovo i Srbija su se saglasili da ovaj sporazum ne utiče na bilateralne i multilateralne ugovore i međunarodne sporazume koje su prethodno zaključili ili u vezi sa njima“, kaže se u tački devet.
Prema izvoru AP-a, ova tačka bi mogla da pretrpi izmene i da ima precizniju i direktniju referencu na prethodne sporazume, ali se u suštini ništa ne menja.
Implementacija prethodnih dogovora je u odnosu simbioze sa sporazumom predviđenim francusko-nemačkim planom.
Pitanje Zajednice je od suštinskog značaja za posrednike. Odbijanje Kosova, bez obzira ko je na vlasti, da sprovede ovaj sporazum, umanjuje kredibilitet posrednika.
Štaviše, to stvara prostor da Srbija pobegne od svojih obaveza, uključujući i potrebu da prihvati francusko-nemački plan. Prema izvoru AP-a, odbijanjem da započne razgovore o primeni sporazuma o Asocijaciji, samo Kosovo otvara manevarski prostor Srbiji.
Prema izvoru AP-a, posrednici insistiraju na otpočinjanju razgovora o primeni sporazuma za Asocijaciju, kao i na punoj saradnji Kosova, pri čemu je akcenat na zahtevu da se odluka o registarskim tablicama odloži, kako bi se Srbiji oduzeli svi argumenti da ih trenutno koristi da pobegne od francusko-nemačkog plana. Dakle, prema izvoru AP-a, Kosovo ne bi trebalo da daje alibi Srbiji sopstvenim postupcima, ma koliko oni bili ispravni.
Sporazum će morati da ima još jednu tačku, koja pokazuje da su dve zemlje saglasne za postizanje ovog sporazuma. Izvori AP tvrde da ova tačka možda uopšte neće biti uključena.
Vrlo je moguće da se strane neće obavezati da sporazum bude ratifikovan u odgovarajućim parlamentima, već da će da stupi na snagu jednostavno kao obaveza.
Uokvirujući sporazum kao unutarevropsko pitanje, njegova implementacija će postati nepremostivi uslov za integraciju u EU. Prema izvoru AP-a, ovaj obavezujući tretman EU pretvara sporazum u pravnu obavezu za obe strane, uprkos nedostatku ratifikacije u odgovarajućim parlamentima.
Izvori AP-a tvrde da je u ovom procesu najvažniji deo duha sporazuma i način na koji ga tumače posrednici, u ovom slučaju EU.
Međutim, ovim osnovnim sporazumom se cela stvar ne završava.
Za mnoge i veoma važne detalje mora se postići dogovor u drugom dokumentu koji je takođe definisan tačkom sedam.
„Detalji su dogovoreni u Dopunskom protokolu“, ističe se u ovoj tački.
Dopunski protokoli su specifični u pogledu praktičnih pitanja koja trenutno opterećuju odnose između Kosova i Srbije. Prema izvoru AP-a, izjava predsednice Osmani da francusko-nemački plan ima za cilj da sumira pitanja u nekoliko grupa, referenca je na ovu tačku predloga.
Implementacija ovih protokola, zajedno sa ostalim tačkama ovog predloga kao i svih preliminarnih sporazuma, je proces koji će ići u korak sa dinamikom Berlinskog procesa i dinamike Evropske političke zajednice (EPZ), tako da će biti nepremostiva karika na putu ka EU integracijama.
Takođe, jedan deo obećanja za Kosovo, kao što je priznanje od pet članica Evropske unije, četiri NATO-a i ubrzanje puta integracije za dve zemlje, finansijska obećanja, što je i Amerikanac Gabrijel Eskobar potvrdio da će ih biti puno, nisu saglasnosti koje se potpisuju na papiru.
One predstavljaju obaveze partnera, koje su dogovorene u dobroj veri i zasnovane na prethodnoj saradnji.
Ovako nešto se nije dogodilo ni 1972. godine sporazumom dve Nemačke. Izvor AP-a podseća da je osnovni sporazum iz 1972. godine otvorio put za priznavanje Istočne Nemačke od strane zapadnih država, kao i članstvo u raznim organizacijama, iako to nije bilo predviđeno ugovorom.
Ovaj sporazum, koji je objavio Albanian Post, može i dalje biti izmenjen. Kako je saopštio Žozep Borel iz Evropske unije, strane su već poslale svoje odgovore i predloge i ako se postigne saglasnost, oni mogu postati sastavni deo dokumenta.
Važan momenat biće trojni sastanak Aljbina Kurtija i Aleksandra Vučića sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.
Tu će biti razmotrene i pritužbe dve države u vezi sa dokumentom.
Aktuelni stavovi su da na Kosovu, kako je rekao Kurti, dokument predstavlja „dobru osnovu u pravom smeru“, dok je u Srbiji ministar spoljnih poslova, Ivica Dačić, rekao da „prihvatanje dokumenta, znači prihvatanje nezavisnosti Kosova“.
BONUS VIDEO Šta dalje na Kosovu po isteku 72 sata
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
