1
Kako počnu najave većih plata za godinu ili pet, analitičari već gledaju u kalendar kada su sledeći izbori. A poslednjih dana aktivirana su neka stara obećanja, prosečna plata od 900 evra do 2025. godine.
Ali, s obzirom da su izbori već za nekoliko meseci, najavljeno je još ranije, do proleća 2022. a moguće i pre jer potrebno je nešto bliže, opipljivije, pa je predsednik Srbije pre nekoliko dana spomenuo 600 evra od početka sledeće godine kada je govorio o projekcijama ekonomskog rasta u ovoj godini, piše dnevni list „Danas“.
„Taj rast o kojem govorim donosi veće plate i penzije, ne smem da najavljujem, ali bismo svakako imali značajno povećanje plata i penzija ako ovo ovako ostane i ako još unapredimo stopu rasta“, rekao je Aleksandar Vučić dodajući da će prosečna plata u Srbiji već od 1. januara biti veća od 600 evra, a u Beogradu preko 770 ili 780 evra.
POGLEDAJTE JOŠ:
U toliko veliki rast plata predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić ne veruje.
„Nisam sigurna da je to moguće, posebno posle pandemije i krize i neracionalnog trošenja budžetskih para. Biće dobro ako zarade porastu i par procenata. I ovog, kao i svakog puta, radi se o predizbornoj priči. I ovih 500 evra plate smo dobijali obećanja, pa čekali nekoliko godina“, ocenjuje Savić i dodaje da ni ta prosečna plata ne predstavlja pravi pokazatelj standarda građana Srbije.
„Kada počnu da govore o tih 600 ili 900 evra, setim se armije ljudi koja radi za minimalac. Procenjuje se da 350.000 do 400.000 ljudi prima minimalnu zaradu, a još 400.000 nešto malo više, do 40.000 dinara. Tada sve te bajkovite priče o plati padaju u vodu. Još ako tome dodamo više od milion penzionera sa penzijom od 20.000 dinara, vidimo da je standard građana katastrofalan“, zaključuje Savić uz komentar da to što prosek vuče mali broj onih sa platama od 300 ili 500.000 dinara nije odraz pravog stanja u Srbiji.
U 2019. godini bruto domaći proizvod je realno porastao za 4,2 odsto, a prosečna plata u istoj godini realno je porasla za 8,5 odsto.
U prošloj, recesionoj i pandemijskoj godini, BDP je pao za jedan odsto, dok je prosečna plata na godišnjem nivou povećana za 7,7 odsto.
U 2021. godini, po svoj prilici biće nastavljen taj neusklađeni rast, pošto je već za prva dva meseca povećana zarada za pet odsto, dok je BDP u prvom tromesečju porastao na godišnjem nivou za 1,2 odsto. Ako se stvarno ispostavi tačnim obećanje od 600 evra, čak i uz nešto višu inflaciju, opet će rast plata u ovoj godini višestruko nadmašiti napredak ekonomske aktivnosti.
Istina, od 2014. do 2018. godine, tokom fiskalne konsolidacije, BDP je rastao brže od plata, koje su 2015. imale i realni pad. Ipak, kumulativno BDP je povećan za oko četiri poena više od realnih plata, što je nadoknađeno već 2019. godine.
Ekonomista Saša Đogović ističe da rast plata iznad BDP-a znači manje ulaganja u produktivne projekte.
„Ova obećanja imaju veze sa izborima i ne bi me čudilo i da ad hok povećaju zarade u javnom sektoru i da uz bonuse i akontacije u decembru prosečna zarada dostigne tih 600 evra, pa onda da padne u januaru i normalizuje se u martu i aprilu. Takva ekonomska politika gde plate rastu iznad produktivnosti znači da će veći deo kolača otići u potrošnju, a manji u produktivne investicije. Suprotno, rast plata u skladu sa rastom produktivnosti, značio bi više investicija, ali onda bismo kasnije imali i rast zarada i kupovne moći na zdravim osnovama“, objašnjava Đogović.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
