67
Srbija je od Francuske kupila 12 novih aviona “rafal” po basnoslovnoj ceni od 2,7 milijarde evra. Duplo više nego što je Hrvatsku koštala nabavka istog broja polovnih letilica pre tri godine. Bez obzira na razliku novo/polovno, sagovornici našeg lista kažu da je cena previsoka i da je u nju verovatno uključen i oprost za loše poteze predsednika Srbije Aleksandra Vučića, kao i njegovo “skidanje” sa ruskih podešavanja.
Prilikom posete francuskog predsednika Emanuela Makrona Srbiji, potpisano je 12 ugovora o saradnji dve zemlje u više oblasti, među kojima je i ugovor o nabavci aviona „rafal“ i prateće robe i usluga.
Kako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao, na 12 aviona „rafal“ je potrošeno 2.7 milijarde evra.
Među potpisanim dokumentima je i izjava o namerama između Vlade Srbije i Francuske o partnerstvu i saradnji u oblasti istraživanja i eksploatacije kritičnih i strateških mineralnih sirovina. Potpisali su ga ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović i međuresorni delegat za nabavku strateških metala i minerala Benžamen Galzo.
Kao što je “Nova” već pisala, na stolu je bila i saradnja u oblasti neklearne energije.
Potpisano je pismo o angažovanju za procenu potencijala za razvoj civilnog nuklearnog programa u Srbiji.
Međutim, fokus je ipak na rafalima. A glavno pitanje je zato smo ih duplo skuplje platili nego Hrvati? Pa i Grci…
67
106
75
7
Naime, Hrvatska je 2021. kupila 12 polovnih rafala za 1,1 milijardi evra. Prvih šest je stiglo početkom aprila, a ostali se očekuju početkom 2025.
Iste godine je Grčka kupila 18 francuskih rafala i to šest novih i 12 polovnih za 2,5 milijarde evra.
Komentarišući ovu razliku u ceni, vojni analitičar Vlade Radulović kaže da je cena po kojoj je Srbija kupila rafale previsoka.
“Mi zaista moramo da razmišljamo o jačanju ratnog vazduhoplovstva, jer migovima koje trenutno koristimo životni vek ističe 2032. ili 2033. godine, ali je činjenica da je cena po kojoj je Srbija kupila rafale izuzetno visoka. Ovaj avion je trenutno možda najskuplji na svetu u ovoj kategoriji. Činjenica je i da je reč o novim avionima, ali sama ta stavka ne znači da su više nego duplo skuplji od polovnih”, kaže Radulović za Novu i dodaje:
“Međutim, ključna stvar koja javnosti nije mnogo poznata jeste da uz rafale ide i paket opreme, rezervnih delova, naoružanja i pratećih usluga. Te usluge podrazumevaju obuku budućih pilota, remont i servis aviona i vitalnih potkomponenti. Pored toga, nije ista cena ako se uzme avion sa 5 ili 55 raketa. Primera radi, jedna raketa “MICA” košta između 1,5 i dva miliona evra. A ugovor je tajna, tako da ne znamo koliko je čega Srbija kupila. Na posletku, na visinu cene naravno utiču i direktni razgovori dve strane i njihov pregovarački potencijal”.
S druge strane, priču o kupovini francuskih rafala, spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić bi
razdvojio u dve celine.
“Prva je ta da lično ne vidim potrebu da Srbija daje toliki novac za najsavremenije naoružanje. Moglo je da prođe i sa polovnim avionima. Međutim, to je deo Vučićeve ambicije da bude bolji od Hrvata. Dakle, smatram da je kupovina rafala u ovom trenutku nepotrebna investicija u ovoj zemlji koja ima mnogo većih i urgentnijih potreba. Ali, imajući u vidu koliko će se milijardi evra uložiti u projekte u okviru EXPO, onda se i ovo uklapa u taj troškadžijski mentalitet vlasti i ne iznenađuje me”, kaže Jakšić za Novu.
Druga, po Jakšiću pozitivnija dimenzija priče o kupovini rafala jeste približavanje Zapadu.
“Ako je tih 2,7 milijardi evra cena kojom ćemo plaćati približavanje Zapadu, onda je to i politička cena, a ne samo vojna. To je onda jedan veliki i ozbiljan zaokret, a čini se da je počelo u onom trenutku kad su Amerikanci ubedili Vučića da im proda oružje, iako je znao da će završiti u Ukrajini”, kaže Jakšić.
Upravo je taj momenat iskoristio i francuski presednik Emanuel Makron, kad je govorio o politici Srbije, a zapravo o politici Aleksandra Vučića.
On se prvog dana svoje posete Srbiji dotakao i teme sankcija Rusiji koje Srbija nikada nije uvela, a što je godinama našoj državi “omča oko vrata”.
“Da se sad samo nadovežem na ovo pitanje vezano za sankcije. Tu mi ne dajemo nikakve lekcije. Znači, mi to koordinišemo. Da je Srbija u Evropskoj uniji, mi bismo rekli: ‘Kako onda ne uvodite sankcije Rusiji?’ Ali, Srbija nije u Evropskoj uniji, suverena je i donosi samostalno tu odluku sama, i to je jako dobro”, rekao je Makron.
To se u mnogome razlikuje od načina na koji su visoki strani zvaničnici dosad govorili o uvođenju sankcija Moskvi.
Zatim je dodao:
“Ali ono što sam ovde takođe primetio, to je da je predsednik preuzeo jako hrabre odluke vežane za njegov angažman sa Evropljanima, u vezi humanitarnaih pitanja i municije za rat u Ukrajini i njenu odbranu“, rekao je Makron.
Sumirajući sve nabrojano Jakšić kaže:
“Da zaključim, cela ova priča ima i loše i dobre aspekte, ostavlja jedan gorko-slatki ukus”.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare