0
Novi premijer Kosova Aljbin Kurti nastavak pregovora sa Srbijom svrstao je među prioritete. Međutim postavlja se pitanje da li je moguće otopljavanje odnosa sa Beogradom, budući da je Kurti predstavljajući program nove vlade najavio i tužbu protiv Srbije za "ratni zločin, agresiju i genocid", a sudeći po koalicionom sporazumu i Zajednicu srpskih opština bez izvršnih ovlašćenja.
Posle četvoromesečnih pregovora, pokret Samoopredeljenje i Demokratski savez Kosova (DSK) postigli su za vikend koalicioni sporazum, a već u ponedeljak je u kosovskoj skupštini izglasana i nova kosovska vlada. Od nje i predstavnici EU, ali i SAD-a, očekuju da ukine takse od 100 odsto na robu iz Srbije, koje su uvedene pre više od godinu dana i koje su dovele do prekida dijaloga Beograda i Prištine.
Kurti nije konkretno odgovorio na pitanje kosovskih poslanika da li će ukinuti takse na robu iz Srbije. On je rekao da će sa Srbijom primeniti potpuni trgovinski reciprocitet.
„Spreman sam da u potpunosti vodim dijalog sa Beogradom, stvoriću tim koji će se posvetiti tome“, naveo je Kurti, a preneo RTS.
On je takođe naveo da će, kako je istakao, na osnovu međunarodnih zakona i prava „pripremiti tužbu protiv Srbije za ratni zločin, genocid i agresiju“.
Mediji su preneli i da je u koalicionom sporazumu Samoopredeljenja i DSK-a između ostalog navedeno da će tema dijaloga biti pitanje nestalih, ratne odštete, okupacije…, kao i da se pregovori ne mogu voditi o pitanjima kao što su teritorijalni integritet i suverenitet Kosova ili stvaranje treće vlasti za naselja sa većinski srpskim stanovništvom. Najavljena je i revizija do sada postignutih sporazuma.
S obzirom na ovako tvrde stavove nove kosovske vlasti postavlja se pitanje da li je u ovakvim uslovima moguće voditi dijalog, čak i ukoliko takse budu ukinute.
Stefan Surlić, asistent na Fakultetu političkih nauka, navodi za nova.rs da ono što smo mogli čuti o detaljima iz koalicionog sporazuma ne daje razloge za optimizam.
„Revizija do sada postignutih sporazuma ne smatra da je obaveza da se primeni ono što se do sada nije primenilo, već potpuno odustajanje od svega što misle da nije u interesu Kosova. Pitanje nestalih i ratnih zločina se gleda jednostrano kroz autoviktimizaciju, a Specijalni sud za ratne zločine OVK se proglašava nepravednim, čime se jasno stavlja do znanja kakv status imaju srpske žrtve“, kaže Surlić.
On navodi da će odnosi Beograda i Prištine biti određeni agendom specijalnog izaslanika američkog predsednika Ričarda Grenela i izaslanika EU, koji bi, kako kako kaže, uskoro trebalo da bude imenovan.
„Oni će svakako imati kao osnovni zadatak da otklone barijere za nastavak pregovora. Koalicioni sporazum stranaka koje su sastavile vladu u Prištini ne obećava da će lako doći do otopljavanja odnosa, jer najavljuje recipročne mere i ZSO bez izvršnih nadležnosti, ali je sigurno da zahtev za povlačenjem taksi na srpsku robu mora biti ispunjen“, zaključuje Surlić, koji dodaje da ne očekuje ozbiljne pomake u odnosima Beograda i Prištine pre leta, jer ih izbori u Srbiji stavljaju u drugi plan.
Analitičar iz Prištine Aljbinot Maljoku smatra da će odnos nove kosovske vlade na čelu sa Kurtijem sa Beogradom po svim predviđanima biti drugačiji.
„Kurti je u Skupštini u svom ekspozeu rekao da će to biti bilateralni dijalog. Pomenuo je i da će postaviti recipročni odnos u svim oblastima sa Srbijom. Naravno, pokazivao je i stav da je spreman da ima dijalog o temama koje tište Kosovo i Srbiju kao susedne zemlje“, navodi Maljoku.
Na pitanje da li će Beograd pristati na takav dijalog, s obzirom na najavu tužbe protiv Srbije, traženje ratne odštete, najavu revizije do sada postignutih sporazuma, on kaže da po njegovom mišljenju mora da se analizira šta je iz tih sporazuma realizovano na terenu.
„Neće svi sporazumi sada postati nevažeći. Stvar je u tom da dijalog između Srbije i Kosova mora dobiti drugačiju formu i izgled. O tužbi protiv Srbije je gvoorio i aktuelni predsednik Kosova Hašim Tači, što znači da ta tema nije novina. U Srbiji su sporazumi iz Brisela prošli kroz Ustavni sud i nije mali broj onih koji se ne primenjuju“, ističe Maljoku.
Dva ministra iz Srpske liste
Nova kosovska vlada sastoji se od 15 ministarstava, a premijer Aljbin Kurti ima i dva zamenika. U Vladi Kosova sedeće i funkcioneri Srpske liste – Ivan Milojević, koji će obavljati funkciju ministra za regionalni razvoj, i Dalibor Jevtić, koji je izabran za ministra za zajednice i povratak. Milojević je u prošloj kosovskoj vladi bio savetnik premijera i direktor Kancelarije za pitanja zajednica, dok je Jevtić bio na čelu istog ministarstva.
