Poslanici Evropskog parlamenta iz grupacije "Obnoviti Evropu" uputili su pismo šefici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen i visokom predstavniku EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepu Borelju u kom upozoravaju na visok stepen autorkatije u Srbiji, probleme sa slobodom medija i govora, kao i na činjenicu da je vladavina prava u konstantno padu u našoj zemlji. Oni upozoravaju da je kulminacija svega odbijanje Srbije da se uskladi sa EU stavom o Rusiji i predlažu da se zbog toga privremeno zamrznu pristupni pregovori.
„Srbija je, nažalost, značajno nazadovala u oblastima kao što su vladavina prava, ljudska prava, sloboda medija i sloboda izražavanja. Zaista je zapanjujuće videti kako posle godina pretpristupne podrške i intenzivnih pregovora o pristupanju, srpski medijski pejzaž – koji je čvrsto pod kontrolom vladajuće stranke SNS – veliča Putina i širi lažne vesti o EU i ruskoj agresiji u Ukrajini na dnevnoj bazi“, navodi se, između ostalog, u dokumentu koji je Nova.rs dobila na uvid.
Pismo Borelju i Fon der Lajen potpisalo je devetoro poslanika iz grupacije „Obnovimo Evropu“ – Klemen Grošelj, Ilhan Kjučjuk, Petras Auštrevičijus, Malik Azmani, Hose Ramon Bauza, Nikola Ber, Bart Grutujs, Urmas Paet, Ramona Strugariu.
U uvodnom delu obraćanja oni su ukazali da su duboko zabrinuti zbog situacije koja se razvija na Zapadnom Balkanu, a posebno zbog očiglednog nepoštovanja obaveza koje je Srbija preuzela, kao zemlja kandidat za članstvo u EU.
„Srbija je ušla u desetu godinu pregovora o pristupanju EU sa različitim stepenom napretka i otvaranjem novih klastera pre samo nekoliko meseci. Tokom ovih godina više puta smo naglašavali njenu obavezu da progresivno usklađuje svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa politikom EU i šire – da konkretnim akcijama pokaže da deli osnovne vrednosti EU. Svesni smo značajnih ekonomskih, društvenih i kulturnih veza Srbije sa Rusijom, zbog kojih su srpske vlasti zadržale dvosmislen stav u pogledu svojih istinskih namera da ispoštuju obaveze preuzete u okviru pristupanja EU. Poslednjih godina Srbija je ojačala saradnju sa Putinovim režimom, posebno u oblasti energetike i vojno-tehničke saradnje, kao i odnose sa Lukašenkom u Belorusiji i od obojice je dobijala donacije oružja“, navodi se u pismu.
Poslanici ističu da je Srbija nazadovala u oblasti vladavine prava, ljudskim pravima, u oblasti slobode medija i izražavanja.
„Čvrsto smo uvereni da Srbija pokazuje opasan pomak ka autoritarizmu koji je u oštroj suprotnosti sa njenom paralelnom težnjom za pridruživanjem Evropskoj uniji, a ova dvosmislenost je dostigla kulminaciju odbijanjem da uvede sankcije Rusiji kao odgovor na njenu agresiju na Ukrajinu. Stoga pozivamo Кomisiju da još jednom pozove srpske vlasti da se pridruže zajedničkom stavu EU o Rusiji. Ukoliko Srbija još jednom odluči da ignoriše ovaj poziv, tražimo privremeno zamrzavanje pregovora o pristupanju EU sa Vladom Srbije i uskraćivanje finansijske podrške EU zemlji, sve dok ne preduzme kredibilne, opipljive i nedvosmislene radnje u cilju usaglašavanja svojih izjava, politike i vrednosti onima Evropske unije“, navodi se u pismu.
Poslanici su naglasili da vrednosti o kojima pišu se ne tiču EU, već da je reč o vrednostima na koji je izgrađen međunarodni pravni poredak posle Drugog svetskog rata.
„Uprkos predloženom privremenom zamrzavanju pregovora i finansijske pomoći, ponavljamo našu stalnu podršku proevropskom civilnom društvu i malim i srednjim preduzećima, koja predstavljaju okosnicu privrede i društva Srbije. Srbija ima puno pravo da sledi Putinov model ako to želi, ali mora biti jasna u svojim namerama i prestati da se pretvara da ima ozbiljne aspiracije za članstvo u EU. Srbija je slobodna da odluči u kom pravcu želi da ide, ali ne može i dalje da se smatra sagovornikom od poverenja i ne može da nastavi da koristi pretpristupnu finansijsku pomoć dok se ne odluči“, zaključuje se u dokumentu.
Bonus video: Pritisak raste – da li Ukrajina “lomi” put Srbije u EU
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare