Srpska lista neće ostati gladna. Međutim pitanje je kolika je usluga učinenja građanima time što više nema srpskih policajaca, tužilaca i sudija. Njihove plate mogu da se nadomeste, ali njihova zaštita postaje gotovo nemoguća. Ovim rečima lider Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović komentariše novu krizu na Kosovu i Metohiji i odluku predstavnika Srba da izađu iz kosovskih institucija.
Upravo ste se vratili iz posete Berlinu gde ste imali razgovore sa predstavnicima Stranke slobodnih demokrata. Šta su glavni zaključci ovih sastanaka i kako vaši sagovornici gledaju na aktuelnu situaciju u Srbiji?
Sastanci su bili veoma zanimljivi i otvoreni, što obično znači da nisam baš presrećan svim porukama koje sam čuo, ali ključna stvar je da će Srbija imati pouzdanog partnera ukoliko prekine sa politikom sedenja na više stolica i konačno se opredeli da li želi da bude deo Ujedinjene Evrope. Na tom planu je sve manje strpljenja za to balansiranje i situacija vremenom neće postajati lakša, naprotiv, ti pritisci će biti sve veći i za sve nas je bolje da teške odluke donesemo što pre.
Imali ste idealnu priliku da uporedite cene u Srbiji i Nemačkoj i da se i sami uverite u to da li su tačni navodi predsednika Srbije i ostalih predstavnika vlasti da je tamo sve neuporedivo skuplje, da imaju nestašice i restrikcije. Da li je to tačno?
Bilo je i grejanja i tople vode i ulja koje je jeftinije od četiri evra. Bilo je i stvari koje su skuplje, ali je i životni standard daleko veći. A ima i metro i spaja ključne tačke grada i ne ide od nikuda ka nigde. Ima i parlamenta koji radi svoj posao i političkog pluralizma i medijskih sloboda. Sve ono čega bi trebalo da ima i u Srbiji i što smo nekada imali, a sada je potisnuto kako ne bi predstavljalo teret jednom čoveku.
Kako komentarišete ono što se dešava na KiM i izlazak srpskih predstavnika iz institucija i kakav epilog očekujete?
Srušeno je poverenje u proces pregovora i urušen je autoritet onih koji u njemu posreduju time što jedna strana uporno i sada već drsko i cinično odbija da sprovede jedinu svoju obavezu. Kosovska strana je potpisala Briselski sporazum i potvrdila ga dvotrećinskom većinom u svojoj skupštini. Samo je njihova briga kako će to sprovesti. To je politika, neka pronađu kreativno rešenje kako bi ispunili obavezu, jer time ponižavaju ne samo Srbiju kao drugu stranu, već i EU ali i sami sebe time što ne poštuju sopstvene odluke. Ono što je ključna stvar jeste da i ova kriza pokazuje da je dosadašnji pristup pogrešan i da ne postoji ni teoretska šansa da će rezultirati nečim pozitivnim. Rešavanje svakog otvorenog pitanja pojedinačno znači da ćemo svakog meseca imati podizanje tenzija u nedogled, bez obzira na to da li je reč o pitanju od manjeg ili većeg značaja. Mora da se radi na postizanju sveobuhvatnog i održivog sporazuma kojim će se obuhvatiti sva sporna pitanja. Međutim, taj dokument ne bi smeo da bude baziran na međusobnom priznanju jer je to nešto što je za Srbiju i neprihvatljivo i nedovoljno. Srbija je međunarodno priznata država i to će biti sa ili bez Kurtijevog amina. Ono što treba da bude osnov tih pregovora jeste uzdržavanje od daljeg međusobnog blokiranja jer to živote i Srba i Albanaca čini gotovo nemogućim. S druge strane ne treba ni da precenjujemo Kurtijevu autentičnu političku snagu, tim pre što je njegova politička budućnost neizvesna, već da svoju šansu i pozitivnu stranu tog procesa tražimo od onih koji sutra treba da budu i ključni garanti poštovanja dogovorenog a to su EU i SAD.
Kako će živeti ljudi koji su ovim potezom izgubili primanja i verujete li Vučiću kada kaže da će im to biti nadoknađeno?
Srpska lista neće ostati gladna. Međutim pitanje je kolika je usluga učinenja građanima time što više nema srpskih policajaca, tužilaca i sudija. Njihove plate mogu da se nadomeste, ali njihova zaštita postaje gotovo nemoguća. Srbija ne može da pošalje svoju policiju ili svoju vojsku da ih zaštite, to su nam još 1999. omogućili politički učitelji sadašnjih vlastodržaca.
