Nemački mediji o Srbiji: Pritisak na Vučića je očito upalio

„Za vreme pandemije korone bilo je mirno na takozvanoj Balkanskoj ruti, koju biraju brojne izbeglice prije svega sa Bliskog istoka na njihovom putu ka srednjoj Evropi. Sada se ovaj koridor vratio u fokus javnosti", piše Kelniše Rundšau.List piše da su u petak ministri unutrašnjih poslova EU na sastanku u Luksemburgu raspravljali o „naglom porastu migracija".„Oni, doduše, s obzirom na rusko bombardovanje ukrajinskih gradova u narednim mesecima očekuju znatno više Ukrajinaca koji će bežati prema Zapadu. No u fokusu razgovora između 27 partnera bio je porast broja ilegalnih migranata koji ulaze u Evropu Balkanskom rutom", piše list.Kako list dalje piše ovu rutu je Fronteks, agencija za zaštitu granica EU, označio kao „najaktivniju migracijsku rutu prema EU".Samo u septembru je, kako piše list pozivajući se na Fronteks, registrirovano 19 160 osoba, dvostruko više nego u istom mesecu prošle godine.„Političari EU krivicu za povećanje broja (migranata) vide između ostalog u viznoj politici nekih balkanskih zemalja, posebno Srbije.Tako, na primer, ljudi iz Indije, Kube, Tunisa ili Burundija mogu bez vize avionom u Srbijui, zatim kamionima dalje u EU. Srbija je tranzitna zemlja a ne i krajnji cilj.Beograd, čini se, kritike ne dotiču, piše list podsećajući da je predsednik Aleksandar Vučić nedavno ipak najavio promenu vizne politike do kraja godine, ali nije bio kokretniji.Preti li nova izbeglička kriza? - pitanje je koje postavlja ovaj list.„Stručnjaci ne misle tako. Jer najveći broj ljudi koji traže zaštitu u EU dolazi iz Ukrajine. Posmatrači stoga kritikuju "dvoklasno društvo izbeglica". EU je početkom marta aktivirala direktivu prema kojoj ukrajinske izbeglice mogu dobiti pomoć brzo i nebirokratski bez da moraju proći kroz konvencionalni postupak izdavanja azila", piše Kelniše rundšau.Pretnja bezviznom režimuŠvajcarski Noje cirher cajtunf(NZZ) na istu temu piše: „Krivac za veliki porast ilegalnih migranata preko Balkanska rute je Srbija", rekla je na sastanku ministara EU, Karin Keler-Sutler iz Švajcarske„U Bernu zvone alarmi, iako Švajcarska za većinu migranata koji putuju Balkanskom rutom služi samo kao tranzitna stanica", piše NZZ.Kada je reč o ulozi Srbije list piše: „Nekoliko zemalja intervenisalo je kod Evropske komisije i češkog predsedništva EU s ciljem da se to pitanje stavi na dnevni red, odnosno da se izvrši pritisak na kandidatkinju za članstvo u EU - Srbiju. Najefikasnija pretnja verovatno bi bila ukidanje bezviznog pristupa EU-u Beogradu, ako vlada predsednika Aleksandra Vučića ne uspe da obuzda neregularne migracije. Pritisak je očito upalio, jer je prema rečima Keler-Suter Srbija pristala da prilagodi svoja vizna pravila. Konkretno, to znači da Beograd do kraja godine želi da ukine bezvizni režim s Kubom, Tunisom, Indijom i Burundijem", piše NZZ.Berlinski Tagescajtung (taz) citira poverenicu EU za unutrašnje poslove Jilvu Johanson koja je najavila veći pritisak na balkanske države. „Ne bude li se pokazale kooperativnom Srbiji bi mogao biti ukinut bezvizni režim koji uživa od 2009. godine", rekla je Johanson.„(Srbija) relativno velikodušno dozvoljava ulazak u zemlju ljudima koji dolaze iz zemalja koje dele stav Beograda kada je reč o Kosovu. Broj neregularnih dolazaka preko Srbije u EU je zbog toga iz nekih od tih zemalja jako porastao. Tako su vlasti u prvih osam meseci ove godine, na primer registrovale 4.500 dolazaka ljudi iz Indije - gotovo osam puta više nego prethodne godine. Takođe je povećan broj dolazaka u EU iz Tunisa, Kube ili Burundija", piše taz.Iskoristiti sva sredstva pritiskaFrankfurter algemajne cajtung (FAZ) komentaroše: „Stanje na Balkanskoj ruti je ozbiljno".„Fronteks je u ovoj godini zabeležio više od 100.000 neregularnih pokušaja ulaska u EU. Stoga je nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer imala pravo kada je u Luksemburgu rekla da Srbija mora promeniti praksu izdavanja viza "sada", a ne tek krajem godine. Da bi se Beograd naterao na popuštanje, moraju se koristiti sva raspoloživa sredstva pritiska. Pitanje je da li je zaustavljanje krajnje tromih pristupnih pregovora sa Srbijom u EU pri tome najoštriji mač. Čini se da više obećava obustavljanje bezviznog režima za građane Srbije. Takođe mora biti sprečeno da se, svojom svojevrsnom politikom dobrodošlice po beloruskom modelu - Beograd ponaša kao poslušnik Moskve u cilju pritiska na EU", komentariše FAZ.