13
Holding korporacija Кrušik a. d., zbog čijeg poslovanja je Tužilaštvo za organizovani kriminal pokrenulo pretkrivični postupak pre dve i po godine, nastavila je da obara neslavne rekorde i prošlu godinu završila je sa neto gubitkom većim od dve milijarde dinara ili 17,5 miliona evra, piše NIN. U odnosu na 2020, kada je iskazan neto gubitak od 577,3 miliona dinara ili 4,9 miliona evra, minus ove državne fabrike oružja iz Valjeva uvećan je 3,5 puta. I to u godini koja je za srpsku ekonomiju bila najbolja, jer je BDP Srbije povećan za više od sedam odsto, što je i najveća stopa rasta još od 2004.
Nedeljnik NIN navodi da se u godišnjem finansijskom izveštaju za 2021, koji još nije dostupan na sajtu APR-a, ali se može naći na zvaničnoj internet stranici Кrušika, jasno vidi i da su kratkoročna zaduženja fabrike dostigla astronomskih 9,98 milijardi dinara ili oko 85 miliona evra.
Ove gubitke i zaduženja potvrdio je i revizor koga je angažovao sam Кrušik u izveštaju u koji je NIN takođe imao uvid.
„Naši postupci u tom pogledu su bili ograničeni samo na ocenu usaglašenosti finansijskih informacija sadržanih u Godišnjem izveštaju o poslovanju sa revidiranim finansijskim izveštajima“, navodi se u ovom internom revizorskom izveštaju.
U istoriji Кrušika dugoj 83 godine, bilo je mnogo teških perioda. U NATO bombardovanju 1999. skoro 90 odsto proizvodnih kapaciteta bilo je uništeno, ali rezultati poslovanja fabrike nisu ni tada bili katastrofalni kao 2021, navodi NIN.
Sa eksplozijom dugova i konstantnim padom ove državne fabrike oružja počinje 2015, kada kao posrednici u prodaji mina počinju da se pojavljuju privilegovani privatni trgovci povezani sa vlašću.
NIN je više puta pisao o poslovima preduzeća jednog od finansijera SNS-a Slobodana Tešića sa Кrušikom i o firmi GIM, za koju je posredovao sada pokojni otac ministra odbrane, u to vreme ministra policije Nebojše Stefanovića. Neki poslovi su bili toliko nepovoljni da su troškovi proizvodnje mina bili veći od cena po kojima ih je Кrušik prodavao povlašćenim trgovcima.
Na to je prvi upozorio uzbunjivač Aleksandar Obradović, koji se mnogo pre izbijanja afere obraćao nadležnim institucijama zbog situacije u Кrušiku, a između ostalog pisao je i Aleksandru Vučiću, koji je u vladi Ivice Dačića bio ministar odbrane.
Umesto da ga posluša, vlast ga je uhapsila. Zatim je pre skoro tri godine pokrenula istragu protiv Obradovića koja do danas nije završena.
List navodi da je za godinu dana broj zaposlenih u toj fabrici smanjen za 428 radnika.
Uz to, interni revizor u svom izveštaju navodi da od septembra 2020. Кrušik nije plaćao redovno poreze i doprinose za radnike i da „zbog neizmirenih obaveza za poreze i doprinose zaposleni nisu imali overene zdravstvene knjižice od maja do oktobra 2021“.
Tek oko 10 miliona dinara izdvojeno je za urgentne zdravstvene potrebe radnika. Drugim rečima, za zaposlene kojima je zdravstvena zaštita bila urgentna, Кrušik je „zdravstvene knjižice overavao podnošenjem pojedinačnih poreskih prijava“.
List navodi i da su među dužnicima ove fabrike firme Slobodana Tešića koji se nalazi pod sankcijama i na crnoj listi SAD.
Podseća da su upravo Tešićeve firme sklopile najviše spornih ugovora sa Krušikom, u kojima je ovo preduzeće bilo oštećeno.
Opširnije čitajte u NIN-u.
Bonus video: Šta to beše Krušik?
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