Kad je reč o francusko-nemačkom predlogu sporazuma, mislite li da ga treba prihvatiti i dozvoliti Kosovu ulazak u UN?
Svakako da taj dokument ne treba unapred odbaciti već treba da težimo da se on popravi u našu korist. Pre svega u pogledu garantovanja zaštite Srba i srpske imovine i kulturne baštine na Kosovu. Kao što u budućnosti nećemo biti mlađi, teško je i da bi naredne ponude bile bolje od ove.
Da li bi to značilo priznanje Kosova, a da vlast to zvanično ne kaže?
Vlast je još 1999. priznala da nema suverenitet nad teritorijom Kosova i Metohije. Briselskim sporazumima su priznate nadležnosti Prištini. Sve ide u pravcu toga da je članstvo u UN sledeće na dnevnom redu, ali ta tema ne bi smela da dođe na sto dokle god Kurti odbija formiranje Zajednice srpskih opština.
Zasedanje Skupštine Srbije prethodnih dana bilo je veoma burno, a najjači utisak su svakako uvrede poslanika SNS na račun žena u opoziciji. Kako to komentarišete?
Mizoginija je integralni deo njihovog političkog bića. Ne postoji politička korektnost niti politička obuka koja može da se spreči da određeni poslanici vlasti pokažu svoje pravo lice. To je pitanje vrednosti, a ne političke veštine. Vrednosti osećaš, to živiš. Ako ih nemaš, ne možeš ih ni naučiti, to je nemoguće. Međutim postoje i stvari koje suštinski podrivaju položaj žena u politici a koje su prošle neopaženo. Reč je o izigravanju zakona koji garantuje da slabije zastupljeni pol, a to su uglavnom žene, na svakoj listi imaju najmanje 40% predstavnika. Vi već sad imate slučajeve, poput koalicije NADA da četiri žene podnose ostavke da bi muškarci zauzeli njihova mesta. To je otvoreno izigravanje zakona i diskriminacija zbog čega ću tražiti izmenu tog zakona kojim će se garantnovati da na ta mesta može da uđe samo sledeći predstavnik manje zastupljenog pola.
U poslednje vreme izgleda da su se odnosi na relaciji Ujedinjeni – Narodna stranka popravili. Vaši odbornici sarađuju u gradskom parlamentu, a i u Skupštini Srbije prethodnih dana opozicija deluje prilično ujedinjeno. Mislite li da na nekim sledećim izborima, ipak, može doći do neke široke opozicione koalicije?
Ta saradnja je korektna i ljudska, ali i dalje ne mislim da bi jedinstvena lista bila rešenje. Bilo bi sebično da jedina stvar koja može da nas ujedini jeste ponašanje predstavnika vladajućih stranaka u parlamentu. Naravno da ćemo uvek braniti sve koleginice i kolege koji budu napadnuti i da ih nećemo ostavljati na cedilu, ali za predizbornu koaliciju je potrebno mnogo više. Potrebna je saglasnost o tome u kakvoj ćemo Srbiji živet. Vidimo li Srbiju kao deo EU ili kao Belorusiju na Balkanu. Vidimo li Srbiju kao zemlju koja rešava svoje probleme ili koja ih prenosi na nove generacije, kao državu koja podržava regionalnu saradnju ili Srpski svet. Bilo bi i nepošteno prema građanima i glupo prema samima sebi da pravimo koaliciju koja će da puca na svakom političkom pitanju. Probali smo, ne ide.
Vlast je istrajna u nameri da sruši stari most na Savi i podigne kineski kredit za izgradnju novog. Šta vi mislite o tome, treba li rušiti ovaj most?
Mostovi se grade, ne ruše se. Pogotovo se ne uzimaju krediti da bi se rušili. Ne čuvamo samo mi most od rušenja, već i kolektivno mentalno zdravlje od kontaminacije i istoriju od zaborava. Nećemo podržati taj korak i borićemo se protiv toga ako treba i na ulici, ali najefikasnije sredstvo borbe jeste smena destruktivne vlasti, a građani Beograda će šansu za to imati već na proleće.
BONUS VIDEO: Rakić objavljuje izlazak Srba iz kosovskih institucija
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare