16
U danu za nama povela se diskusija između predsednika Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa i predsednika Srbije Aleksandra Vučića oko toga ko je kad pobedio na izborima. Kako to obično biva, za reč se javila i šefica parlamenta Ana Brnabić i to da bi objasnila javnosti (i Đilasu) da su izbori 2012. godine bili gori od svih koji su kasnije organizovani, iako je reč o poslednjim koji su omogućili nekoj opozicionoj stranci da dođe na vlast.
Omiljeni sport predsednika Srbije Aleksandra Vučića su izbori, a kako kaže – trenutno je 10:0 za njega u odnosu na opoziciju.
PROČITAJTE JOŠ...
Upitan da prokomentariše izjavu Đilasa da će ga opozicija pobediti bez pomoć spolja, Vučić je rekao da je on već u prošlosti pobeđivao i da veruje da će nastaviti niz.
„Bar je 10:0 po tom pitanju, a videćemo da li će biti 10:1 ili 11:0, verujte pobedniku na reč“, poručio je Vučić.
Na njegovu izjavu ubrzo je stigao i odgovor – Dragan Đilas podsetio je da su poslednji direktni duel na izborima Vučić i on imali sad već davne 2012. godine.
„Jedini put kad su bili pravi izbori i kada smo Vučić i ja bili suparnici, te 2012. godine, iako je potrošio milione evra, iako su mu donosili pare iz Švajcarske u koferima, iako su mu novac davali i domaći tajkuni, iako je doveo Đulijanija i angažovao sve kriminalce koje je mogao, pregazio sam ga kao plitak potok. Posle 2012. godine Srbija nije imala regularne izbore i to svako zna. Mediji, pretnje glasačima, kupovina glasova, ubacivanje listića i dovođenje birača… u takvim uslovima Vučić ’pobeđuje’ i hvali se time. Čega se pametan stidi…..“, napisao je Đilas na društvenoj mreži X.
Ovakva reakcija upalila je crvenu lamicu kod predsednice Skupštine Ane Brnabić, pa nam je ona, nakon što je konstatovala da su nas tvrdnje o regularnosti izbora 2012. „sve nasmejale“ obrazložila kako su izbori nekad bili mnogo gore organizovani nego što je to sad slučaj.
I nije potrebno mnogo „vraćanja unazad“ kako bi se utvrdilo da ono što je nekadašnja premijerka napisala nije tačno. Dovoljno je osvrnuti na period pre godinu dana i pogledati kako su izgledali izbori u decembru 2023. godine, jer oni nude odgovore na sva pitanja.
Pa da krenimo redom.
Objašnjavajući zašto su izbori danas bolji nego što je to slučaj 2012. godine, Brnabić je posebno apostrofirala problem biračkog spiska.
„Slobodni izbori bez jedinstvenog biračkog spiska (svaka opština imala svoj birački spisak, a nemoguće proveriti da li je ista osoba prijavljena na više opština)“, napisala je, između ostalog, predsednica Skupštine.
A kako zapravo izgleda jedinstveni birački spisak od kad ga uređuje vlast SNS? Možda bi mogli da pitamo čuvenog Budimira Rikanovića, čoveka koji je svojevrsni fenomen izbora i koji je tog 17. decembra bi na spisku za lokalne izbore u Beogradu, dok je za parlamentarne izbore bio prijavljen na dva glasačka mesta u Bosni i Hercegovini – Zvorniku i Loparama.
Na izborima koji su održani godinu dana ranije Rikanovićevo ime našlo se na biračkom mestu u Velikoj Plani i na po tri mesta u Čačku i Kraljevu.
Ali Rikanović nije jedini, već samo jedan od desetina hiljada birača koji su migrirali iz mesta u mesto i koji su se selil po potrebi, iz Republike Srpske u Beograd ili iz opštine u kojoj nije bilo izbora u neku drugu gde se izlazilo iz birališta.
Pored živih, glasali su i preminuli, a pozive su dobijala čak i deca koja bi tek trebalo da napune 18 godina, da su imala trunku sreće i ostala među živima…
Podsetimo, Crta je u svom izveštaju o izborima u Srbiji vrlo precizno objasnila kako je izgledala organizovana migracija birača i ocenila da je ova pojava presudno uticala na ishod veoma tesnih izbora u Beogradu.
“Krucijalne dokaze posmatrači su prikupili tokom izbornog dana, načinili su i veliki broj foto i video snimaka organizovanog dovođenja birača iz drugih gradova u Srbiji i inostranstva u Beograd. Zabeleženo je više punktova koji su služili kao logistički centri operacije, odakle su birači upućivani i sprovođeni na biračka mesta u raznim delovima glavnog grad”, piše u izveštaju Crte.
Navodi se i da su na 71 biračkom mestu, odnosno na 14 odsto birališta u Beogradu, uočili primere organizovanog dovođenja birača, nadgledanog glasanja, mogućih manipulacija identitetom birača.
“Zabeleženo je i da su organizovano pristizali birači iz raznih delova Srbije. Pančeva, Valjeva, Čačka, Aranđelovca, Smedereva, Vršca, Novog Sada, kao i sa Kosova, iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske, što pojačava sumnju da su lokalni izbori strateški raspisani samo u trećini jedinica lokalne samouprave kako bi se omogućile privremene selidbe birača”, piše u izveštaju Crte.
Više zvaničnika Bosne i Hercegovine, među njima i ministar sigurnosti Nenad Nešić, koji je glasao ne samo na republičkim, već i na beogradskim izborima, što je faktički nemoguće ako ne stanuje u Beogradu. A ne stanuje.
Drugi deo ovog izbornog inženjeringa jeste i prijavljivanje velikog broja birača na istu adresu.
Uoči 17. decembra i izbora, a i nakon njihovog održavanja, pronađen je veliki broj lokacija na kojima je prijavljeno više desetina birača. Istinomer je pisao da je na jednoj adresi u beogradskoj opštini Voždovac pre izbora održanih 17. decembra prijavljeno 40 birača. I to ne bi bilo toliko čudno, da se na toj adresi ne nalazi kuća od samo 58 kvadrata.
Druga kuća, od 130 kvadrata, ima 30 prijavljenih birača i nalazi se pored prostorija lokalnog odbora Srpske napredne stranke. Zatim kuća od 36 kvadrata, na kojoj je prijavljeno 29 birača i jedna od 210 kvadrata u kojoj se “nastanilo” 24 birača na beogradskim izborima.
Tada je otkriveno da je čak 74 birača prijavljeno na jednom gradilištu u opštini Vračar. Na napuštenom placu u Ulici Generala Horvatovića broj 11 “stanovalo je” 14 birača, dok je u Žičkoj broj 30 bilo prijavljeno 24 glasača. U Ulici Kraljevića Marka broj 9 upisan je 121 birač za republičke izbore i 154 za beogradske, a ono što je stvar činilo dodatno zanimljivo je informacije da je pomenuta zgrada u vlasništvu bivšeg rukometaša, a sad istaknutog člana SNS Vladimira Mandića.
Nakon izbora 17. decembra saznali smo i da je u selu Rvati, u opštini Obrenovac, u jednoj kući prijavljeno neverovatnih 238 birača.
Imali smo i primer žene koja je uoči izbora bila prijavljena u Smederevu, a zatim u Grockoj, da bi zatim potpuno nestala iz biračkog spiska.
Kako je to svojevremeno rekao Raša Nedeljkov iz Crte, dva su scenarija kako je do toga došlo:
Kao ilustracija šta znači Vučićeva dominacija u medijima poslužiće nekoliko podataka. Prvi, predsednik se prošle godine godine obratio gotovo 300 puta građanima (u novembru je obeleženo 250. po redu obraćanje), a ove godine preti da obori taj rekord. Konferencije, mitinzi, uključenja, obilasci vojnih hangara ili nastupi u inostranstvu – sve je to deo palete obraćanja predsednika države.
U tom nepreglednom nizu najverovatnije su i oni najpažljiviji propustili da izbroje koliko puta je pričao, ali statistika se konstantno „poboljšava“.
Druga ilustracija predsednikove dominacije u medijima jeste da kada se obraća, desetine televizija prilagođavaju svoj program i emituju njegov nastup. Tako je u januaru, prilikom predstavljanja programa „Srbija 2027-skok u budućnost“ Vučić bio prenošen na čak 48 nacionalnih i lokalnih kanala u isto vreme. Kada je poseti bio kineski predsednik Si Đinping, čak je i prekinuta Evrovizija na RTS 1.
Pored toga što u medijima dominira Vučić, prorežimski tabloidi gotovo orkestrirano napadaju opozicione aktere ili sinhronizovano imaju iste naslovne strane.
U tim medijima praktično da ne postoje tekstovi ili prilozi u kojima se u neutralnom tonu izveštava o opoziciji. Opozicionari se retko pozivaju, a kada se to čini najčešće se napadaju ili pozivaju sa naprednjacima gde se stvara kakofonija od čega je nemoguće čuti dijalog. U trenucima kad se vodi debata oko iskopavanja litijuma, režimski mediji i televizije sa nacionalnim frekvencijama gotovo da ignorišu aktivnosti opozicionih stranaka i aktivista, te tako danas nije moguće, ako se informišete preko medija sa nacionalnom pokrivenošću, saznati da se održava sastanak između parlamentarnih stranaka opozicije i stanovnika Gornjih Nedeljica.
Opozicija odavno nije bila na dnevnicima RTS, a provladina štampa na sve načine targetira ljude koji drugačije misle od vlasti. „Soroševci, kurtijevci ili ustaše“ samo su deo parola kojima se svakodnevno „kite“ opozicionari, što je izuzetno teško braniti u situaciji kada ne žele da čuju drugu stranu.
Vlast je praktično zamrznula dodelu pete nacionalne frekvencije za koju je najkonkretniji kandidat bila televizija Nova. Umesto dodele frekvencije i omogućavanja da se u etru čuju i drugačiji programi u kojima nije sve ružičasto, već istinito, vlast je odlučila da dodelu frekvencije ostavi za neka druga, ne znamo koja vremena.
Do tada se orkestriraju napadu, iznosi neistina, a druga strana se čuje najčešće u kakofoniji sa naprednjacima koji ni ne žele dijalog.
Idemo dalje.
„I na takvim ‘slobodnim izborima’ Vučić je osvojio u Beogradu onoliko koliko bi oni mogli da sanjaju…“, napisala je Brnabić, tvrdeći da je nekadašnji opozicionar Vučić napravio te 2012. godine rezultat kakav nijedna opoziciona grupacija nije ponovila. Pa hajde da još jednom „uključimo vremeplov“.
Osvrnućemo se na prvoplasirane i drugoplasirane:
Prema podacima Gradske izborne komisije, te 2012. godine najbolji rezultat ostvarila je lista „Izbor za bolji Beograd – Dragan Đilas“ osvojila je ukupno 35,15 odsto glasova, odnosno 50 mandata, dok je lista „Pokrenimo Beograd – Tomislav Nikolić“ osvojila 25,66 odsto glasova, odnosno 37 mandata.
Dakle, ime Aleksandra Vučića se nije našlo u nazivu liste koja je osvojila više od 25 odsto glasova u Beogradu, već je nosilac bio osnivač SNS i bivši predsednik Tomislav Nikolić što ukazuje da zasluge za „rezultat koji svi drugi mogu da sanjaju“ u prestonici, u prvom redu, pripadaju Nikoliću.
A ako se vratimo na izbore koji su održani u decembru 2023. godine, videćemo da je tada SNS osvojila 44,55 odsto glasova, odnosno 49 odborničkih mandata dok je drugoplasirana bila opoziciona lista „Srbija protiv nasilja“ koja je osvojila 39,09 procenata glasova, odnosno 43 mandata.
Ako se uporede rezultati koje je SNS predvođena Tomislavom Nikolićem ostvarila 2012. godine sa onima koje je ostvarila opoziciona SPN 2023. godine, dolazimo do sledeće računice:
39.09 – 25.66 = 13.43 – upravo je ovo razlika u procentima u korist opozicione SPN i dokaz da je ovaj „nedostižni rezultat“ ne samo „dosanjan“ već i prevaziđen.
Ipak, važno je naglasiti da je Brnabić u pravu kad navede da postoji razlika između izbora 2012. godine i onih koji su organizovani pod vlašću SNS.
PROČITAJTE JOŠ....
0
2
14
38
Ključna je svakako ta da su izbori 2012. godine poslednji posle kojih je jedna opoziciona stranka mogla da formira vlast. Nakon izbora u maju 2012. godine, Tomislav Nikolić je postao predsednik Srbije pobedivši dotadašnjeg predsednika Borisa Tadića i to za svega 2,23 odsto razlike. Naime, Nikolić je osvojio 49,54 odsto podrške, dok je 47,31 odsto izašlih dalo podršku Tadiću.
Na pomenutim beogradskim izborima pobedu je odnela lista predvođena Đilasom, dok je na parlamentarnim izborima tada vladajuća Demokratska stranka osvojila 25,31 odsto, a iza nje su ostale SNS sa 25,05 odsto i koalicija okupljena oko SPS-a sa 14,23 odsto osvojenih glasova.
Novu Vladu Srbije sastavili su naprednjaci i socijalisti koji su odustali od saradnje sa demokratama sa kojima su činili vlast od 2008 do 2012. godine. Vlast je predata mirno, Tadić je priznao poraz, rukovao se sa Nikolićem i otišao „u neki drugi film“, a njegova Demokratska stranka je otišla u opoziciju.
Da su organizovani po „naprednjačkim standardima“ iliti pravilima naučenim devedesetih godina, epilog bi bio drugačiji – rekao je svojevremeno za Novu istoričar i jedan od lidera petooktobarskih promena, Milan St. Protić.
„Ako smo u nečemu promenili Srbiju, to je što se, bar u to doba, na vlast dolazilo slobodnim i demokratskim izborima. Tako su i Nikolić i naprednjaci došli na vlast. Da je bilo ono Miloševićevo, nikad ne bi došli“, zaključio je on.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
