Novi izveštaj EK: Pravosuđe i mediji razlog za zabrinutost

U izveštaju se ističe i snažna otpornost nacionalnih sistema tokom pandemije kovida-19 koja je pokazala važnost sposobnosti održavanja sistema provera i ravnoteže i vladavine prava.Novi godišnji izveštaj prikazao je stanje u pogledu vladavine prava u EU u celini i analize po državama članicama, analizirana su nova kretanja od septembra 2020. i produbljena ocena pitanja utvrđenih u prethodnom izveštaju uzimajući u obzir učinak pandemije kovida-19.Izveštaj o stanju vladavine prava u državama članicama za 2021. temelji se na metodologiji i obuhvatu prethodnog izveštaja, a u fokusu su četiri ključna elementa: pravosudni sistemi, okvir za borbu protiv korupcije, medijski pluralizam i sloboda medija i ostala institucionalna pitanja u vezi sa sistemom provera i ravnoteže. Kada je reč o pravosuđu, u izveštaju se navodi da gotovo sve države članice preduzimaju reforme svojih pravosudnih sistema, ali među njima postoje razlike u pogledu opsega, oblika i napretka.U nizu država članica preduzimaju se koraci za jačanje nezavisnosti pravosuđa putem reformi koje se odnose ns primer na sudska veća, imenovanje sudija i nezavisnost i autonomiju državnog tužilaštva.Dodaje se, međutim, da je nekoliko država članica nastavilo da sprovodi reforme kojima se slabi zaštita nezavisnosti pravosuđa, što izaziva, odnosno pojačava postojeću zabrinutost zbog pojačanog uticaja izvršne i zakonodavne vlasti na funkcionisanje pravosudnog sistema. Sem toga, u nekim državama članicama, politički napadi i ponovljeni pokušaji podrivanja sudija ili pravosudnih institucija dodatno ugrožavaju nezavisnost pravosuđa. Od donošenja izveštaja 2020. Sud EU ponovo je potvrdio važnost efikasne sudske zaštite za očuvanje vladavine prava.I na kraju, pandemija kovida-19 iznela je na videlo hitnost potrebne modernizacije pravosudnih sistema i naglasila potencijal digitalizacije, piše u izveštaju.Po pitanju okvira za borbu protiv korupcije, u izveštaju se navodi da su države članice EUu tom pogledu i dalje medju najuspešnijima na svetu, s deset država članica koje se nalaze među prvih dvadeset na popisu zemalja koje se smatraju najmanje korumpiranim.Nekoliko država članica trenutno donosi ili revidira nacionalne strategije ili akcione planove za borbu protiv korupcije. Mnoge od njih preduzele su mere kako bi pojačale prevenciju protiv korupcije i okvire za integritet, uključujući pravila o sukobu interesa, transparentnosti lobiranja i sprečavanju prakse „rotirajućih vrata“.Izazovi, međutim i dalje postoje, navodi se, posebno u vezi s krvičnim istragama, krivičnim progonom i primenom sankcija za korupciju u nekim državama članicama. Važni ili vrlo složeni slučajevi korupcije nastavili su da se pojavljuju u raznim državama članicama, u nekim državama resursi dodeljeni za borbu protiv korupcije nisu uvek adekvatni, dok u drugima i dalje postoje sumnje u efikasnost istraga, krivičnog progona i presuda kad je reč o slučajevima korupcije na visokom nivou. Sveukupno gledano, pandemija je usporila reforme i donošenje odluka u slučajevima korupcije u nekim državama članicama, konstatuje se u izveštaju.Medijski radnici u Evropi izloženi pritiskuVezano za medijski pluralizam i slobodu medija u izveštaju se ukazuje da su zbog pandemije kovid-19 novinari i medijski radnici u Evropi izloženi velikom pritisku i dodaje da je, s obzirom na rekordan broj bezbednosnih upozorenja novinarima i nedavne tragične dogadjaje, potrebno pozabaviti se tim pitanjem u celoj EU.Alat za praćenje pluralizma medija (Media Pluralism Monitor) 2021. – ključni izvor informacija za izveštaj o vladavini prava – upućuje na opšte pogoršanje situacije za novinare u nekoliko država članica.Nisu sva regulatorna tela za medije slobodna od političkog uticaja i postoji visok rizik političkog uplitanja u medije u nekim državama članicama.Informativni mediji imaju ključnu ulogu u informisanju građana tokom pandemije, iako je niz restrikcija novinarima otežao posao. Pandemija je bila okidač i za ozbiljne ekonomske probleme za sektor medija, zbog čega su neke države članice donele programe podrške za informativne medije. Takva se podrška mora primenjivati na transparentan način i pravedno.U izveštaju se još navodi i da su od prošle godine neke države članice nastavile s ustavnim reformama u cilju jačanja sistrema provera i zaštitnih mehanizama, a neke su nedavno uvele mere za povećanje transparentnosti zakonodavstva i povećanje učešća građana.Sve u svemu, sistem provera i ravnoteže na nacionalnom nivou, uključujući parlamente, sudove, ombudsmane i druga nezavisna tela, odigrao je ključnu ulogu tokom pandemije kovid-19 koja je bila test otpornosti za vladavinu prava. Istovremeno, dodaje se, postoje izazovi za zakonodavni postupak, kao što su iznenadne izmene i ubrzani postupci, ili za sistem ocene ustavnosti.Takođe, navodi se, u većini država članica postoji podsticajno okruženje za civilno društvo, ali ono se u nekima i dalje suočava s ozbiljnim izazovima, bilo da je reč o namernim pretnjama od strane organa vlasti, neadekvatnoj zaštiti od fizičkih ili verbalnih napada ili neadekvatnom nivou zaštite temeljnih prava koja jamče njegov rad..Ti su se problemi, ocenjuje se, delimično pogoršali u kontekstu pandemije kovid-19.Takođe, dodaje se, niz nedavnih dogadjaja izazvao je zabrinutost u pogledu poštovanja nadredjenosti prava EU koja je od ključne važnosti za funkcionsanje pravnog poretka EU i jednakost država članica u EUKao naredni korak, Evropska komisija pozvala je Savet EU i Evropski parlament da na temelju izveštaja održe rasprave o vladavini prava uopšte i po državama članicama, a nacionalne parlamente i druge ključne učesnike da nastave s intenziviranjem rasprava na nacionalnom nivou.Takođe, države članice pozivaju se da preduzmu efikasne mere u vezi s izazovima utvrđenim u izveštaju, a Evropska komisija izražava spremnost da pomogne u tim naporima.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram