0
Predlog dela opozicije da se na spisku izbornih uslova u pregovorima sa vlašću, a pod okriljem Evropskog parlamenta, nađe i formiranje paralelnog uredništva Radio televizije Srbije i Radio televizije Vojvodine, prema oceni sagovornika portala Nova.rs u najmanju je ruku nerealan i teško izvodljiv. Ipak, kako smatraju predsednik NUNS Željko Bodrožić i direktor CINS Branko Čečen, predlog može biti dobra polazna tačka za neko realnije rešenje i "strategiju oslobađanja javnog servisa".
Paralelno uredništvo svakako je nešto što do sada niko, nikada i nigde nije spomenuo. Niti primenio.
Ideju su iznedrili predstvanici SSP, DS i PSG nakon dužeg usaglašavanja zajedničkog predloga izbornih uslova, koje će postaviti pred vlast u dijalogu u kojem će učestvovati i predstavnici Evropskog parlamenta.
Šta to tačno podrazumeva?
Kako piše u platformi predloga izbornih uslova pomenutih stranaka, Upravni odbori Radio televizije Srbije i Radio televizije Vojvodine trebalo bi da imenuju paralelna i profesionalna uredništva informativnih emisija na tim televizijama. Predlog bi trebalo da sačini Nezavisno udruženje novinara Srbije, a zatim bi ta paralelna uredništva funkcionisala po principu smenjivanja u poslu – jedan dan informativne segmente programa uređuje postojeće uredništvo, a drugi dan nezavisno uredništvo.
Na ovaj način, smatraju u pomenutim opozicionim strankama, građanima će biti omogućeno da “čuju istinu” o stanju u bolnicama i kovidu, o ekonomskoj situaciji, o korupciji i kriminalu i to ne samo kroz pojavljivanje predstavnika opozicije, već i kroz zastupljenost nezavisnih stručnjaka, lekara, ekonomista, profesora, paora…
Takođe, kako piše u platformi, građani će moći da se upoznaju i sa otkrićima nezavisnih istraživačkih novinara iz BIRN-a, CINS-a, KRIK-a…
Iako se spominju kao svojevrstan nadzorni organ u biranju onog drugog, nazovimo ga opozicionog uredništva, NUNS oko ovoga nije konsultovan. Za sada.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić u izjavi za Nova.rs kaže da mu je drago da je ovo udruženje neko postavio kao etalon za objektivnost, da je svaka ideja o pokretanju RTS sa mrtve tačke dobra, ali da u ovom konkretnom slučaju postoje ozbiljne manjkavosti.
„Svaki predloog koji će pokrenuti RTS sa mrtve tačke je dobar, odnosno ne sa mrtve tačke već iz situacije u kojoj informativni program ne služi nameni, već je propagandno glasilo Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke. Sve što bi moglo da oslobodi RTS jeste tema o kojoj možemo da razgovaramo sa svim akterima javne scene, naravno to uključuje i opoziciju. Ipak, smatram da je predlog o paralelnom uredništvu teško sprovodljiv, bar ne znam da je do sada igde bilo takvih slučajeva. Ali na tome se može i treba raditi, stanje na RTS je neizdrživo i zahteva hitne promene, verujem da će predlozi biti sve konstruktivniji“, kaže Bodružić.
Prema njegovom mišljenju, pre svega, pre bilo kakvih promena u strukturi javnog servisa, treba smeniti celo rukovodstvo ove kuće.
„To je po mom i generalno mišljenju u NUNS prvi korak, pritom ne mislim na ceo RTS već prvenstveno na informativni program, na smenu Dragana Bujoševića i Nenada Lj. Stefanovića. Nacionalni servis je trenutno privatna televizija Aleksandra Vučića i SNS, a Bujošević i Stefanović se ponašaju kao partijski ljudi. Uveren sam da samo ako se RTS upristoji, može se očekivati da se to desi i ostalim medijima. Mi smo kao udruženje spremni da se borimo za slobodu medija, da se uključimo u neki širi dijalog i ponudimo neko rešenje vezano za to. Svakako ne bi učestvovali u uskom i strogo političkom dijalogu vlasti i opozicije“, navodi predsednik NUNS.
Direktor nevladinog Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) Branko Čečen, takođe, je uveren da postoji bolje rešenje od ponuđenog.
„Zadovoljan sam što se ovim rešenjem ne pretenduje na političko uređivanje programa RTS, već je ovaj deo opozicije pokazao želju za uspostavljanjem pluralizma i nezavisnog informisanja. Svaka takva promena bila bi divna, ali pomenuto rešenje mi se ne čini kao praktično i izvodljivo, iz nekoliko razloga. Pre svega, ne traje rad na jednom televizijskom prilogu jedan dan, šta ćemo onda ako nije završen, a sutra posao preuzima druga ekipa. Drugo, koherentnost rada urednika i novinara jeste nešto na čemu počiva novinarski rad. U ovom delu, više bih voleo da sam video mišljenje nekih televizijskih novinara i urednika, njihove predloge šta treba konkretno promeniti. Zatim šta ćemo sa trenutnim uredništvom? Ono sigurno nekom odgovara. Treba napomenuti da na RTS ima puno urednika i novinara koji zaista dobro znaju svoj posao, a ima i dosta onih koji ne znaju osnovne stvari novinarskog posla. Šta ćemo sa njima?“, pita Čečen.
Jako je teško smisliti brzo rešenje, smatra on, te na ovaj uslov dela opozicije gleda samo kao na – dobar početak.
„Čini mi se i da sama opozicija to zna, te je ovo i koncipirano samo kao početak. U svakom slučaju, ponosan sam na to što su istraživački novinari ovde prvi put spominju. Ja to do sad nisam video u životu. Činjenica je da opozicija uvek hvali nezavisne medije, pa kad dođe na vlast menja stav, ali čini mi se da ova naša opozicija polako počinje da shvata ulogu nezavisnih medija i da im se mora omogućiti da rade“, zaključuje Čečen.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
